Ne ruši se gnezdo lako dok je babo živ

U naslovu je stih iz pesme “Sine, sine” Šabana Šaulića, sa albuma “Pomozi mi druže, pomozi mi brate”, iz 1990. godine. I to je možda najbolja rečenica koja sažima ono o čemu intenzivno razmišljam poslednjih nedelja.

Dvojica ljudi koji su na različite načine oblikovali moj pogled na rad, odgovornost i odnose — najavili su svoj odlazak.

Greg Popović i Warren Buffett.

Jednog sam imao sreću da upoznam, drugog — još uvek nisam. Ali su obojica, bez ikakve dileme, bili stubovi sveta u kom su stvarali.

I kao što kaže pesma — dok su tu, sve ima smisla. A kada odu… ostane pitanje: Kako dalje?

Greg Popović, legenda NBA lige, nije počeo kao neko kome su predviđali velike stvari. Bio je prosečan igrač, dovoljno dobar da se nađe na širem spisku za olimpijski tim 1972. godine, ali ne i dovoljno dobar da ostane. Nije bio siguran šta će dalje. Znao je samo jedno – voli košarku.

I onda je proveo više od 10 godina radeći na koledžu Pomona-Pitzer, u okviru NCAA Division III – najniži takmičarski nivo američke koledž košarke. Tamo gde nema stipendija, gde se trenira kasno uveče jer se igrači bave „ozbiljnijim“ stvarima. Gde nijedan, ali nijedan igrač, gotovo nikada ne postane profesionalac. To je svet košarke u kom niko ne sanja NBA.

U prvoj sezoni imao je skor 2-22. Ništa nije ukazivalo da će izrasti u legendu. Radio je sa amaterima, sa studentima koji su igrali iz ljubavi, a ne iz ambicije. Ali, učinio je tada ono što će postati njegov potpis: fokusirao se na ljude. Na njihove karaktere, vrednosti, potencijale. Gradio odnos. U svakom smislu.

U San Antonio je stigao 1988. godine i tamo ostao. Trener prve ekipe postaje 1996. i ostaje na toj poziciji narednih 29 godina. Osvojio je pet NBA titula. Izgubio samo jedno finale – na jednu jedinu loptu. Protiv ekipe koju su predvodili LeBron James, Dwyane Wade, Chris Bosh i Ray Allen.

Pre petnaestak dana, nakon što je drugi put preživeo šlog, objavio je povlačenje. Odlazi kao trener sa najviše pobeda u istoriji NBA – vodio je svoj tim 2291 put. Više neće biti trener, ali ostaje predsednik košarkaških operacija kluba koji je oblikovao.

Upoznali smo se 2018. godine, na utakmici San Antonija i Dallasa. Luka Dončić je tada bio tek početnik, dao je 31 poen, ali je njegov Dalas izgubio u produžetku. AT&T centar je bio pun, atmosfera naelektrisana. Bio sam u više NBA dvorana, ali nikada nisam osetio toliku gostoljubivost. Od kantine sa besplatnim teksaškim roštiljem, do trenera i osoblja koji su nas, novinare, pozdravljali s poštovanjem.

Popović je došao, iako sveže pogođen smrću supruge. Imali smo par minuta, a pomoćni treneri su nam skrenuli pažnju da imamo po jedno pitanje. Bio je duhovit, čudan, duboko promišljen. Govorio je kao da secira današnju NBA – ligu atlete i trojki, u kojoj je malo mesta ostalo za umeće. Prošle godine, pitao sam ga u San Francisku koliko su evropski igrači doprineli promeni igre. Ozario se. Pomenuo je Žarka Paspalja, s kojim je ostao kućni prijatelj. Pričao je o vremenima kad Evropljani nisu dobijali šansu. A danas, pogledajte gde su.

Na konferenciji na kojoj je objavio penziju, kraj njega su bili njegovi Tim Duncan i Manu Ginobili, ali u sali je bio i Dejounte Murray, sada igrač Atlanta Hawksa. Došao da isprati čoveka koji mu je bio više od trenera.

Jer, Pop nije samo pobeđivao. On je gradio velike ljude.

A sada – Warren Buffett.

Ako postoji neka figura u svetu finansija koja je postala simbol strpljenja, mudrosti i dugoročnog razmišljanja – to je on.

U 94. godini, Buffett je odlučio da se povuče sa mesta predsednika Berkshire Hathawaya, kompanije koju je vodio više od šest decenija. Za to vreme, od porodične tekstilne firme napravio je jednu od najvećih investicionih imperija na svetu.

Ali, njegovo najveće nasleđe nisu milijarde – već filozofija.

Filozofija koja kaže da je investiranje maraton, ne sprint. Da pohlepa i panika prave najskuplje greške. Da se uspeh gradi razumevanjem, strpljenjem i elementarnim zdravim razumom. On je uvek tvrdio:

Ne moraš da budeš genije. Samo ne pravi glupe greške.

Njegove poruke su bile jednostavne – ali moćne:

• Ulaži samo u ono što razumeš;
• Ne pokušavaj da tempiraš tržište;
• Kada svi kupuju, ti razmišljaj o prodaji. Kada svi prodaju, ti razmišljaj o kupovini.
• Najvažnija komponenta uspeha je vreme.

Buffett je oličenje doslednosti. Svake godine pisao je pismo akcionarima koje su ljudi čitali kao priručnik o životu, ne samo o biznisu. Bio je duhovit, samokritičan, jasan. I uvek je govorio istinu – čak i kada nije bila lepa.

Ostao je u istoj kući u Omahi decenijama. Vozio običan auto. Jeo hamburger i pio Cherry Colu svaki dan. Nije morao da glumi skromnost – bio je skroman.

Jednom je rekao:

Potrebno je 20 godina da izgradiš reputaciju, a pet minuta da je uništiš. Ako razmišljaš o tome, drugačije ćeš se ponašati.

Zato ga ljudi ne poštuju samo zbog novca koji je stvorio – već zbog načina na koji je to uradio.

I Pop i Buffett su pokazali da nije stvar u startu. Već u upornosti. Nije u spektaklu. Već u radu. Nije u tituli. Već u onome što ostaje iza tebe.

Oni su ni od čega napravili nešto veličanstveno, ali ako želimo da bude večno, moramo nastaviti da ga gradimo, čuvamo i negujemo.

Jer gnezdo ne ruši ni vreme, ni protivnik… Ruši ga to što prestanemo da ga održavamo i iznova gradimo.