Kolumne—Aleksandra Petrovski

Petak je, sredina jula. Vreme u gradu sunčano i toplo, saobraćaj gust i otežan. Asfalt miriše na jaru, a na društvenim mrežama smenjuju se fotke tirkiznog mora…

Ako mesec dana pripremaš obroke kod kuće možeš da uštediš za Luj Viton torbu. Novu. Original.

Bila sam na kafi sa mlađom verzijom sebe.

Da li bi vam bilo zabavno da se kladite na to koji će sledeći influenser objaviti pesmu?

Reč „ludita” preživela je dva veka kao uvreda za onoga ko ne razume tehnologiju, ko kasni za svetom, ko se grčevito drži prošlosti.

Sećate se onih vremena kada su fidovi naši nasušni bili upeglani, sa savršenim šoljama kafe i laticama ruža? E, to je sada passé.

Od učesnika Samita u Davosu, preko naučnika u CERN-u, pa do vozača međugradskog prevoza i prodavačice na trafici u komšiluku…

Danima mi se po glavi mota „božićna čestitka“ Đorđe Meloni zaposlenima u svom kabinetu.

Hajde da se dogovorimo koji generativni AI će nam biti zvanični partner na ovom projektu. Pa, nećemo valjda da se naše halucinacije pobrkaju?!

Na pustom ostrvu najpre bi žena izdala ženu, to je ukratko bio zaključak istraživanja o kome sam davnih dana čitala, a u suštini govori da je žensko-ženski odnos najslabiji…

Ponedeljak, sedam sati ujutru. Pošten svet spava, a dve drugarice zasedaju na Viber Ženevskoj konvenciji, čitaj: značajno razmenjuju poruke.

Među mojim prijateljima postoji šaljiva kletva: Da bog da ti Aleks birala štivo za plažu.