KISHMISH:
Šarenilom protiv kiše

Za početak, predstavite nam KISHMISH rainwear. Koja je priča iza brenda i šta je vaša osnovna ideja?

Zovem se Jelena Lazarević i „mama“ sam brenda „KISHMISH rainwear„. Priča je krenula pre nešto više od godinu dana, ali našem prvom radnom danu prethodile su godine razmišljanja, istraživanja i skupljanja iskustva. Sve je, zapravo, počelo kada sam, kao nova mama i zaljubljenik u šetnje, bicikl i planinu, shvatila da u Beogradu ne mogu da nađem kabanicu kakva mi je stvarno trebala. Da je praktična, da diše, lepo stoji i da je krase lepe i žive boje. Iz te lične potrebe nastao je brend KISHMISH. Mala ekipa vrednih, kreativnih ljudi i ja dizajniramo, razvijamo materijale isključivo za naše potrebe i sve šijemo ovde, u Srbiji uz maksimalnu pažnju posvećenu svakom detalju.

Naš osnovni proizvod su vetrovke i kabanice za promenljivo vreme – za muškarce, žene i decu, u svim veličinama. Radimo ograničene, šarene serije (prvu smo pokrenuli sa osam dezena), jer materijal se izrađuje posebno po našem crtežu i doprema nam se u rolnama od po stotinu metara, pa je broj jakni po dezenu limitiran. Ideja je jednostavna: da ponudimo našim kupcima laganu, meku, sklopivu jaknu koja ih štiti od kiše i vetra, a istovremeno deluje urbano, ležerno i veselo. KISHMISH rainwear spaja funkcionalnost outdoor opreme sa „casual urban“ estetikom, a svaka jakna nosi pečat domaće, ručne proizvodnje i osećaj da na sebi imate nešto stvarno svoje i drugačije.

Vaše jakne imaju prepoznatljiv i autentičan dizajn. Odakle crpite inspiraciju za dezene i kako nastaje jedan KISHMISH patern?

Sve polazi od našeg imena. Kada smo osmislili ćirilični logotip „KIŠMIŠ“, suprug (grafički dizajner) i ja smo iz slova „И“ izvukli čiste, ponavljajuće linije i pretvorili ih u geometrijsku šaru – to je prvi patern cele kolekcije. Iz jednog slova nastao je motiv koji se beskonačno umnožava, ali i dalje ostaje prepoznatljiv, naš potpis.

Dalje se igramo bojom: uvek biramo vedre, “neukrotive“ tonove koji prkose sivilu kišnih dana. U budućim serijama zadržaćemo tu osnovnu geometriju, ali ćemo joj povremeno „omekšati“ formu ili ubaciti novu boju kako ne bismo upali u monotoniju, a da brend i dalje ostane lako prepoznatljiv.

Pomenuli ste da je reč o limitiranim serijama. Možete li nam približiti proces proizvodnje, od materijala do finalnog proizvoda?

Sve što pravimo, od prve skice do poslednjeg šava, nastaje ovde u Srbiji. Materijal prvo „skrojimo“ na ekranu: suprug ucrta patern, ja biram boje, pa taj fajl pošaljemo na sublimacionu štampu. Ako stvari ne ispadnu onako kako smo zamislili, vraćamo ih nazad i ponavljamo štampu dok ne bude tačno „to“. Nekad to bude i po pet puta pre nego što ga pustimo u krojačnicu – ali tako dobijamo rolne od tačno sto metara besprekorno štampane tkanine.

Kad rolna stigne u radionicu Beorad, majstori je kroje, šiju, a gotova kabanica izađe za par dana. Ono što traje mesecima je razvoj samog modela: hiljadu puta menjamo kroj, rajsferšluse i postavu, nosimo probne uzorke po vetru i kiši, peremo ih i gužvamo sve dok ne budem barem devedeset pet odsto zadovoljna.

