Efekat Crvene kraljice

Tradicionalno, već skoro vek i po, jul je rezervisan za najstariji i najprestižniji teniski turnir na svetu. Iako za sebe ne mogu da kažem da sam pasionirani pratilac sportskih događaja (ispratim one najvažnije, reda radi), Vimbldon je izuzetak kome se svake godine radujem.

I, ne, razlog nije samo Novak Đoković, iako je njegova sjajna igra sama po sebi dovoljna. Prepoznatljivi tereni sa savršeno zelenom travom, otmena publika, jagode sa šlagom, igrači u belom i linijske sudije u elegantnim uniformama, deo su te teniske tradicije koju svi volimo i zbog kojeg se ovo takmičenje smatra svetskim prvenstvom u tenisu.

Vimbldon nikada nije bio samo jedan od grend slem turnira, tamo se slavi tradicija i elegancija je deo igre.

Jedan od simbola tradicije ovog turnira su linijske sudije, prepoznatljivi po svojim otmenim uniformama. Decenijama su stajali uz liniju, signalizirali aut i dočekivali svaku loptu, a na njihove odluke niko nije ostajao ravnodušan.

Na iznenađenje svih zaljubljenika u tenis, ovogodišnji Vimbldon doneo je jednu od najradikalnijih promena u svojoj dugoj i slavnoj istoriji. Naime, ove godine prvi put na terenu nismo videli linijske sudije! Zamenila ih je elektronska kontrola linije (ELC). Organizatori su, suočeni sa zahtevima za maksimalnom preciznošću, brzinom igre i beskompromisnom pravdom, shvatili da moraju ići u korak s vremenom. Poruka je jasna: tradicija je važna, ali u svetu koji se menja brže nego što stignemo da izgovorimo “gem-set-meč”, čak i Vimbldon mora da se prilagodi.

Sećam se bajke o Alisi u zemlji čuda (da budem preciznija, u pitanju je nastavak “Alisa sa druge strane ogledala” istog autora, Luis Kerol). Ona scena kada Alisa trči najbrže što može, ali shvata da ostaje na istom mestu. Zbunjenoj Alisi Crvena kraljica objašnjava surovu istinu svog kraljevstva:

U mom kraljevstvu moraš trčati najbrže što možeš samo da bi ostala na istom mestu. A, ako želiš da odeš negde drugo, moraćeš trčati bar dvaput brže.

Ovaj filozofski biser Crvene kraljice je, u suštini, savršena metafora za život, posebno za posao i preduzetništvo. Nije dovoljno biti dobar, nije dovoljno čak ni biti odličan.

U poslovnom svetu, brzina promena postala je nova normalnost. Ako poslovanje stagnira, velika je verovatnoća da je konkurencija već napredovala. Tržište ne miruje, klijenti menjaju potrebe, tehnologija se razvija munjevitom brzinom, a pravni propisi evoluiraju. U takvom okruženju, stagnacija nije neutralna pozicija, već regresija.

Međutim, „trčanje“ u biznisu nije samo pitanje inovacija u proizvodu ili agresivnog marketinga. Pravna strana biznisa je posebno osetljiva na Efekat Crvene Kraljice. Mnogi preduzetnici se, vođeni uspehom iz prošlosti, opiru promenama u pravnom i regulatornom okruženju, verujući da će „stari način“ poslovanja i dalje funkcionisati. To je klasična zabluda, jer zakonodavstvo prati (ili makar pokušava da prati) dinamiku tržišta.

Zakoni se menjaju, regulative se usklađuju sa novim tehnologijama i društvenim potrebama. Dovoljno je setiti se uvođenja GDPR-a pre nekoliko godina, ili aktuelnih regulativa o veštačkoj inteligenciji. Poslovni subjekti se svakodnevno susreću sa potrebom da usklade poslovanje sa novim propisima. Iako se to često percipira kao prepreka ili teret, na pravne promene se može gledati i kao na priliku.

Kada se pojavi novi zakon, recimo, o zaštiti podataka, to nije samo obaveza, već i prilika da se izgradi veće poverenje sa klijentima. Pokazivanje brige o podacima, profesionalnost i odgovornost, na duge staze se isplati. S druge strane, oni koji ignorišu pravne promene, rizikuju ne samo novčane kazne, već i urušavanje ugleda, a to je u današnjem svetu, gde je svaka informacija dostupna na klik, mnogo opasnije od bilo kakve kazne.

Uticaj Crvene Kraljice nije zaobišao ni advokate. Neophodno je stalno učenje, usavršavanje i razumevanje novih poslovnih modela koji se pojavljuju na tržištu. Jer, ako se ne prati razvoj tehnologije, ako se ne razume poslovanje klijenata u digitalnom dobu, adekvatna pravna pomoć je upitna.

Napredovanje u biznisu zahteva strateško partnerstvo sa stručnjacima. „Uradi sam“ pristup često nije održiv kada su u pitanju kompleksni pravni ili strateški izazovi. Baš kao što vrhunski sportisti imaju timove trenera, nutricionista i fizioterapeuta, tako i uspešna preduzeća moraju da se oslone na eksterne eksperte koji poseduju specijalizovano znanje.

Firma može biti „dobro skrojena“ i imati kvalitetan proizvod ili uslugu, ali bez stalnog praćenja i pravne adaptacije, rizikuje da je pregazi vreme. Baš kao što je Vimbldon morao da eliminiše linijske sudije i prihvati tehnologiju da bi ostao relevantan, tako i preduzeća moraju da se aktivno prilagođavaju pravnom i poslovnom okruženju. Ulaganje u savetovanje i praćenje promena nije trošak, već investicija u sposobnost da se ostane u trci, da se razvija i, na kraju, da se trijumfuje na tržištu.

Vimbldon nas je podsetio na nešto ključno, da čak i tradicija, da bi opstala, mora da se menja. Nema više mesta za statično poslovanje i „ovo smo uvek ovako radili“ pristup. Danas, više nego ikad, mora se biti spreman da se preispituju sopstvene metode, da se uči i prilagođava. Efekat Crvene kraljice nas uči da je kontinuirano učenje i prilagođavanje jedini put ka održivom uspehu. Potrebno je trčati, ali trčati pametno.