Danijel Milošević

Na samoindukovanom sabatikalu trudim se svim silama da budem van svih tokova svoje branše (a i bilo čije druge).

Vikipedija definiše sabbatical kao “produženi period namerno utrošen na nešto što nije vaš rutinski posao”. U prethodnih 8 godina samostalnog preduzetništva imao sam dva takva sabatikala od nekoliko meseci.

Želeo sam da se moja kolumna bavi upotrebom veštačke inteligencije (VI u nastavku teksta), ali da ne bude još jedan prežvakani tekst koji sa visine gleda na društvo i morališe o upotrebi tehnologije.

Kafići u nas usvojili su tradiciju iz zapadnjačkih filmova da vam donesu kolačić sudbine uz kafu.

Kolumne posle Nove godine su teške jer nemaš baš mnogo šta da kažeš, a da prethodno neko nije probao. Prethodna godina ima ukus vina koje će valjda nekad imati bolju berbu.

Pojavila mi se na mrežama u poslednje vreme više puta izjava “Počinjem da zvučim kao Čet Dži Pi Ti u razgovorima”.

Biznis je skupina ljudi koji su se organizovali da zarade neke pare i provedu se malo usput. Količnik sto ćudi, kultura, vrlina i mana.

Moj dobar prijatelj (zvaćemo ga S.) upisao je doktorske studije dramaturgije. Pričamo jednom o tome kako mu ide i govori mi da, dok je snimao kratki film za ispit sa glumcima, u prostoriju je upao Goran Marković.

Na ćošku kod ETF-a i Vukovog spomenika, postojao je dugačak pešački prelaz koji nikad nisam uspeo da pređem na vreme.