Kolumne—Ivan Minić

Trebalo mi je malo više vremena da smislim temu i napišem ovu kolumnu. Bez obzira na to što sam gotovo 100% vremena u klimatizovanim uslovima, temperatura koja je izvan okvira mojih malih oaza ipak utiče na moju kreativnost i produktivnost.

Prethodnih dana, kroz sve moguće društvene kanale, pokrenula se važna tema besplatnog rada i besplatnih praksi.

Pihtije dolaze sa godinama, a razumevanje šta su prave vrednosti u životu dolazi sa iskustvom. Istina, iskustvo najčešće dolazi sa godinama. Ne mora biti tako, doduše.

Često se genijalne stvari dešavaju u trenucima dokolice, jer konstruktivni ljudi i ove trenutke koriste da razmišljaju o stvarima za koje često nemaju vremena kada su potopljeni u posao.

Dok pišem ovu kolumnu sedim u jednoj od najlepših hotelskih soba u kojima sam bio, u Indiji, u gradiću Kandolim.

Mnogo sam razmišljao o životu, poslu i ljudima, i analizirao tonu podataka i istraživanja u poslednje vreme i odlučio sam da sve što sam shvatio popišem u jednu, ovako malo dužu kolumnu…

Pre desetak godina, čitajući beleške jednog od ljudi koji su oblikovali advertajzing industriju na njenim počecima, naleteo sam na sjajnu diskusiju između njega, mladog kopirajtera, i njegovog šefa…

U prethodnih 15 godina razgovarao sam sa više od 500 ljudi koji su napravili nešto vredno, a da su pritom sa ovih prostora.

Nervozan sam nešto u poslednje vreme. Taj deo godine, mnogo posla, mnogo nekih stresnih situacija koje nisu baš mogle da se predvide…

Već desetak godina ljudi najrazličitijih profila me često pitaju za savete i smernice koje kurseve i edukacije da upišu.

Ovo neće biti kolumna o košarci, za slučaj da ste se zabrinuli, biće o preduzetništvu kako i dolikuje, ali inspiracije za neka razmišljanja, barem u mojoj glavi često dolaze iz sporta.

U trenucima krize ono što najveći broj ljudi užasava je strah od neizvesnosti. Nije to ni tragika aktuelnog trenutka, nije to ni ono što nas čeka sutra…