Reči lete, napisano ostaje
„Reči lete, napisano ostaje“ (lat. Verba volant, scripta manent) je jedna od onih latinskih izreka koja ponekad u sebi krije pasivnu agresiju, jer (zavisno od konteksta) na indirektan način može da znači „Pusti priču“.
„Reči lete, napisano ostaje“ (lat. Verba volant, scripta manent) je jedna od onih latinskih izreka koja ponekad u sebi krije pasivnu agresiju, jer (zavisno od konteksta) na indirektan način može da znači „Pusti priču“.
Konsultanti mnogo pitaju. Mnogo, mnogo. Barem oni koji svoj posao shvataju ozbiljno. Mnogo više pitaju nego što daju neke odgovore.
Sećate li se onog adrenalina, slatkog uzbuđenja kada je svetu trebalo da predstavite svoj prvi proizvod?
Kažu da je najstrašnija stvar za svakog umetnika prazan papir ili platno. To kada nema ničega, i ni iz čega treba stvoriti nešto.
Početkom 2000-ih je bio aktuelan pop hit koji je govorio o jednoj drskoj ženi plave kose, u kom hitu autor nakon nadmudrivanja sa dotičnom bez mnogo okolišanja zaključuje: „Neću smeđe, neću crno, šta ću kada volim plavo.“
20 godina sam radila na strategijama na Balkanu i niko nijednu nije primenio do kraja.
Zar da propustim zicer temu da u septembru ne prozborim koju o učenju?! Pa, nisam šašava.
Moram nešto da priznam: nikada nisam pročitala nijednu knjigu iz biznisa. Nijednu, čak ni biografiju nekog strašno uspešnog i poznatog tipa Stiv Džobs.
Sve je počelo sa Olimpijskim igrama. Onim 1992. u Barseloni. To su bile prve kojih se zaista dobro sećam. Imao sam sedam godina i bilo je to neko čudno i teško vreme.
Reč sinergija vodi poreklo od grčke reči „synergos“, što u prevodu znači raditi zajedno.
Klikovi. Konverzije. Analitike. Hajmo, je l’ prodalo? Klikću li? Prošlo je 5 dana. Brže to malo. Seci, iteriraj, lomi. Gasi. Pali novo. Ribrending.
Sećate se serije “Porodično blago”? Neee, nije Neca, nego Beban. Ne, nije Đina, nego Čupka.
Pre 13 godina, jedne subote, 3. decembra, sa nekoliko prijatelja sam se iz Beograda zaputio za Novi Sad na TEDxNoviSad.