Svima koji (ove godine) ne idu na more

Zanima li vas da čujete kako sam FOMO pretvorila u JOMO?

Hajde brže-bolje da rešimo ove akronime, da ne pobegnu oni koji ne znaju da u prevodu sa engleskog to predstavlja “strah od propuštanja” i “uživanje u propuštanju”.

Dakle, postavih ovo pitanje na svom Instagram Story. Nisam očekivala da će biti baš takva “gori-stori” situacija. Često na taj način praktikujem da uradim malo “istraživanje javnog mnenja”, te u zavisnosti od povratnih informacija odlučim hoću li i na koji način objaviti neku priču. Ovog puta me je broj reakcija, komentari i od koga su sve došli prilično iznenadio.

Ozbiljna situacija. Znači, moram temeljnije da se pripremim za izlaganje ove teme.

Evo sa’će. Evo, obećavam.

Odležala je ta (za)misao dooobra dva meseca u mojoj glavi, fino se dekantirala. Procenila sam da je sada pravo vreme da je pustim među svet.

Ima još jedan objektivan razlog zašto je sada zgodna prilika da o tome pričamo. Leto je. Vreme godišnjih odmora.

Neko je uplatio predsezonu još na popustu za Sajam turizma.

Neko je podigao kredit da bi išao na letovanje.

Neko ne može da priušti letovanje, jer ima kredit.

Nekome su to jedinih 10 slobodnih dana u godini.

Ali, (skoro) svi imaju društvene mreže. I na njih kače slike s mora. Pa, neće valjda “smora”?!

A posmatrače “piči” FOMO kao beogradski taksimetar nedeljom uveče.

Pratite me?

Ovde ću sada napraviti malu ekskurziju. Skoknućemo nekih 10 godina unazad. Moja poznanica razvijala je iz sve snage svoj biznis, pored dvoje sitne dece. Kukali su što ne mogu da idu na more već nekoliko godina zaredom, ali ona im je objasnila da je novac dala za materijal i radnike. U prevodu: rekla im je da ulaže u posao. Biznis nije dočekao 10. rođendan, a poznanica je odlučila da iz njega izađe. Zbog odnosa sa poslovnom partnerkom, ne zbog ulaganja. Izašla je maltene sa 0 dinara i samopouzdanjem polomljenim u deliće.

Srećom, uporedo sa kupovinom materijala i isplaćivanjem plata zaposlenima, ulagala je u svoje preduzetničko znanje i mrežu kontakata. Po izlasku iz tog biznisa počela je da gradi novi. To je u početku više ličilo na puko preživljavanje. Danas sa svojom porodicom (u neokrnjenom sastavu) i po 20 dana uživa na mestu koje je skroz po njihovom izboru.

Da se razumemo, nije more sva sreća u životu i merilo uspeha. No, ona i njena porodica ga baš vole. A dodatni preduzetnički poeni idu na račun toga što ovaj odmor pažljivo isplanira još na početku godine.

Ekskurzija završena. Pošto je imala obrazovni karakter, htela bih da prvo naglasim šta je to što NE bih volela da ste učitali. Žrtvovanje. Taj kult žrtvovanja toliko je veličan u našoj etnologiji, da se preneo i na preduzetništvo. I dobro zapatio. 

Ali, mi smo tu da preispitujemo i menjamo paradigmu, zar ne?

To nije žrtovanje, to je izbor. I ne, nije eufemizam. Ne pokušavam da problem nazivam izazovom, da bi mekše zvučao.

Ona je mogla, u gore izloženom slučaju, da izabere da ne isplati radnicima platu (da li vam je već na pamet pao neki gazda?) ili da podigne kredit ili pozajmicu od bilo koga drugog, te da njena porodica ide na more. Odabrala je drugačije. To je svesan izbor. Nemojmo ga drugačije nazivati.

I kakve sad to ima veze sa FOMO i JOMO? I hoćete li flipnuti ako u igru dodam još i COMO?

Ma, nek ide život!

Put od FOMO do JOMO vodi preko COMO (engl. Confidence of Missing Out). I ako me danas pitate kako sam prevazišla ooozbiljan FOMO, to bi bio moj odgovor: pomirenje s tim da ću sigurno nešto propustiti. I još važnije: poverenje da ću napraviti dobar izbor, da ću odabrati mesto gde želim da budem i to na način koji mene ispunjava.

To sa izborima je tek pipava rabota. Zvučaće vam potpuno šašavo, ali da imam poverenje u svoje izbore mi je pomogla poslovna filozofija Džefa Bezosa, osnivača Amazon.com. Bezos kaže da je važnije pitanje (koje gotovo nikada ne dobija) „Šta se neće promeniti u narednih 10 godina?“ i da bi strategiju trebalo graditi oko stvari koje su stabilne u vremenu.

Diskutovala sam o tome sa poznanicom, cenjenom biznis psihološkinjom, i ona mi je dodatno proširila vizuru. Prenosim je vama, neće da škodi. Bezosova biznis filozofija primenjiva je na svakom nivou, jer u njenom osnovu je sigurnost.

Mic po mic, u stilu atomskih navika, u najrazličitijim prilikama i okolnostima počela sam da postavljam sebi to pitanje “šta se to neće promeniti” ili “šta je to moja baza i odakle donosim odluke”. Onda su neki izbori postali laki i bez prevelike zapitanosti da li sam ispravno / dobro odabrala. Postali su mi sasvim logični, iako drugima možda nisu. Jer su to MOJI izbori. To je mesto na kome želim da budem u potpunosti, to je moj izbor kome želim da se posvetim. Bilo da je reč o načinu na koji ću provesti odmor, da li ću se pojaviti na nekom poslovnom skupu i kom, koga ću odabrati za saradnika ili koji posao i pod kojim uslovima ću prihvatiti.

A more k’o more, nemirno i plavo. Poslužilo nam je kao aktuelni sezonski hit da promislimo o temama za koje treba zaroniti duboko.