Danijel Milošević

Na samoindukovanom sabatikalu trudim se svim silama da budem van svih tokova svoje branše (a i bilo čije druge).

Vikipedija definiše sabbatical kao “produženi period namerno utrošen na nešto što nije vaš rutinski posao”. U prethodnih 8 godina samostalnog preduzetništva imao sam dva takva sabatikala od nekoliko meseci.

Želeo sam da se moja kolumna bavi upotrebom veštačke inteligencije (VI u nastavku teksta), ali da ne bude još jedan prežvakani tekst koji sa visine gleda na društvo i morališe o upotrebi tehnologije.

Kafići u nas usvojili su tradiciju iz zapadnjačkih filmova da vam donesu kolačić sudbine uz kafu.

Kolumne posle Nove godine su teške jer nemaš baš mnogo šta da kažeš, a da prethodno neko nije probao. Prethodna godina ima ukus vina koje će valjda nekad imati bolju berbu.

Nedavno sam vodio atipični razgovor sa atipičnom osobom na atipičnom mestu. Kada se tipično krećeš u tipičnim krugovima svakog tipičnog božjeg dana, takvi događaji ti damaraju negde po vijugama.

Biznis je skupina ljudi koji su se organizovali da zarade neke pare i provedu se malo usput. Količnik sto ćudi, kultura, vrlina i mana.

Moj dobar prijatelj (zvaćemo ga S.) upisao je doktorske studije dramaturgije. Pričamo jednom o tome kako mu ide i govori mi da, dok je snimao kratki film za ispit sa glumcima, u prostoriju je upao Goran Marković.

Na ćošku kod ETF-a i Vukovog spomenika, postojao je dugačak pešački prelaz koji nikad nisam uspeo da pređem na vreme.