Na kraju svaku jaknu lično proverim – da li je šav na mestu, da li rajsferšlus klizi, da li boja ostaje živa posle pranja. Tek je sve savršeno, jakna ide kupcu. Nema masovne proizvodnje: sve se radi lokalno, u malim serijama, tako da svako ko zgrabi svoj KISHMISH stvarno dobije komad koji neće sresti na svakom ćošku.

Ko čini tim koji stoji iza brenda? Pomenuli ste da niste sami u ovoj priči.

Tako je, iza KISHMISH-a stoji mala, ali vrlo uporna i kreativna ekipa. Moj prvi i najbliži saradnik je moj suprug – on je iskusan grafički dizajner i upravo on pretvara moje grube skice u jasne linije i boje.

Zatim su tu majstori iz radionice Beorad. Oni su ti koji su zaduženi za svaki savršeno ravan šav i za svaki komad materijala bude “pod konac”.

Sa nama je i fotograf Nikola Ilić iz studija TRIPOD i još nekoliko prijatelja i članova porodice koji po potrebi uskaču na svim ostalim pozicijama odlogistike do fotografisanja.

Pre KISHMISH-a, bavili ste se istorijom umetnosti i kulturom. Kako su vam prethodno obrazovanje i iskustvo pomogli u vođenju sopstvenog modnog brenda?

Moja prva profesija bila je ­istorija umetnosti – godinama sam vodila izložbe i projekte u privatnom kulturnom sektoru, što zvuči glamurozno, a zapravo podrazumeva sate i sate logistike, budžeta i Excel tabela. Taj „nevidljivi“ rad naučio me je da ništa ne sme da se pusti u javnost dok poslednja sitnica nije na mestu, pa danas na isti način proveravam svaki šav i svaki patern pre nego što jakna bude puštena u prodaju.

Uporedo sam završila i Visoku školu strukovnih studija za dizajn odeće, tako da mi je estetika došla prirodno: boje, proporcije i ritam linija koje sam nekad analizirala u slikama sada prevodim u dezen koji mora da „diše“ na kiši. Ta kombinacija „50 % tabele, 50 % boje i haosa“, kako volim da kažem, idealna je za mali biznis; zahvaljujući kulturno-menadžerskom iskustvu znam da vodim administraciju i plan prodaje, a umetničko obrazovanje mi dopušta da pritom ostanem hrabra s koloritom i formom.

Tako da može se reći da me je galerija naučila disciplini, istorija umetnosti mi je izoštrila oko, a dizajn odeće mi je dao alate. Sve to sam, kada sam postala mama, preusmerila u KISHMISH i danas ta mešavina znanja stoji iza svake kabanice koja izađe iz naše radionice.

Kako kupci reaguju na vaše proizvode i ko su ljudi koji najčešće nose KISHMISH?

Reakcije su jednoglasne – do sada nismo čuli nijednu lošu reč, samo dobronamerne sugestije koje guraju posao napred. Prvo su kabanice poneli prijatelji i poznanici, a onda su njihovi utisci i feedback postali naša terenska laboratorija.

Najčešće nas biraju ljudi kojima kišobran predstavlja smetnju: planinari, biciklisti, roditelji koji po parkovima jure decu, vlasnici pasa i svi oni što radije šetaju nego da čekaju da prođe pljusak. Vole da kabanicu mogu da smotaju u ranac, važno im je da diše, i izgleda vedro – suprotno od gradske palete crne, sive i boje peska koja već vlada ulicama. Takvi kupci cene što je sve ručno šiveno u Srbiji i što je svaka serija ograničena. Takođe, žele da znaju da neće sresti još deset istih jakni kada pođu u avanturu.

Naravno, tu su i pragmatičari koji nas otkriju tek kad prvi put pokisnu. Omiljena mi je anegdota prijatelja koga je supruga “nagovorila“ da kupi KISHMISH: sreli smo se jedne večeri, oboje mokri do kože, a voda mu je s jakne klizila kao sa kišobrana. Samo je rekao: „Nisam ni znao da mi ovo treba.“ Upravo takvim ljudima pokušavamo da objasnimo da kabanica može biti i funkcionalna i atraktivna, za svaku obalu, planinu ili vetrovit bulevar.

