Uzvodno od pažnje, nizvodno od algoritma

Da li bi vam bilo zabavno da se kladite na to koji će sledeći influenser objaviti pesmu? A kakve bi bile kvote na to o kom istorijskom događaju će Bjela snimiti sledeću seriju?

Možda vam se čini da sam otišla u krajnost, ali razumete šta sam htela da dočaram: to više nije „sport“ samo za mlade dokoličare i daleko ozbiljnije je od onoga što je Fantasy fudbal uradio običnim sportskim navijačima. Sve je više platformi koje omogućavaju korisnicima da se finansijski klade na ishod praktično bilo kog događaja: političkih izbora, geopolitičkih kriza, tračeva o poznatima, cene nafte i da li će se Isus Hrist vratiti pre 2027. godine.

I ne samo to.

Blok vesti sa ovakvim prognozama ima tendenciju da bude deo informativnog programa. Ako vam taj scenario zvuči neverovatno, setite se da odnedavno Fox News, CNBS i CNN imaju partnerstvo sa platformom za predviđanje, što je rezultiralo time da su u tradicionalne vesti integrisali prikaze kvota na politiku, ekonomiju i kulturne događaje. Oni nisu jedini, a ovaj trend već ima i svoj naziv – „kazinofikacija“ vesti. Glavne vesti se tretiraju kao „materijal“ za interaktivne opklade i novinari fokus sa objašnjavanja šta se dogodilo, prebacuju na predviđanje šta bi moglo biti, na osnovu raspoloženja na tržištu.

Vidite li vi ovde narušvanje poverenja javnosti? I ja.

Kada smo kod „predviđanja“ šta je sledeće… 

Udahnite duboko.

Tržište pažnje. Sve postaje tržište i svaki sadržaj je prilika za kvotu.

Bukmejkeri kvantifikuju obim i promene u javnoj pažnji na osnovu podataka sa društvenih medija (uključujući X, TikTok, Instagram i YouTube). Ne samo da će meriti koliko ljudi pričaju o nečemu, što je metrika koja se prati kao „podela pažnje“, već i da li je ta priča pozitivna ili negativna. 

U praksi, to može da izgleda i ovako: 

„Hoće li X pevač imati više pregleda od Y pevača ove nedelje?“ ili „Da li će blagonaklonost prema Z brendu porasti sledećeg meseca?“

Dooobro, paaa?! Nije sve (novi) Kalčopoli – pomislio bi neko.

Taj neko ne morate da budete i vi, jer razumete da u ovom slučaju postoji aktivan finansijski podsticaj za manipulaciju javnim mnjenjem. Da se odavno ne radi o zabavi, već o „štelovanju“ interneta radi profita imali smo priliku da svedočimo više puta do sada.

Poslednji u nizu je „clip farming“, koji su pojedini startapi izdvojili kao najbolju strategiju rasta. U prevodu: masovna proizvodnja i plasiranje kratkih video snimaka o kompanijama (ili pojedincima) na različitim kanalma društvenih mreža zarad veće vidljivosti. Na šta su investitori dobili „signal“ da je to sledeća velika nova stvar.

Mada će vam oni koji koriste ovako nešto reći da je to samo alat za viralni marketing i „kupovina prostora i vremena na telefonima ljudi dok skroluju, isto kao što su se nekada kupovale sekunde na televiziji i radiju“, ipak je kanibalizovan. Čak su predstavnici pojedinih industrija zloupotrebili nedovoljnu regulisanost društvenih mreža. 

Slično kao i uspon „clip farminga“, tržišta pažnje će vezati naše realne živote za pristrasne metrike društvenih medija. Stara pravila društvene interakcije će se rastvoriti u bezosećajno, transakciono „maksimiziranje“ sadržaja. 

Hipotetički: ako trejderi ulože u to da li će neka dezinformacija postati popularnija, više ljudi ima razlog da širi dezinformacije. A kada se uspostavi sistem koji isključivo nagrađuje kratkoročni profit, onda društvo dugoročno trpi. Ništa neće biti važno osim uspeha na internetu, posebno kada je sinonim za finansijski uspeh.

Iskreno da vam kažem: već neko vreme razmišljam da se preselim na izolovano imanje na Tari, pogasim naloge na mrežama i batalim sve, ali to nije dugoročno rešenje. „Stvarni svet“ i internet su duboko isprepleteni i verujem da se vredi boriti da ih istovremeno sačuvamo.