Branislava Antović Aleksić:
Branin božanstveni svet stila, aktivizma, lepote i feminizma

Kada i kako ste počeli da gradite svoju karijeru?

Nakon što sam u septembru 2010. godine diplomirala novinarstvo na Fakultetu političkih nauka, optimistično sam prosledila svoj CV na više mejl adresa meni interesantnih medija u Srbiji, sa željom da kao sveže diplomirana novinarka steknem bilo kakav vid prakse kroz volontiranje. Nikada nisam dobila odgovor ni od jedne strane koju sam kontaktirala.

Željna pisanja i bilo kakvog vida kreativnog izražavanja, možda pomalo i nestrpljiva, rešila sam da ne sedim skrštenih ruku već da učinim ono što mi se nekoliko meseci motalo po glavi kao zanimljiva opcija – pokrenula sam sopstveni blog, Brana’s Divine World (BDW). Bio je najpre modni, ali je brzo prerastao u ono što najčešće definišemo kao lifestyle blog.

To se desilo u oktobru, a ja sam već u novembru zahvaljujući blogu dobila prvu ponudu za angažovanje i to novinarsko. Više nikada nisam poslala niti jedan mejl sa željom da nađem posao. Blog je postao moj virtuelni CV, pa su sada meni počele da stižu ponude za moja profesionalna angažovanja i na polju novinarstva i na polju blogovanja.

Naredne tri godine bavila sam se uporedo novinarstvom i blogovanjem, a onda u decembru 2013. godine postajem full-time blogerka. Otvaram svoju agenciju za komunikaciju i odnose s javnošću i počinjem da se posvećeno bavim onim što danas znamo kao influence marketing. Pored toga, bavim se i klasičnim novinarstvom, ali u neklasičnim medijima.

Od 2020. godine blog je i zvanično prerastao u online magazin, koji vodi jedna sjajna ekipa na čijem sam čelu. Drugi sada pišu za BDW, a ja ponovo pišem i za druge, ali isključivo kolumne. Sve ostalo je rezervisano za moje profile i moj magazin.

Da li ste imali uzore i koji su oni bili?

Prvo što mi pada na pamet, kada je ova tema posredi, jeste film “Svi predsednikovi ljudi”, koji sam opsesivno gledala i iz sve snage sanjajući da jednog dana uradim ono što su Bob Vudvord i Karl Bernstin uradili prilikom razotkrivanja Votergejt afere. Nekada pomislim da sam zbog tog filma upisala novinarstvo, ali zapravo je ta želja u meni postojala i pre nego što sam gledala Hofmana i Redforda u ovom maestralnom ostvarenju.

Kada sam počela da se bavim blogovanjem, pomislila sam kako se udaljavam od tog svog sna i jednim dobrim delom to jeste bilo tako, prvenstveno zbog izbora tema, ali sam kroz svoj aktuelni sadržaj i te kako našla način da taj svoj san makar delimično ispunim. Digitalni aktivizam je postao taj moj način i presrećna sam, ali i ponosna što toj strani svoje ličnosti nisam okrenula leđa već sam se izborila da i za nju ima mesta.

Kako treba da izgleda prototip saradnje sa brendovima, gde su sve strane zadovoljne?

To najpre mora biti saradnja između dve strane koje dele iste vrednosti – poslovnu, ali i životnu filozofiju. Naravno, ne mora se uvek ići tako duboko, ali su najbolje saradnje one kod kojih postoje spone koje nisu isključivo komercijalnog karaktera.

Zatim, važno je da u tim saradnjama kreator/ka sadržaja ima svu slobodu da ostane verna sebi i svojoj publici, te da kreira autentičan sadržaj. U suprotnom, njihovi profili postaju bilbordi, a sam sadržaj reklama koju je i brend samostalno mogao da snimi i objavi na svom profilu ili pak nekom drugom ‘’bilbordu’’.

Takođe, dugoročne saradnje su uvek mnogo bolji izbor od kratkoročnih, jer se tako stvara kontinuitet u komunikaciji, publika prepoznaje spoj između dve strane i identifikuje jednu stranu kroz drugu i obrnuto. Time se naprosto stvara jedna zaokružena marketinška priča, koja po pravilu ima mnogo bolji efekat od onih iznenadnih i kratkih spojeva.

