Efekat sinergije

Reč sinergija vodi poreklo od grčke reči „synergos“, što u prevodu znači raditi zajedno. To je, što bi se reklo, bukvalan prevod. Opisno značenje reči sinergija po pravilu podrazumeva da je rezultat neke saradnje, interakcije, zbira, veći od prostog zbira činilaca. Narodskim rečnikom, sinergija je ono kad su 1 + 1 = 3.

Ako se sinergija posmatra samo pozitivno (što je dominantno stanovište), prirodno je da mi svakodnevno tragamo za nekom vrstom sinergije, te bi moglo da se zaključi da je traganje za sinergijom staro onoliko koliko je star i ljudski rod. To traganje često nije promišljeno i plansko, već intuitivno i prirodno. Želimo da nam bude lakše, želimo da stvorimo višak vrednosti, da kroz zajednički rad optimizujemo procese, pa da onda uživamo u blagodetima sinergije. Porodica je jedan vid sinergije, zajednička advokatska kancelarija, takođe.

Pored toga što mi tragamo za sinergijom, i ona traga za nama. Kao sila gravitacije, vuče nas u razne vrste poslovnih i privatnih odnosa.

Ovog leta su Olimpijske igre ukrale show, a završetak bilo kog takmičenja je prilika da se podvuče crta i vidi ko je kako prošao. Srbija se nalazi u grupi od devet zemalja koje su osvojile po tri zlatne medalje, i u ukupnom zbiru po medalja zauzima više nego dobro 27. mesto. Jedna popularna nesportska disciplina je tzv. alternativna (kontrafaktualna) istorija ili u prevodu „šta bi bilo kad bi bilo“, a moram da priznam i sam sam ponekad sklon toj disciplini kao jednoj vrsti fikcije i naučne fantastike. Ta disciplina je posebno izražena kod sporta, gde mnogi od nas imamo kolektivno sećanje na veliku Jugoslaviju i gde su rezultati (kao što je npr. broj osvojenih medalja) po prirodi stvari merljivi, pa prostim zbirom dolazimo do onoga „šta bi bilo“ (i to minimalno bilo, jer računamo da bi uz sinergiju bilo još bolje).

Pa, hajde da saberemo i vidimo šta bi bilo da se na Olimpijadi u Parizu 2024 takmičila Jugoslavija (zemlja koje nema).

S obzirom da su Hrvatska i Slovenija osvojile po dve zlatne medalje, a Srbija tri zlatne medalje, ukupan skor zlatnih medalja bi bio sedam. S obzirom da je ukupan broj zlatnih medalja dominantan kriterijum za rangiranje uspeha na Olimpijadi, zamišljena Jugoslavija bi bila na sjajnom 14. mestu. Taj podatak postaje još impresivniji kad se upari sa činjenicom da bi jedine dve zemlje sa više zlatnih medalja, a manje stanovnika od zamišljene Jugoslavije, bili Novi Zeland i Holandija.

Ovako impresivan rezultat nastaje samo prostim zbirom, a još nisu uzeti u obzir (pozitivni) efekti sinergije. Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora su uvek imali sjajne sportiste i njihov doprinos je uvek bio, i sigurno bi sada bio ogroman. Ako u matematiku unesemo i druge pozitivne efekte sinergije (optimizacije trenažnih procesa, veći budžeti i slično), dolazimo do zaključka (istini za volju, baziranom na pretpostavkama, ali šta da se radi – takva je alternativna istorija kao disciplina) da bi zamišljena Jugoslavija bila možda i najuspešnija zemlja na Olimpijadi imajući u vidu ukupan broj stanovnika.

Gornja analiza uspešnosti uključuje samo zlatne medalje, a da li bi zamišljena sinergija imala efekta i na druge neke medalje? Možda bi imala pozitivne efekte (istom, gore opisanom, simulacijom i pretpostavkama), a sigurno bi imala negativne efekte. Naime, na ovoj Olimpijadi su zemlje zamišljene Jugoslavije osvojile dve medalje u vaterpolu, a da su nastupali kao jedna zemlja mogli bi da osvoje samo jednu medalje.

Opa, sinergija može da ima i negativne efekte.

Lako je analizirati negativne efekte u simulacijama koje se nisu dogodile niti će se dogoditi, ali u stvarnosti i realnom životu svaka sinergija može da stvori i negativne efekte.

Zamislimo situaciju kad se udruže dve velike svetske kompanije u proizvodnji bilo kog proizvoda. Sigurno da te kompanije imaju brojne pozitivne efekte sinergije (npr. efikasniji lanci nabavke, centralizacija određenih procesa, optimizacija broja zaposlenih, mogućnost da se proizvod napravi sa manjom cenom koštanja i slično), ali da li te pozitivne efekte dele sa krajnjim potrošačima (npr. kroz jeftiniji proizvod) ili ih zadržavaju samo za sebe (npr. kroz zloupotrebu dominantnog položaja)? Zavisi od X faktora, a pre svega od regulatora i od konkurencije.

Ne mora sinergija da ima potencijalno negativne efekte samo na treća lica, može da ima i na učesnike u sinergiji. Na primer, neki dobavljač ili kupac hoće da sarađuju sa jednom kompanijom, ali ne i sa nekom novom kompanijom koja bi nastala spajanjem te jedne kompanije sa nekom drugom (većom ili manjom, nebitno). Sve što je merljivo je mnogo lakše za razumevanje i rešavanje, ali, na primer, u M&A procesima (tj. procesima kupovine, prodaje ili spajanja kompanija), mimo finansijskih izveštaja i pravnih analiza, postoje i tzv. kompanijske kulture za koje ne postoje Excel tabele, modeli ili formule koje mogu jednostavno i precizno da kvantifikuju efekat sinergije.

To su samo neki od razloga zašto je korisno da se svi poslovni odnosi, koji podrazumevaju sinergiju u užem smislu, posmatraju kao celina – sa svim prednostima i manama.

Sinergija je gravitacija. To je prirodna sila, ali joj se u poslu ne treba prepuštati po svaku cenu. Uostalom, da se čovek miri sa gravitacijom, ne bi skakao u vis. A ja da se mirim sa tim da ovaj region nije najbolje sportsko područje na svetu, ne bih radio gornju simulaciju alternativne istorije.