A tek je početak

Volim kolumne pred kraj godine, jer to je obično zicer. Sumiram godinu uz neki osvrt, poželim lepe stvari i sklopim laptop. Osetimo se svi pomalo svečano, podržimo jedni druge, duboko uzdahnemo i krenemo u susret čarima praznika, uz blagu dozvolu sebi da se prepustimo svim potrošačkim (i primalnim) nagonima dve nedelje.

Nova godina, novi žeton, nova vožnja. Kraj. Pada zavesa.

Ipak, dok kucam ove redove, osećam da bi bilo duboko neautentično da proglasimo kraj, jer…

Sudeći po dešavanjima u svetu oko nas, godina je sada tek počela, a ovo do sad bio je voršpil.

Osim ako ne živite ispod kamena, svesni ste potresa koji su izazvali alati generativne veštačke inteligencije. Taman pomislite da su se stvari malo etablirale i da ste na poznatijem terenu, a tehnološki giganti izbace nove i ozbiljnije igračke.

U trenutku pisanja kolumne, OpenAI je izbacio model SORA koji generiše video-snimke na osnovu tekstualnih unosa. Sem Altman (prim. aut. direktor kompanije OpenAI) govori kako će to “eliminisati mnoge poslove ali i stvoriti mnoge druge”… A da pritom niko ne govori o kojim je to poslovima reč.

I dok smo do sad mogli da govorimo mantre u svečanom tonu kako “niko neće ostati bez posla” ili “kako će pobediti oni koji te alate koriste u svom radu”, gotovo sam siguran da je malo ko uveren 100% da to danas može izgovoriti bez ijedne trunke sumnje.

Novac se upumpava, cene akcija rastu, influenseri forsiraju one-person-one-million biznise, kompanije pretvaraju masovne otkaze u “restrukturiranja, jer je loše za PR drugačije”… I dok se okrenete, uvidite da ste sve vreme u dobro osmišljenom narativu. Jer to su mašine, a mašine traže novac, a nećete ljudima prodati mašinu već priču o mašinama i…

Trumanov šou. Plivati uzvodno ili nizvodno u ovakvom ekonomskom momentu, pa… Mislim da za mnoge dileme nema. A to je tek početak. Nečega.

Naše prenadražene adrenalne žlezde još nisu počele čestito da se hlade, sinapse se nisu ni formirale u nešto čvrsto, već imate novi ringišpil vesti o stanju u državi. Ma, državama. Ne treba govoriti u polarizovanom maniru. Već smo duboko civilizacijski podvojeni.

Tek na tom terenu vidite gomilu nekih početaka bez vidljivog kraja. Ukrajina. Bliski istok. Izbori u Americi. Evropska unija. Naš mali Balkan podeljen na Balkančiće.

Naši mali ekrani postaju bojišta. Između mene, tebe, nas. Nekom oruđe. Nekom jedini izvor (drugačije) istine. Nekome karta za let na drugi svet. Nekom psihoterapija u kesici.

U takvoj klimi, Oksford tradicionalno proglašava reč godine i u 2024. bira “brain rot”, odnosno “zatupljivanje”. Izraz se odnosi na sadržaj koji nije intelektualno stimulativan, već služi isključivo za… Pa, zatupljivanje.

A tek je početak.

Čitam prošlonedeljnu kolumnu moje drage koleginice Petrovski o komercijalizaciji autentičnosti. Svi smo autentični i svi pokazujemo svoje pravo ja i to je glavni savet velikih influensera i… Ona postavlja dobro pitanje – kada autentičnost jeste autentična, a kada postaje proizvod?

Kada oblikujemo autentičnost u nešto što drugi žele, onda od svega ostane samo naziv “autentično”, zar ne?

Ljudi iz struka koji koriste onlajn kanale za promociju svesni su koliko su se omasovili razni saveti za ovakav ili onakav uspešan nastup. Svima je ključna reč autentično. Ali, tumačenje nam nije isto, te ćete čitati svačiju intimu – od razgovora sa decom (čija je istinitost upitna) do upoređivanja braka sa načelima B2B prodaje.

Kao što je svako ko se očešao o psihologiju pokrenuo prelepi Instagram profil sa dnevnim afirmacijama, tako je i svako ko je imao kontinuitet objava sa više od 50 lajkova napravio sopstveni autentični program i konsultantsku firmu usput.

Doduše, to nije poenta. Poenta jeste da u tom kršu i lomu ima i praktičnih stvari, ali kako su se te praktične stvari koje rade posao omasovile, sve je teže prepoznati šta je krš ili lom.

Borba za pažnjom uz proverene savete stručnjaka, umesto da amplifikuje kvalitetne ponude i na kraju istinu, zapravo je postala megafon za… Pa, sve. A sada imate alate za bezgranično generisanje autentičnog sadržaja.

Možda će neki reći da su pojave u digitalu neka mikropojava. Uzvratio bih da je dosta uvideti da i u supermarket nosimo telefon, jer na njemu je lojalti aplikacija uz pomoć koje kupujemo šnicle po 20% nižoj ceni. Samo danas i samo tako.

Šnicle, kuce, mace, brend, politika, autentično, koučing, afirmacije, slanina, šnenokle. Sve u jednom.

A tek je početak.

Mogao bih ovako na još nekoliko strana, ali verujem da vam se odmotava klupko u glavi kao i meni. A tek je počelo. I to je neka parola ovih dana. Da je nešto… Počelo.

Srećni praznici i želim vam sve što želite sebi.