Da li pomažete u osmišljavanju kampanja kao kreativac?

Da, i to je često slučaj. Neretko se klijenti jave sa već isplaniranom kampanjom, a na meni je da osmislim kako da se moj sadržaj najbolje uklopi uz istu. To su uglavnom veći brendovi u čijim kampanjama učestvuje više kreatora ili kreatorki sadržaja. Ipak, podjednako česti su i slučajevi kada ja moram potpuno samostalno da osmislim najbolji način prezentacije određenog proizvoda ili usluge. Šta mi je draže – ne mogu jasno da odgovorim zato što oba načina rada imaju svoje prednosti i mane.

Volim kada se klijent javi sa određenim briefom jer to pojednostavi proces i daje mi određene smernice, ali i garancije da će klijent biti zadovoljan napravljenim sadržajem. Istovremeno, zaista je divno i osvežavajuće raditi potpuno odrešenih ruku za klijente koji imaju svo poverenje u vas. To su zaista najlepši vidovi saradnji i najmanje opterećujući. No, mislim da je kombinacija oba načina rada zapravo najbolja. Teško bi bilo da je sve uvek samo na vama, kao što bi bilo teško i da je uvek sve unapred definisano.

Danas influenseri često imaju i veći uticaj na publiku od klasičnih medija, a ipak deluje da kod nas se retko pokreću važne i teške teme u ovim krugovima. Zašto je to tako?

Mislim da se samo tako čini. Influens scena je zaista širok pojam i podrazumeva najrazličitije profile. I, mada nemam nikakav problem sa terminom ‘’influenserka’’, mislim da je preširok i da se u isti koš guraju ljudi čiji je influens posledica javnog posla kojim se bave, ljudi koji imaju veliki broj pratilaca, ali nisu relevantni za ovu branšu i njihov uticaj je upitan, i ljudi koji se zapravo bave kreiranjem digitalnog sadržaja i kojima je influence marketing zapravo glavna delatnost.

U tom ogromnom broju profila zaista mali broj njih se bavi društveno-političkim temama, ali ako pogledate samo kreatore i kreatorke digitalnog sadržaja, videćete da se dosta njih oglašava povodom bitnih tema. Nisu to uvek iste teme i to je zapravo odlično, jer svako ima svoju sferu interesovanja i u skladu sa njom se i oglašava.

Takođe, postao je malo mučan taj narativ da influenseri ćute na važne teme, a onda pod terminom ‘’influenseri’’ podrazumevamo nekoliko najpopularnijih kojima generalno bavljenje ozbiljnim temama nije fokus, što je inače sasvim u redu. Influenseri se i te kako oglašavaju, mnogo više od nekih drugih javnih ličnosti, samo moramo shvatiti da termin ‘’influenser’’ ne podrazumeva samo malu grupu najpraćenijih. Mikroinfluenseri neretko imaju mnogo veći uticaj na ljude koji ih prate jer su naprosto sa njima izgradili intimniji odnos pun poverenja i upravo je među njima mnogo onih koji ne ćute.

Dakle, moramo malo šire gledati i samu scenu, ali i razumeti bolje vrste uticaja i vrste popularnosti na mrežama i razumeti da jedno ne mora ići pod ruku sa drugim.

Kada ste prvi put osetili da zaista možete da napravite razliku?

Bilo je to tokom poplava 2014. godine. Tada sam osetila šta je zapravo moć društvenih mreža. Sećam se odlično da sam tada danima bila uz svoj Tviter i Facebook profil pokušavajući da pomognem u deljenju apela i širenju informacija koje su stizale putem radio-emitera. I zaista je imalo efekta. Ljudima su životi tako spašavani.

Zanimljivo, nakon završetka krize sa poplavama, mreže nisu nastavile da se koriste na isti način, već smo ih ponovo doživljavali kao vid prekraćivanja dokolice i tako je ostalo, rekla bih, sve do pandemije koja je zauvek promenila naš pristup svemu, pa i mrežama.

