Druga karijera

Jedan od najvećih izazova karijere profesionalnog sportiste je šta posle. Razgovarao sam godina unazad sa puno bivših profesionalnih sportista i iskustva su razna. Neki su ostali u sportu kojim su se bavili, neki su (manje ili više uspešno) pokrenuli sopstvene biznise, neki su zasnovali radne odnose, određeni broj njih je nastavio ili otpočeo visoko obrazovanje. Ima zaista sjajnih primera, čak i olimpijskih šampiona koji to svoje dostignuće pomenu možda onako usput, ali pre svega žele da razgovaraju o onom što trenutno jesu, tj. o onom čime se trenutno bave, a ne o tome što su nekad bili – koliko god to nekad bilo veliko i važno. Nažalost, nemali broj penzionisanih profesionalnih sportista jednostavno luta.

Imajući u vidu koliko se značaja, pažnje i generalno promocije daje sportu, mislim da je velika verovatnoća da će biti sve veći broj onih koji su nekad bili profesionalni sportisti, a koji traže svoje mesto pod suncem svakodnevnice, čiji nije baš da su uvek bili deo.

Ta priča oko „dana posle“ može da ide u jako puno pravaca. Nekada davno sam mislio da razliku pravi sport kojim su se bavili i koliko su novca zaradili, po logici lako je onome ko je zaradio puno (ili makar dovoljno, po nekim objektivnim kriterijumima koji u stvari ni ne postoje). Međutim, iskustvo govori da lutanje nije „privilegija“ manje uspešnih ili onih koji su se bavili manje komercijalnim sportom. Čak bih rekao da je često upravo suprotno. Oni koji su zarađivali manje su ranije morali da izgrade svest da neće moći ceo život da žive od stare slave. Iako možda zvuči apstraktno, ali zaista često nije sve u novcu – ima nešto i u svrsi. Jedan bivši sportista mi je rekao da je krenuo da studira nakon karijere, jer nije hteo da ga deca pamte po tome kako ne radi ništa po ceo dan. Želi da im daje neke druge primere. Drugi je pao u neki vid malodušnosti, jer nije znao šta će od sebe (dan dug k’o gladna godina), iako je imao imovinu i pasivne prihode za miran život i njega i porodice u narednih par generacija.

Ono što mi se čini da najviše razlikuje uspešne i neuspešne tranzicije iz sportskih u nesportske karijere je momenat kada se sa planiranjem „dana posle“ krenulo i podršci okoline (bliskih saradnika, prijatelja, porodice). Podrška uglavnom ne znači tapšanje po ramenima i pohvale, već razumne kritike i dobronamerni saveti.

Česti su primeri onih kojima karijere traju dugo (nekima i preko potrebne mere), jer jednostavno ne znaju šta će posle. Oni koji znaju, dobrovoljno prekinu nekad i pre vremena. I nastave sa životom dalje.

Za razliku od karijere profesionalnog sportiste koja je ipak negde vremenski ograničena, karijera preduzetnika može da traje ceo život. Brojni su primeri da osnivač kompanije ostane na njenom čelu i operativno rukovodi poslovanjem do duboke starosti (da ne kažem, smrti). Da li je to najbolja odluka za osnivača, njegove naslednike, porodicu i kompaniju? Čak i ukoliko je najbolja za nekog od tih učesnika, da li je to dovoljan razlog da karijera preduzetnika na najvišim upravljačkim i vlasničkim pozicijama traje praktično večno?

Tu je teško naći potpuno tačan odgovor, i zato je obaveza pre svega osnivača da zajedno sa svim učesnicima u procesu traži rešenje koje će biti dovoljno dobro za sve: i za kompaniju, i za naslednike, i za porodicu, i za njega lično.

Dakle, ne traži se tačan odgovor i najbolje rešenje – već rešenje dovoljno dobro za sve!

Uspeh jedne profesionalne karijere preduzetnika ne ogleda se samo kakvu je kompaniju napravio i da li je i kako pripremio svoje naslednike (bilo profesionalne menadžere bilo svoju decu), već i kakvu je drugu karijeru osmislio za sebe. Važan element svake generacijske tranzicije u porodičnim kompanijama je priprema osnivača, a jedna od ključnih tački je pitanje njegove druge karijere. Šta će da radi kada se povuče sa upravljačkih funkcija? Neki „prete“ da će da idu da pecaju ili da čuvaju unuke. Uživaće oni i u tome, ali to ipak nije njihova druga karijera.

U poslednje vreme se povećao broj osnivača koji navode tačan datum kada će se povući sa upravljačkih funkcija i u međuperiodu rade sa svojim saradnicima i članovima porodice na tranziciji i pripremaju se za novu ulogu i drugu karijeru. Nebitno je koliko će biti uspešni u drugoj karijeri, bitno je da drugu karijeru nađu!

I ne radi se tu uopšte o novcu. Radi se o svrsi. Za njihovo dobro, za dobro kompanija, naslednika i porodica.