Zar nikada nećeš odrasti, mali veseljače?
U životu postoje trenuci kad prelazimo iz jedne u drugu fazu. Trenuci kad pravila koja su nas do tada vodila postaju nebitna, kad sve što smo znali više nije dovoljno.
U životu postoje trenuci kad prelazimo iz jedne u drugu fazu. Trenuci kad pravila koja su nas do tada vodila postaju nebitna, kad sve što smo znali više nije dovoljno.
Čeka nas jedna konzervativna godina. Na svakom mogućem planu, u svakom mogućem značenju. Ako se prebacite na širi, globalni kontekst…
Razgovori u niškim kafanama obično izgledaju mnogo drugačije od ovoga koji ću vam prepričati. Često i nisu za prepričavanje u javnosti.
Ne znam za vas, ali meni, a i mnogima s kojima sam razgovarao u prethodnih nekoliko nedelja, ova godina je bila izuzetno teška.
Pre 10-ak godina sam imao ideju kako Košarkaška liga Srbije treba skroz da se „reprogramira“ i da se od nje napravi razvojna liga, mesto u kome će glavnu ulogu imati mladi igrači, po mogućstvu iz grada ili regiona iz koga je klub u kome igraju.
Volim kolumne pred kraj godine, jer to je obično zicer. Sumiram godinu uz neki osvrt, poželim lepe stvari i sklopim laptop.
„Kakve su ti misli, takav ti je algoritam društvenih mreža“, kaže arhimandrit Mark Kalifornijski.
Nikada me nije privlačilo da budem u centru pažnje. Nisam bio ni od onih koji vole veliku scenu. Okolnosti su me, ipak, relativno rano stavile pred reflektor…
Nedavno sam na jednom događaju moderirao panel pod nazivom „Kada deljenje postane množenje“.
Slušao sam nedavno neki podkast tokom svoje redovne večernje šetnje po utihnulom Novom Sadu.
Da li je krajnje vreme da unovčim svoje potrošačke zgode i nezgode i otvorim Mystery shopper agenciju?
Pre jedanaest godina gledao sam film „Svetski rat Z“. U pitanju je zombi apokalipsa sa Bredom Pitom u glavnoj ulozi. Kritičari bi rekli da je osrednji film, ali meni je dobar.
Nisam ljubitelj definicija. Da bi bile dobre, moraju pokriti sve slučajeve, a postoji velika razlika između prosečnih, uobičajenih i graničnih.