Gde sve možemo pronaći i kupiti vaše jakne, pored online prodaje?

Trenutno nemamo sopstvenu klasičnu radnju sa izlogom i zvaničnim radnim vremenom, ali postoji jedno stalno mesto gde ćete KISHMISH uvek naći uživo – mali, ljupki Artizanke Handmade Concept Store u Svetogorskoj 5 u Beogradu. Tamo smo na polici rame uz rame sa još nekoliko domaćih umetnika i dizajnera pa možete lično da probate kabanicu pre kupovine.

Sve ostalo radimo nomadski. Vikendom se selimo po bazarima i marketima koje organizuju Meraki event i Komuna market – najčešće smo u tržnim centrima, u Gastrošoru ili na Vikend Bazar Festu na Beogradu na vodi. To su živahni, porodični događaji gde se kupuje, jede i sluša muzika.

Osim tih lokacija, rado se odazivamo na savremene pijace i sajmove rukotvorina; čim se otvori dobra prilika za lokalne proizvođače, mi pakujemo torbe i stižemo. Zato uvek savetujem da bacite pogled na naš Instagram – tamo objavljujem tačne datume i adrese sledećeg pop-upa.

Kakvi su planovi za budućnost? Da li možemo očekivati proširenje asortimana?

U sledećoj fazi nećemo izbacivati čitavu “paletu od osam dezena odjednom“, već po jedan novi motiv kad god ga usavršimo, tako da uvek postoji nešto sveže u izlogu, a da brend ostane prepoznatljiv po vedrim, hrabrim bojama koje su nam zaštitni znak. Paralelno razvijamo i zimske modele s debljom postavom, jer su mnogi tražili kabanicu koja greje jednako koliko i štiti od kiše. Ista ta želja kupaca gura nas ka gumenim čizmama, a postoji i ozbiljna lista naših želja poput: peškira i kupaćih kostima u našim dezenima, pa čak i kabanice za velike pse.

Sve to radimo bez namere da postanemo modna „megafabrika“; i dalje smo okrenuti malim serijama, sportskom-urbanom stilu i funkcionalnosti. Ako usavršimo zanat onako kako planiram, jednog dana ćemo se usuditi i na kompletnu skijašku jaknu – ali tek kad budem sigurna da može da parira svemu što smo do sada napravili.

I za kraj, koji biste savet dali onima koji razmišljaju o pokretanju sopstvenog biznisa, posebno u kreativnoj industriji?

Ako bih morala da spakujem sve u jednu rečenicu, rekla bih: Krenite – ali nemojte srljati. Idealni uslovi ne postoje; čekajući ih, propuštate vreme i energiju. Umesto toga, sedite, promislite, proverite da li za vašu ideju zaista postoji niša na tržištu, ispitajte šta ljudi vole, gde bi vam lokal ili onlajn „izlog“ imao smisla i šta sve može da pođe naopako – jer verujte, uvek iskrsne nešto što ni u pet poslovnih planova niste predvideli.

Kad prelomite, onda više nema nazad. Biznis postaje deo vašeg života isto kao pranje sudova ili kuvanje ručka: svakodnevna obaveza koju ne odlažete i ne izgovarate se vremenskom prognozom. Prihvatite da ćete nositi sve šešire – vi ćete raditi Excel tabele, fotkati, promovisati, prodavati, istraživati, manekenisati, nositi kutije – bar dok ne osetite svaku poru onoga što proizvodite, jer samo tako možete da vodite druge i da znate gde je posao stvarno tanak.

I najzad, budite strpljivi. Brz povrat „slave i love“ u kreativnoj industriji je mit. Nama je trebalo godinu dana samo da pustimo prvu seriju, a svaka sledeća i dalje prolazi kroz nova testiranja. Ako ste spremni na to maratonsko usavršavanje i još uvek vam srce poskoči kad vidite svoj proizvod, onda ste na dobrom putu.