Kolumne /
Recept za sigurnu propast
Slovenački sam počela da učim krajem oktobra prošle godine, onlajn, na individualnim časovima.
Ina Poljak
Psihološkinja i konsultantkinja
Rado koristi supermoći psihologije i više od 10 godina radi sa različitim biznisima — od malih preduzetnika do gigantskih korporacija.
Zalaže se za pragmatičnost, zdrav razum i dobre namere.
Veruje da priče (p)okreću sve(t) i zato pomaže ljudima i njihovim brendovima da pronađu svoj glas i žive svoju priču na iskren i autentičan način.
Ljudi od kompanija danas žele — ravnopravnost
Pre nekoliko dana sam na Redditu pročitala mejl u kom je jedan čovek, nakon što je bio na intervjuu za posao, toj kompaniji poslao odbijenicu.
Kockanje s poverenjem nikad nije dobra ideja
Za foru da moraš da čitaš svaku pojedinačnu deklaraciju na svemu što kupuješ znam već dugo.
Zašto nije okej zaposlenima govoriti da „smo svi jedna velika porodica”?
Verovatno ne postoji veći „red flag” od rečenice iz naslova. Izgovaraju je šefovi i menadžeri koji žele da podstaknu osećaj pripadnosti kod svojih zaposlenih, što samo za sebe uopšte nije loša stvar.
Pomozi marketingu da se sabere
Možeš li da zamisliš kako vikendom odlaziš u neki tržni centar i tamo kupuješ nekoliko stvari? Kad dođeš na kasu, saznaš da imaš deset posto popusta — super.
Da li želite tekstove ovog autora u inboks?
Prijavite se i svaki novi tekst ovog autora stićiće vam narednog jutra na vašu email adresu.
Da li je tvoj biznis emocionalno inteligentan?
Nema sile božje da ti je termin „emocionalna inteligencija” nepoznat, pa ću te poštedeti suvoparnih definicija i objašnjavanja očiglednog.
Intuicijom i zdravim razumom protiv lažnih stručnjaka
Da li ti se nekad desilo da slušaš kako neko nešto priča, a pola toga ti nije jasno?
Piši kao što govoriš, a ne kao robot da si
„Poštovani, ovim putem želimo da Vas obavestimo o statusu Vašeg zahteva”, „Najljubaznije bismo Vas zamolili za strpljenje”, „Hvala na razumevanju”, „Stojim na raspolaganju”.
Prodaja /
I ti si nečiji kupac
Kao ono kad smo bili mali, pa smo hteli da izazovemo nečije sažaljenje rečenicom „Pa i ja sam nečije dete”. Ili kad hoćemo da humanizujemo nekog probisveta, pa kažemo da je i on, eto, nečije dete.