Nikada neću zaboraviti koliko su tada sve te objave bile važne i koliko su suštinski mogle da pomognu. Zauvek ću pamtiti situaciju sa lekarima u Aleksinačkoj bolnici kojima je pretio otkaz nakon završetka pandemije. Niko od medija nije objavio njihov apel, zbog čega su se meni javili sa molbom da to učinim. Nakon samo nekoliko storija pokrenuli smo medijsku reakciju, ali i reakciju nadležnih u bolnici. Zakasnele plate su isplaćene, a priča o otkazima je povučena. Šesnaest porodica je tako zadržalo jedno primanje. To je bila ogormna stvar za mene i ogromna satisfakcija koja me više nikad nije napustila.

Bilo je još mnogo takvih primera i zaista su bili neverovatni dokazi o mogućnosti da se napravi razlika. Danas je zapravo takav vid medijskog pritiska postao jedini mehanizam koji u stvari funkcioniše. To je tužno, ali je trenutno jedini način da se borimo za ono što je ispravno i pravedno.

Po vama, koje su to najvažnije teme o kojima se ne govori dovoljno i na pravi način u mejnstrim medijima?

Rodna ravnopravnost je uvek na prvom mestu. Tradicionalni mediji i dalje vrlo malo ili pak nimalo pažnje posvećuju ovoj temi. Imam utisak da je za njih feminizam i dalje neki bauk, neki strašni i nepoželjni termin od kojeg beže. Koliko mogu da se setim, samo se jedna emisija, ‘’Ona se budi’’ na N1 televiziji, bavila ovom temom podrobnije i detaljnije. Na Javnom servisu ni naznaka ovakvih razgovora. Druge televizije da ne spominjem.

Isto je i sa najprodavanijim štampanim medijima. Jedino se magazini bude i ovakve teme sve češće obrađuju. Tu moram posebno da pohvalim Elle magazin koji je napravio ozbiljan zaokret i sada mnogo više pažnje posvećuje ovim temama. Ipak, društvene mreže i angažovani profili na njima tu apsolutno prednjače i to vam je dokaz koliko su ovakvi mediji moderniji, aktuelniji i osvešćeniji. Na kraju krajeva, pogledajte iz čega se najveći broj tekstova najpoznatijih domaćih portala sadrži: iz objava sa profila na društvenim mrežama. Sve je jasno.

Kako možemo mi ostali da pomognemo da napravimo promenu u društvu?

Najpre slušajte. Slušajte obične ljude, ali i one koji su život posvetili boreći se za neko bolje sutra. I ne okrećite glavu, već pokušajte da razumete. Osvestite se. Promenite ustaljene obrasce razmišljanja i ponašanja. Razgovarajte o tome. Dopustite da i vaši profili postanu mesta na kojima ćete ovakvim temama dati pažnje. Ne zaboravite da svi sada imamo mali medij u rukama i probajte da ih na pravi način iskoristite.

U početku ste vi sami činili Brana’s Divine World, a postepeno su vam su drugi pridruživali. Kako ste birali nove autore?

Uglavnom bi oni mene pronalazili. Pratili bi dugo moj rad i poželeli bi da postanu deo BDW priče. Tada bi mi se javili i neretko bi to zaista bile osobe koje su u svakom smislu odgovarale BDW svetu. Ređe bismo ih pronašli putem mini-konkursa koje s vremena na vreme organizujemo ili pak putem preporuka onih koji su već u BDW timu.

I do sada se zaista nijednom nisam prevarila – to su uvek bili sjajni ljudi koji su međusobno delili pogled na svet i životne vrednosti i koji su BDW videli kao mesto na kojem mogu kreirati sadržaj u koji iskreno veruju. Ljudi koji bi me neretko zadivili svojim znanjem, umećem i posvećenošću. Zaista sam imala mnogo sreće na tom polju i zapravo mi je to najbolji dokaz kako BDW ima sjajnu publiku.

Redovno promovišete male nezavisne brendove i autore svojoj publici. Na koga treba naši čitaoci da obrate pažnju?

Uh, toliko je sjajnih kreativaca da ne znam odakle bih pre krenula. Najbolje je da vaši čitaoci svrate na BDW Magazin i na moj Instagram profil, i mogu biti sigurni da će na redovnom nivou dobijati preporuke ovog tipa.

I ne samo njih, već mnoštvo drugog zaista kvalitetnog sadržaja na najrazličitije teme: od društveno-poličitkih tema, preko onih posvećenih kulturi i umetnosti, do lepote i mode.

Kako volim da kažem BDW obuhvata: stil, aktivizam, lepotu, feminizam.