Psihološkinja i konsultantkinja
Rado koristi supermoći psihologije i više od 10 godina radi sa različitim biznisima — od malih preduzetnika do gigantskih korporacija.
Zalaže se za pragmatičnost, zdrav razum i dobre namere.
Veruje da priče (p)okreću sve(t) i zato pomaže ljudima i njihovim brendovima da pronađu svoj glas i žive svoju priču na iskren i autentičan način.
Verovatno ne postoji veći „red flag” od rečenice iz naslova. Izgovaraju je šefovi i menadžeri koji žele da podstaknu osećaj pripadnosti kod svojih zaposlenih, što samo za sebe uopšte nije loša stvar.
Možeš li da zamisliš kako vikendom odlaziš u neki tržni centar i tamo kupuješ nekoliko stvari? Kad dođeš na kasu, saznaš da imaš deset posto popusta — super.
Nema sile božje da ti je termin „emocionalna inteligencija” nepoznat, pa ću te poštedeti suvoparnih definicija i objašnjavanja očiglednog.
Da li ti se nekad desilo da slušaš kako neko nešto priča, a pola toga ti nije jasno?
„Poštovani, ovim putem želimo da Vas obavestimo o statusu Vašeg zahteva”, „Najljubaznije bismo Vas zamolili za strpljenje”, „Hvala na razumevanju”, „Stojim na raspolaganju”.
Kao ono kad smo bili mali, pa smo hteli da izazovemo nečije sažaljenje rečenicom „Pa i ja sam nečije dete”. Ili kad hoćemo da humanizujemo nekog probisveta, pa kažemo da je i on, eto, nečije dete.
