Hoćemo li sa Vi na Ti?

Želeo sam da se moja kolumna bavi upotrebom veštačke inteligencije (VI u nastavku teksta), ali da ne bude još jedan prežvakani tekst koji sa visine gleda na društvo i morališe o upotrebi tehnologije. Sa druge strane, nisam hteo ni da napišem jednu bezbrižnu, utopističku kolumnu.

Balans mi je donelo učešće na događaju “Dan internet domena Srbije” (DIDS) u organizaciji fondacije “Registra nacionalnih internet domena Srbije” (RNIDS). Svakome ko je iole zainteresovan za stanje internet scene i biznisa u Srbiji, toplo preporučujem da posećuje događaj.

Bio sam učesnik na panelu koji bavio se početkom velike promene koju je donela VI. Moderatori su bili Slobodan Marković (UNDP), Marijana Borković (RNIDS), a od učesnika Dane Blačić (InLoodis), Miloš Skokić (Žiška) i prof. dr Đorđe Krivokapić (FON) i ja.

Umesto šbb-kbb, govorili smo o konkretnim načinima za korišćenje VI.

To je bilo prilično osvežavajuće jer da, svi znamo za VI – ali koristi li iko VI tako da mu, zapravo, donosi poslovnu prednost?

Mi smo istakli upotrebu u nastavi, za izradu video i audio-materijala, za izradu slika, automatizaciju izrade repetativnih materijala, botova za pisanje sadržaja, programiranje i asistenciju u procesima.

U agenciji se koristi za dobijanje inspiracije i ubrzanje. Videografi koriste za brze izrade avatara, snimaka i glasova. Sagovornik na panelu kaže da sada potpuno realistične video avatare može da napravi za šest sati, što je ranije bio posao od mesec dana.

Projektni menadžeri automatizuju kretanje podataka i obaveštenja – i reakcije sistema. To je sjajna stvar, jer rasterećuje administraciju.

Programeri koriste ChatGPT za programiranje (i prolazak intervjua, ups!) i tako izbegavaju kopanje po rovovima StackOverflow.

Pojavio se i model Devin. To je autonomni softverski inženjer, odnosno model VI koji radi na nivou junior programera, kažu moji poznanici iz grane IT.

Kao kopirajter, ja koristim VI konkretno za tri namene. Prva je da mi bude ping-pong zid za ideje. U prevodu, unosim svoja razmišljanja i ideje, tražim predloge i onda ja te predloge preslažem i kombinujem.

To zamišljam kao bacanje kockica. Nešto će se pojaviti. Radim to na dva načina: razgovorno (i tada mašinu tretiram kao sagovornika) i putem pažljivo ispisanih promptova.

Moja mini škola za promptove jeste P-U-N–T-O, odnosno:

• Ponašaj se kao (opiši ličnost bota);
• Uputstvo šta da radiš;
• Nemoj ovako (primer);
• Tako treba (primer);
• Ostalo.

Ovakvo promptovanje, uz funkcionalnost Open AI, omogućilo mi je da napravim i prilagođene čet botove koje sam slao klijentima na korišćenje. Zovem ih Prva pomoć botovi.

Koristio bih podatke koji su otvoreni i javni o njima, uneo smernice za ton komunikacije i željeni izlaz i poslao. Moje botove koriste za generisanje ideja za sadržaj.

Ova mogućnost botova da se prilagode klijentima odlična je za fantastičnu primenu u istraživanju u marketingu – sintetičke podatke i simuliranje fokus grupa. Možete da osmislite grupu ljudi, zadate botu zadatak da se ponaša kao određeni broj izmišljenih persona – i probate da im prodate nešto.

Naravno, to nije isto kao pravo istraživanje – ali daju preliminarnu, prototipnu sliku.

Prototipna primena je premoćna u biznisu. Plaćen sam isto, a armija botova radi za mene neki dosadan, pešački posao. Agencije daju brže predloge rešenja. IT firme rešavaju više bagova. Biznisi testiraju ponudu rešenja u simulaciji pre nego što izađe na tržište.

Prototipna primena je super.

Ispred sale u kojoj je bio panel sreo sam i nekadašnjeg kolegu prevodioca koji mi govori da sada radi kao parna mašina. Sav softver koji ima za prevođenje uvezan je sa VI i on praktično pregleda prevod, a interveniše samo kada je osetljiva komunikacija.

Njemu je to bilo u redu prvih šest meseci, a sada je shvatio da radi duplo više za isti novac i pregoreva. Polako prelazi u rizičnije, osetljivije oblasti, jer tamo može da radi svoj posao zapravo. Ne mora da ga odrađuje mehanički – niti da pregoreva.

Kolega u domenu optimizacije za pretraživače govori kako sada stvaraju sadržaja na tone uz minimalni broj pisaca, a kvalitet za internet sadržaj nije toliko bitan. Na nekoliko klikova, stotine članaka dnevno (?!).

Kolege dizajneri obično koriste kao inspiraciju gotove stilove sa interneta, iz tuđih portfolija i tu ništa nije sporno. Sada koriste alat za generisanje slika koji je treniran na radovima kolega – a možda i na njihovim.

Čuo sam da je porastao broj oglasa za pisanje studentskih radova, jer “umesto za mesec dana, sada napišem i formatiram master rad za četiri sata.”

Istraživači širom sveta pokazuju da je izlaz iz četbotova obojen jednim svetonazorom. Reflektuje podatke kojima je hranjen, naravno. Ali, kako sad to koristiti u obrazovne svrhe?

I šta sad? Ugasiti mašinu? Promeniti sistem koji je očito besmislen, jer dobili smo brzinu i produktivnost na uštrb ljudi? Treba li nekoga pozvati na debatu – ili bežati u svoj bunker?

Naziv našeg panela Početak velike promene nije precizan. Mi smo u velikoj promeni uveliko. I nije moguće predvideti ili zaustaviti sve ove događaje. Ne mogu više ništa da tvrdim, jer pre dva meseca govorio sam da nam VI neće omogućiti da pravimo video-snimke visokog kvaliteta. Onda se pojavila SORA koja proizvodi čitav minut nečega što bi se snimalo dan-dva sigurno.

I još mnogo toga u međuvremenu. Strah me je da pretpostavim.

Mi smo uveliko u promeni, ne na njenom početku. Balans više nije u razmišljanju i promišljanju, eksploataciji alata bez skrupula ili kretanju van mehura. Balans je u akciji.

Balans je u poznavanju (ne)prijatelja.

Vreme je za prelazak sa Vi na Ti. Iako kažu da Vi i Ti treba spojiti u jedno.