Treba izdržati, drugovi…

Ne znam za vas, ali meni, a i mnogima s kojima sam razgovarao u prethodnih nekoliko nedelja, ova godina je bila izuzetno teška. I na ličnom i na poslovnom planu desilo se mnogo neočekivanih stvari, od kojih je dominantna većina bila loša.

Verujem da nije u svim granama biznisa tako, ali u mnogim, s kojima sam povezan, došlo je do ponovnog, značajnog rasta cena sirovina. Ponovo su neki veliki igrači na tržištu počeli da kasne s plaćanjem, a to se obično u narednih nekoliko meseci prenese kroz krvotok i do kapilara, odnosno i do najmanjih biznisa, pa sada već svi osećaju posledice.

Budžeti za sve neesencijalne stvari zadržani su na nivou od pre nekoliko godina ili smanjeni, i čini se da su svi biznisi ušli u mod preživljavanja. Kada je tako, svako tržište biva u problemu, a naročito malo, nerazvijeno i pasivno, kao što je naše.

Pričao sam malo i s ljudima koji rade s nekim drugim velikim tržištima – najviše SAD-om, Velikom Britanijom ili DACH regijom (odnosno nemačkim govornim područjem) – i svuda je loše. Ono što najviše zabrinjava jesu najave za 2025. godinu, da će biti još teže.

Kako onda da napišem ohrabrujuću kolumnu kao poslednju u 2024. godini?

Ako zanemarimo poslovni ambijent, ukupno stanje u društvu, takođe, izuzetno je zabrinjavajuće. Već mesecima, na gotovo dnevnom nivou, prisustvujemo stvarima oko kojih se mi kompjuteraši često šalimo da su dokaz da živimo u simulaciji. Želeli mi to da priznamo ili ne, svi tržišni i ekonomski pokazatelji govore nam da je kriza već tu.

Ali, biće sve ok, zar ne?

Ako ne mogu da vas ohrabrim, a ne želim da vas lažem, pričajući bajke kako će sve samo od sebe postati naglo bolje, mogu barem da podelim šta sam primetio da se dešava na tržištu kod raznih velikih igrača s kojima sam bio u kontaktu. Možda vam to bude korisno za razmišljanje, možda vam najavi nešto što će se dešavati ili vam potvrdi i objasni šta vam se, zapravo, desilo.

Iako su veliki sistemi godinama gledali da sve što im nije osnovni biznis „outsorsuju“, odnosno izbace iz firme u smislu zapošljavanja ljudi koji se time bave, sada se ponovo vraćaju „u kuću“. Tako sam video da neke velike firme, koje su uvek održavanje svojih računarskih sistema i mreža plaćale vendorima specijalizovanim za to, u prethodnom periodu zapošljavaju ljude za te pozicije (juniore) i otkazuju stare ugovore.

Objašnjenje je često: „Košta nas isto, a taj dodatni čovek može da preuzme još neki posao kada ne radi svoj primarni.“ Slično sam video i kada je produkcija u pitanju. Mnogi poslovi koji su nekada plaćani eksterno, u domenu dizajna, fotografije, videa i kreiranja sadržaja za društvene mreže, sada se uglavnom prepuštaju internim timovima, koji, eventualno, dobijaju pomoć praktikanata ili juniora, uz povremenu stimulaciju ili obuku.

Druga stvar koja će možda ljudima koji su dugo u poslu zvučati banalno, ali onima koji su odnedavno u ovoj priči mnogo znači, jeste da vrlo često, kada zbog problema s „cash flowom“ dužnici ne mogu da plate sve obaveze u razumnom roku, prvo plate one koje moraju (npr. poreze), a zatim one koji su ih zvali i tražili. U praksi to znači da oni tihi, povučeni i pristojni, koji nisu tražili, dobijaju svoj novac poslednji. Ponekad se desi da ga ne dobiju nikad, jer firma propadne pre nego što dođu na red. Tražite svoje na vreme – to nije sramota. Ako se osećate loše što tražite, zamislite koliko ćete se loše osećati ako nikada ne naplatite.

Budite svesni da smo u krizi. Komunicirajte s vašim ljudima o tome, jer je važno da znaju. Ako deluje da ćete morati da pravite neke rezove, ljudima to najavite unapred. Negativne posledice biće manje nego kada to radite u poslednjem trenutku, jer ste prinuđeni. Razmislite gde možete da napravite uštede. Da li je možda trenutak da dobrim finansijskim upravljanjem stvorite neku vrstu prednosti? Da li će vam povoljan kredit omogućiti da sirovine nabavite po značajno nižim cenama, što će vam kasnije dati prednost u odnosu na druge? Da li je možda trenutak da smanjite i optimizujete neke troškove? Možda vam nije neophodna tolika kancelarija na lokaciji na kojoj se nalazite i možda ljudi mogu podjednako efikasno raditi od kuće ili hibridno. Možda službeni automobili ne moraju da se obnavljaju još jednu godinu? Možda ima smisla da nešto što ste planirali da kupite novo, ipak, zamenite polovnim, dok se situacija ne stabilizuje.

Tržište je kao okean. Veliki igrači na tržištu su kao ogromni tankeri na okeanu. Kakvo god da je nevreme, oni se verovatno neće prevrnuti i potonuti. S druge strane, oni ne mogu da prave brze manevre i, ako su krenuli ka nekom cilju, teško da će promeniti kurs. Mali igrači su kao manji brodovi i čamci – mnogo agilniji, lakše menjaju putanju, ali često je i jedan malo veći talas dovoljan da ih potopi.

Ako je verovati prethodnim iskustvima, godina za nama bila je uvod u ono što nas čeka, i još nije kasno da se pripremite za „ludu vožnju“ koja sledi. Mi ćemo se, kao i do sada, truditi da vam pomognemo, olakšamo, a ponekad vas i osokolimo na tom putu.

U naslovu je s razlogom rečenica Paje Vujsića iz „Otpisanih“. Stoga – živeli i srećno!