Tišina zna prepasti i džina

Zar da propustim zicer temu da u septembru ne prozborim koju o učenju?! Pa, nisam šašava.

Ali! Pre nego što promenite tab važna napomena: neću veličati učenje i podsećati vas kako je celoživotno učenje „the new black“.

Baš suprotno.

Ovo je doba godine kada sa svih strana zvoni da je početak nove školske godine i za vas super prilika da naučite nešto novo, pa će onda početi odbrojavanje do kraja godine, uz preteći ton „sada je poslednja prilika da ostvariš svoje planove“ (muzička podloga: ko-da-sutra-ne-postoji), pa zagrevanje za 2025. i jedinstvene / neponovljive / samo danas / mora odmah prilike da naučiš nešto ultranovo fantastično što će ti promeniti život, pa će onda proleće – prilika da procvetate uz novo znanje, pa će onda letnji popusti i što da ne ugrabite tu epsku šansu decenije… I tako još jedan krug oko Sunca. I još jedan.

A da vas pitam ja nešto: kada ćete sve to da testirate u praksi, obnovite, primenite… pa još i da malo odmorite, da napravite mesta za nove produkte učenja?

Razumem, razumem. I ja isto tako, braćo i sestre.

Uvek mislim da ima nešto novo da se nauči, da to nije dovoljno, da dok ja testiram viralni recept sa TikToka neko drugi još istovremeno sluša masterklas o upotrebi generativne veštačke inteligencije za brz razvoj novih projekata i dok sam se ja tuširala na Linkedlnu je okačio novi sertifikat o završenom C16 nivou obuke o strategijama donošenja odluka, a na godišnji odmor je poneo jednu knjigu više od mene i još da stiže da svakog dana popuni jutarnje stranice i pedantno isprati sve taskove u onom fensi softveru za kolaboraciju, čiji je beta tester – za razliku od mene koja nisam ni dobila poziv.

Da je ovo razgovor uživo, umesto asinhrone komunikacije putem ekrana, verovatno bih vas videla kako se malo meškoljite u stolici. Nije vam prijatno. Ne poznajem preduzetnika koji makar u jednom periodu svog života nije prolazio kroz ovaj vrtlog. Neki svakodnevno.

Hajde da ovde zastanemo i napravimo malu pauzu. Moglo bi se reći intermeco. Muzički. 

Jedna za drugom — takav život je moj,
Nisam ljubio stvarno, važan bio je broj,
Jedna za drugom, svakoj bio sam drag,
Al’ duboko u nama to ne ostavlja trag.

Sada se jedna moja drugarica grohotom smeje što za svaku napetu situaciju iz memorije pronađem prigodne popularne stihove.

Htela sam da malo opustim atmosferu pred nastavak priče, a i da vas podsetim da opustite malo.

To je moja glavna poruka za ovo javljanje. O(t)pusti.

Ali, nije fer da vam sve ovo saspem i da odlepršam u vidu lastinog repa.

Uvek volim i biram da budem deo rešenja, a i dugo sam razmišljala kako „odgovoriti“ na tu situaciju. Bez brige, nije sve ovo bio trik da vam predstavim utra-mega-giga-spektra-fenomenalnu ponudu meta edukacije, nakon koje vam ništa drugo više neće biti potrebno u životu.

Tri su stvari za koje mi se čini da su važne i značajan izazov za sve nas, ali dobar put da bismo zaista bili „plodno tlo“ za učenje. (O ne! Opet sam upala u zamku da vam preporučim da nešto novo čitate, učite i saznate.)

Neću detaljisati, već vas pozivam da o njima promislite nakon što pročitate ovaj tekst do kraja. Kad ste već tu. A onda i pokušate da pronađete svoj put.

1. Tišina

Znam, zvuči kao najgora frazetina novog doba, ali je istovremeno jedan od najvećih svakodnevnih izazova savremenog čoveka – da radi NIŠTA. To nije ni dokolica, ne ni evo-kuliram-uz-seriju ni smišljam-super-ideje-dok-se-tuširam, nego ništa. Stanje bez misli. Umirim se na pet minuta da čujem svoj dah. I onda shvatiš koliko ti je glava puna informacija i da najpre treba da je isprazniš.

2. Probirljivost

Krenula sam da napišem minimalizam, ali se setih koliko je to izrabljena reč. Osim toga, asocira kao da nečega treba da se odreknemo, a to nam teško pada. Mnogo podsticajnije zvuči – budite probirljivi. Ako vam je neka edukacija (u kojoj god formi) lako dostupna, besplatna, superprivlačna… ne znači da je baš za vas u ovom trenutku, da možete kvalitetno da joj se posvetite i potom testirate i primenite naučeno. To vam kaže osoba koja obožava da uči i mnogo stvari je zanima.

3. Odučavanje

Citiraću organizacionog psihologa Adama Granta, koga često spominjem u svojim tekstovima:

Potrebna je radoznalost da bi se učilo. Potrebna je hrabrost da bi se odučilo.
Učenje zahteva poniznost da priznaš šta danas ne znaš.
Odučavanje zahteva integritet da priznaš da si juče bio u krivu.
Učenje je način na koji se razvijaš.
Odučavanje je način na koji držiš korak dok se svet menja.

A mi uporno, pokušavamo da održimo korak sa svetom koji se rapidno menja, bezglavo hrlimo ka joooš knjiga, predavanja, vebinara, seminara, podkasta, simpozijuma, vikend radionica, masterklasova… I nekako nam u toj jurbi promakne činjenica da sve njih nećemo moći da čujemo sve dok prvo ne uspemo da čujemo tišinu. Tačnije, slušamo tišinu.