Prinudna likvidacija: Sve što bi trebalo da znate

Datum objave 20.08.2019. 13:00

Naša Mreža

Kada se pomene likvidacija ili stečaj jasno je da je reč o kraju jednog poslovanja. Međutim, između ta dva procesa postoje važne razlike.

Likvidacija je postupak prestanka postojanja privrednog društva koje ima dovoljno sredstava za namirenje svojih obaveza. 

To znači da ta opcija nije namenjena onim firmama koje su nesolventne, odnosno prezadužene, i njima kao jedina opcija ostaje da pokrenu stečaj. 

Likvidacija može da bude dobrovoljna, kada je pokreću članovi privrednog društva, i prinudna kada to po službenoj dužnosti čini Agencija za privredne registre.

Razlozi za pokretanje postupka prinudne likvidacije tačno su propisani Zakonom o privrednim društvima (član 546). Prinudna likvidacija pokreće se ako:

1. je društvu pravnosnažnim aktom izrečena mera: 

2. u roku od 30 dana od dana isteka vremena na koje je društvo osnovano, a društvo ne registruje produženje vremena trajanja društva ili u tom roku ne otpočne likvidaciju

3. ortačko društvo, u slučaju smrti ortaka, ostane sa jednim ortakom, a nijedan od naslednika preminulog ortaka u skladu sa članom 119. zakona, ne bude upisan u registar kao član društva u roku od tri meseca od dana pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka, odnosno ortačko društvo iz drugih razloga ostane sa jednim ortakom, a društvu, u roku od tri meseca od dana prestanka svojstva ortaka, ne pristupi nedostajući član ili u tom roku društvo ne promeni pravnu formu ili u tom roku ne otpočne likvidaciju

4. komanditno društvo, u slučaju smrti komplementara, ostane bez komplementara, a nijedan od naslednika preminulog komplementara u skladu sa članom 137. zakona, ne bude upisan u registar kao član društva u roku od tri meseca od dana pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka, odnosno komanditno društvo iz drugih razloga ostane bez komplementara ili komanditora, a društvu u roku od tri meseca od dana prestanka svojstva člana ne pristupi nedostajući član ili u tom roku društvo ne promeni pravnu formu ili u tom roku ne otpočne likvidaciju

5. je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije osnivanja društva u skladu sa zakonom o registraciji ili ništavost osnivačkog akta društva u skladu sa članom 14. zakona

6. je pravnosnažnom presudom naložen prestanak društva u skladu sa čl. 118, 138, 239. i 469. zakona, a društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude ne otpočne likvidaciju

7. društvo ostane bez zakonskog ili privremenog zastupnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja zakonskog, odnosno privremenog zastupnika iz registra privrednih subjekata

8. društvo u likvidaciji ostane bez likvidacionog upravnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja likvidacionog upravnika iz registra privrednih subjekata

9. usvojeni početni likvidacioni izveštaj ne bude dostavljen registru privrednih subjekata u skladu sa članom 536. stav 6. zakona

10. društvo ne dostavi nadležnom registru godišnje finansijske izveštaje do kraja prethodne poslovne godine za dve uzastopne poslovne godine koje prethode godini u kojoj se podnose finansijski izveštaji

11. društvo ne dostavi nadležnom registru početni likvidacioni bilans u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija

12. u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

Koja je procedura?

Kada se u praksi dogodi neki od navedenih razloga, postupak prinudne likvidacije pokreće se po službenoj dužnosti od strane registratora Agencije za privredne registre.

Pre pokretanja samog postupka, registrator koji vodi registar privrednih subjekata na internet stranici tog registra objavljuje obaveštenje o privrednom društvu, kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju i poziva to preduzeće da u roku od 90 dana otkloni navedene razloga. Po isteku navedenog roka, ukoliko se to ne dogodi, privredno društvo prelazi u status „u prinudnoj likvidaciji“ i registrator istovremeno objavljuje oglas o prinudnoj likvidaciji na internet stranici registra privrednih subjekata u neprekidnom trajanju od 60 dana.

Od dana objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji organi društva nastavljaju da rade, a društvo ne može da preduzima nove poslove već samo da završava postojeće, uključujući izmirenje dopelih obaveza, kao i plaćanje za tekuće obaveze društva i obaveze prema zaposlenima. 

Nakon isteka tog roka, registrator koji vodi registar privrednih subjekata u daljem roku od 30 dana po službenoj dužnosti donosi akt o brisanju društva i briše društvo iz registra.

Potraživanja poverilaca prema društvu (članovima društva) zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja društva. 

Šta se događa sa imovinom firme?

Nakon brisanja društva, imovina se deli među članovima (osnivačima) društva srazmerno učešću u kapitalu a oni odgovaraju solidarno za sve obaveze društva u iznosu imovine koja je ostala nakon što su izmirene sve obaveze društva.

Jedini izuzetak od ovog pravila odnosi se na kontrolnog člana D.O.O koji odgovara celokupnom svojom imovinom za obaveze društva iz prinudne likvidacije i nakon brisanja iz registra. Kontrolni član je praktično većinski vlasnik kapitala koji poseduje više od 50 odsto prava glasa u društvu.

4

0

Napišite komentar

Da biste ostavili komentar potrebno je da budete

registrovani korisnik.

Broj komentara 0

JOŠ OBJAVA “Biznis savetnik”

Kako veštačka inteligencija može unaprediti vaš odnos sa kupcima

Datum objave 17.10.2019.

Vodič za zamrzavanje preduzetničke radnje

Datum objave 16.10.2019.

Edukacija zaposlenih kao faktor razvoja vašeg biznisa

Datum objave 15.10.2019.

©

Copyright 2019 Vip Mobile - Naša Mreža

Uslovi korišćenja

PREUZMITE APLIKACIJU

Uslovi korišćenja

© Copyright 2019 Vip Mobile - Naša Mreža