Kognitivne pristrasnosti — kako nas rođeni mozak sabotira
Ljudski mozak je fascinantan, što je stvar oko koje komotno mogu da se slože i različite religije / duhovne prakse, ali i neuronauke, koje ga ispituju.
Psihološkinja i konsultantkinja
Rado koristi supermoći psihologije i više od 10 godina radi sa različitim biznisima — od malih preduzetnika do gigantskih korporacija.
Zalaže se za pragmatičnost, zdrav razum i dobre namere.
Veruje da priče (p)okreću sve(t) i zato pomaže ljudima i njihovim brendovima da pronađu svoj glas i žive svoju priču na iskren i autentičan način.
Ljudski mozak je fascinantan, što je stvar oko koje komotno mogu da se slože i različite religije / duhovne prakse, ali i neuronauke, koje ga ispituju.
Kad bismo morali da odaberemo (politički korektnu?) reč prve četvrtine 21. veka, to bi verovatno bila reč „tolerancija”.
Krizna komunikacija često je test na koji način su stvari u jednoj kompaniji posložene, nezavisno od toga da li ima pet ili pet hiljada zaposlenih.
Ne, ovaj naslov nije greška. Radi se baš o tome — o planiranju krize. O pripremi koja će, ako se i kad kriza desi, da amortizuje njene negativne efekte. Ili makar neke od njih.
O tome šta su tačno vrednosti već smo pričali u prethodnom tekstu. Dakle, ono što usmerava naša ponašanja u određenom pravcu, kroz duge vremenske periode…
Da li ste ikada pokušali da napišete oglas za posao koji verno oslikava vašu kompaniju, ali su krajnji rezultati bili razočararavajući? Ili ste privukli veliki broj prijava, ali ne i adekvatne kandidate? Ove “muke” deli veliki broj poslodavaca, a da stvar bude gora ni kandidatima nije lakše kada ih čitaju.
Svi znamo za vrednosti, znamo i šta bi one trebalo da označavaju, samo je pitanje — znamo li šta ovaj termin stvarno znači i šta on sve obuhvata.
Bio je petak, kasno popodne. Zazvonio mi je telefon u trenutku dok sam nešto čitala. Nepoznat broj.
Vremena kada je jedini mogući način funkcionisanja u organizacijama bio onaj koji je podrazumevao princip „Ćuti i radi šta ti se kaže” polako odlaze u istoriju.
„Ima posla ko hoće da radi”, „Ako nećeš ti, ima ko hoće”, „Mi smo jedna velika porodica” i slične izjave postale su toliko rasprostranjene…