Koji je vaš vajb?

Kucam kolumnu na svom Mekbuku. Izlepljen je stikerima, što ćerkinim, što nekim brendiranim sa blesavim porukama, jer red je oblepiti Mek nekim kul porukama. Nosim majicu sa natpisom Lokalac na internetu zbog svojih drugara i farmerice marke Barbosa, jer tamo se oblače muškarci mog senzibiliteta.

Objavio sam svoje političke i društvene stavove na mrežama, uz poneku šalu i probrane mimove na temu mentalnog zdravlja. Kasnije ću pokušati da pronađem nešto novo u svom odabiru intelektualnih serija… I verovatno se vratiti peti put na Doktora Hausa.

Jer to sam ja. To je moj vajb gradskog muškarca i oca milenijalca u tridesetim. Ja sam mozaik preferencija, signala i kodova koji odašiljem u prostor ispred sebe. Individua.

Istovremeno, bacam pogled kroz prozor i poželim da se stopim sa masom.

Da zaboravim potpuno na Sebe i čitav taj vajb.

Bez brige. Ova kolumna nije isečak iz mog dnevnika, već niz slobodnih asocijacija nakon čitanja manifesta Youth Mode nekadašnjeg pokreta K-Hole i poniranja u ideju iza ekonomije vajba.

U internet godinama, ovo je prastari dokument, objavljen 2013. godine, koji je prepoznao pomeranje vajba decenije, nazvavši ga normcore.

Prilično pojednostavljeno, decenija iza nas bila je obeležena granularno individualnim, krunisana sloganom Think Different.

Sve je postalo mikrotrend i jurili smo ih na dnevnom nivou. Cilj svakog u masi postao je nemilosrdna diferencijacija. Ako si vegan, onaj do tebe je paleo-vegan. Postoji paleo-vegan koji ne jede određene namirnice. Postoji konzervativni paleo-vegan koji ne voli mačke. Verovatno postoji i polu-paleo-vegan koji voli da igra uz TikTok zvukove laveža pasa.

Sve je marker individualnosti. Sve je signal dubljeg raslojavanja i razlikovanja, što je (prema vajbu) bio utabani put do autentičnosti. Samo, u tom raslojavanju na mikrorazlike (i mikrorazlike mikrorazlika) dešavalo se nešto drugo, što su u manifestu već tada dobro artikulisali.

Once upon a time people were born into communities and had to find their individuality. Today people are born individuals and have to find their communities.

Nova normala je (bila) normcore. Na Zapadu prvenstveno se očitavalo u nošenju nebrendirane odeće, garderobe koja nalikuje tipičnim ljudima iz predgrađa, i namernom stapanju sa masom. Mogli ste prepoznati to u stilovima poput quiet luxury. Očitavao se u povratku u mladalačko, u bežanje od pritiska karijere i različitih zahteva. FOMO vs JOMO.

Individue sada traže svoje zajednice prema vajbu, umesto da prigrle milione egzaktnih klasifikatora. Gomila mikroidentifikatora stvorila je udaljene galaksije. Teško je ispratiti vajb sopstvene važnosti i diferencijacije.

Otud povratak individua u kolektiv, u masu koja deli iskustvo, ne markere. Neko bi rekao regresija, neko transgresija.

Neko će današnje milenijalce nazvati večnom decom i videti narcisoidnost, jer naši su u tim godinama postizali nešto drugo. Neko će to pravdati pomeranjem granice sazrevanja zbog produžetka životnog veka.

Na spomen generacije Z (a i onih posle), kome se nije ježila koža? TikTok generacija? Dovoljno je pogledati ulice naše zemlje poslednja tri meseca i shvatiti da je prošao i vajb definisanja generacija.

Vajb je fantastična reč za ove pojave. Vajb je deljeno i dugotrajno emocionalno iskustvo. Trend je kratkotrajan. Mikrotrend postoji tek nedelju-dve i idemo dalje. Vajb ostaje. Ponašanje prema trendu je simulacija već provaljenog sistema života. Vajb je direktan dodir sa životom.

Vogue (a i drugi krupni igrači iz sveta mode) uveliko naležu na princip vajb ekonomije. Umesto da lansiraju mikrotrendove, pokušavaju da uhvate vajbove zajednica i prema tome kreiraju odeću.

Čemu sve ovo? Pa, čitava kolumna je posledica pomeranja vajba. Ona nastaje kao refleksija onog što osećam primarno, a tek onog što vidim.

Ta pojava igra veliku ulogu i u vašem biznisu. Zapravo, važno je da najpre prepoznate da se vajb menja. Na vaš biznis utiče normcore (ili kako god ga nazvali danas, nije ni važno, jer se dešava svakako).

Nije slučajno što vaše kolege vraćaju ljude u kancelarije za dobri, stari, drveni sto posle obećanja večnog remote rada, niti je slučajno što su sve učestaliji zahtevi da se malo smanji doživljaj u komunikaciji i obećanjima.

Kao što je anonimnost postala luksuz za pojedinca, tako je svedenost i uključivanje biznisa u zajednicu postalo simbol kvaliteta. Vaš biznis ne treba da bude diferencirani, ostrvski monolit koji ima pratioce i “to nešto”, već drugar/ica koji se pojave pored neke zastave.

Pogledajte kroz prozor. Osim ako to nije vaš vajb, naravno.