„U jeku krize srednjih godina, odlučio sam da napustim IT i sreću potražim u nečem neverovatno sličnom. Posvetio sam se poslastičarstvu i otvorio zanatsku radnju za proizvodnju čokoladnih pralina i ‘modernih’ kolača. Nije za**bancija.“
Krajem prošlog veka moja nastavnica srpskog jezika i književnosti u osnovnoj školi je skoro pa anegdotalno prepričavala kako su Leskovčani pokupili sve prve nagrade na republičkom takmičenju. Ona, koja u Tršić ide kao na hodočašće, bila je zabezeknuta što Leskovčani dominiraju u gramatici i pravopisu.
Razgovori u niškim kafanama obično izgledaju mnogo drugačije od ovoga koji ću vam prepričati. Često i nisu za prepričavanje u javnosti.
„Kakve su ti misli, takav ti je algoritam društvenih mreža“, kaže arhimandrit Mark Kalifornijski.
Da li je krajnje vreme da unovčim svoje potrošačke zgode i nezgode i otvorim Mystery shopper agenciju?
Sećate li se onog adrenalina, slatkog uzbuđenja kada je svetu trebalo da predstavite svoj prvi proizvod?
Zar da propustim zicer temu da u septembru ne prozborim koju o učenju?! Pa, nisam šašava.
Sećate se serije “Porodično blago”? Neee, nije Neca, nego Beban. Ne, nije Đina, nego Čupka.
Zanima li vas da čujete kako sam FOMO pretvorila u JOMO?
„Prestao je brend da me loži, jer sam počeo da ugađam ljudima“, rekao je Vladimir Nićiforović, osnivač i kreativni direktor „Ivice i Majice“, objašnjavajući da li su zaista bankrotirali i šta, zapravo, stoji iza nove kampanje rebrendiranja.
Mnogo je važnije da i dan posle 1. maja nastavimo da pričamo o radničkim pravima i solidarnosti, nego na sam Međunarodni praznik rada.
Taj slatki osećaj euforije i ušuškanosti razmaštavanja nove ideje.