Stiv Džobs je, ipak, imao srca.
Mogao je da vam se dopada ili ne dopada, ali ima nešto što mu niste mogli osporiti.
Marta Levai
Pisac i pripovedač
Marta je prvo htela da bude učiteljica. Pa da svira violinu. Pa da trenira karate, piše pesme, uči jezike i slika. Onda je htela da fotka, svira gitaru, upiše muzičku školu, čita psihologiju i da bude slobodni umetnik. (Štagod to značilo u glavi jedne dvanaestogodišnjakinje.) Pa je ponovo učila jezike, išla na t’ai chi i pevala, studirala kompoziciju pa muzičku pedagogiju, trenirala ninjutsu, još malo pisala i čitala psihologiju. Htela je da bude i radijski voditelj, da čačka po muzičkim softverima, čitala je istočnjačke filozofije i grčke mitologije…
Logično, u međuvremenu se odlučila za pisanje.
Pre mnogo godina je rekla da ne može da zamisli da ceo život radi jednu stvar.
Danas je još uvek loži psihologija, u poslednje vreme i neuronauke. I kada ljudi postaju prava verzija sebe ako je nekom stalo i ako ih razume.
Kako preživeti promenljiva tržišta i promenljive ljudske ćudi?
Zamislite da imate sve – a za preduzetnika velikih ambicija, „sve“ bi zvučalo otprilike ovako: svetska dominacija, brend koji prepoznaje mlado i staro, za vas radi armijica od desetine hiljada ljudi i sve vam to donosi milijarde na godišnjem nivou. Dolara, naravno.
