Koliko ste veliki kada vas niko ne gleda?
Hakovan nalog? Procurele delikatne informacije? Milioni diljem planete na nišanu reklama za koješta?
Pisac i pripovedač
Marta je prvo htela da bude učiteljica. Pa da svira violinu. Pa da trenira karate, piše pesme, uči jezike i slika. Onda je htela da fotka, svira gitaru, upiše muzičku školu, čita psihologiju i da bude slobodni umetnik. (Štagod to značilo u glavi jedne dvanaestogodišnjakinje.) Pa je ponovo učila jezike, išla na t’ai chi i pevala, studirala kompoziciju pa muzičku pedagogiju, trenirala ninjutsu, još malo pisala i čitala psihologiju. Htela je da bude i radijski voditelj, da čačka po muzičkim softverima, čitala je istočnjačke filozofije i grčke mitologije…
Logično, u međuvremenu se odlučila za pisanje.
Pre mnogo godina je rekla da ne može da zamisli da ceo život radi jednu stvar.
Danas je još uvek loži psihologija, u poslednje vreme i neuronauke. I kada ljudi postaju prava verzija sebe ako je nekom stalo i ako ih razume.
Hakovan nalog? Procurele delikatne informacije? Milioni diljem planete na nišanu reklama za koješta?
Ima tome već skoro 25 godina, a vlasnike biznisa ste mogli prepoznati po prilično konvencionalnim uniformama. Sakoi, odela, kravate i leptir mašne.
Nikada nije bilo lakše napisati e-mail nego danas. I ne samo e-mail, nego praktično bilo šta što ište malo gimnastike prstima po tastaturi.
Ima onih tema koje, kada krenete da ih istražujete – a kamoli da se njima ozbiljno bavite – shvatite da više ne znate nego što (mislite da) znate.
Volite li da se igrate sa klincima? Ako imate svoju (ili tuđu) sitnu decu, pokušajte da ih zaposlite jednim interesantnim eksperimentom.
Šta se desi kada spojite prava i zakone, proizvođača piva, jednu marketinšku agenciju, kulturno nasleđe, košarku i muziku?
Da li biste radije birali kratokorčnu nelagodu ili da dugoročno budete okej sa sobom i ljudima oko sebe?
Ako imate sreće da radite sa izuzetnim ljudima, primetićete da imaju jednu stvar zajedničku. Čim progovore o onome čime se bave, zvuči vam kao da zaista znaju o čemu govore.
Kada se sa reklamiranjem ode predaleko, to ponekad liči na sandučiće iz kojih se mestimično izruči svežanj flajera, letaka i kataloga.
Koliko puta vam se desilo da zaćutite kada neko kaže „E, treba da isporučimo to-i-to za dva dana“, (čitaj: za juče)? Ili, „Konkurencija je spustila cene, možda bismo trebalo i mi“?