Pitaj ChatGPT

Sećam se svog prvog referata iz biologije u petom razredu o biljci Adonis vernalis ili gorocvet. Gorocvet je jedna od najugroženijih biljaka, sa prelepim žutim cvetom. Raste na Fruškoj gori i koristi se za proizvodnju lekova za srčana oboljenja, ali može biti i otrovna ako se ne tretira na adekvatan način.

Te 2002. godine sam provela sate u školskoj biblioteci tražeći literaturu za referat koji će mi osigurati peticu na kraju školske godine. Listala sam udžbenike, pravila beleške, upoređivala podatke. Danas do tih istih informacija, za koje su nekada trebali sati, može da se dođe u nekoliko sekundi. Dovoljno je ukucati pitanje u pretraživač, ili još lakše – pitaj ChatGPT.

U poslednje vreme se sve češće čuju rečenice poput: “Rekao mi je ChatGPT” i “ChatGPT me je savetovao”. Ljudi koriste veštačku inteligenciju (artificial intelligence ili AI) ne samo za poslovne zadatke, već i za lična pitanja i savete kako rešiti konflikt sa prijateljem, koje vino ide uz dimljenog lososa, pa čak i kako napisati poruku bivšem partneru. AI više nije rezervisana za filmove o naučnoj fantastici, jer nam se tehnologija trajno uselila u život, a sa njom i veštačka inteligencija. Zvuči zastrašujuće i fascinantno u isto vreme.

Koliko je AI postao globalni društveni fenomen govori nam i to što je na nivou Evropske unije 2024. godine doneta Uredba o veštačkoj inteligenciji, poznata kao AI Act. Uredba uređuje upotrebu AI u poslovanju i svakodnevnom životu, sa ciljem da se uspostavi jasan okvir koji štiti ljudska prava i bezbednost, ali i podstiče razvoj tehnologije i inovacija.

Kroz ovu Uredbu sistemi veštačke inteligencije dele se prema stepenu rizika: od potpuno zabranjenih, preko visokorizičnih, do onih minimalnog rizika, kao što su streaming platforme za gledanje filmova. Tako, na primer, sistemi za masovno praćenje ljudi ili manipulaciju ponašanjem su zabranjeni, dok oni koji pomažu u medicini, finansijama ili pravosuđu podležu strožim pravilima kontrole i transparentnosti.

Najistaknutiji primer komercijalnog alata je upravo ChatGPT, američke kompanije Open AI. ChatGPT polako, ali sigurno postaje naizostavan deo svakodnevnice prosečnog korisnika interneta, baš kao što je i Google u svoje vreme. Svi se sećamo kako smo objašnjavali bakama šta znači reč “izguglati” i kako da izguglaju nove recepte za kolače. Danas te iste bake imaju društvene mreže, šalju nam mimove na Viberu, a uskoro će (one koje već nisu počele) o kolačima da ćaskaju sa ChatGPT-jem.

Sa napretkom tehnologije uvek dolaze pitanja i dileme, a jedno od aktuelnih pitanja koje se sada postavlja jeste kako da prepoznamo sadržaj koji je generisala AI? Granica postaje sve nejasnija. Ranije se videlo “iz aviona” da je tekst napisala mašina. Generički ton, jasno strukturisan tekst, neretko uz upotrebu nekih “arhaičnih” ili zaboravljenih izraza, bez gramatičkih grešaka (osim često pogrešno određenih padeža, jer naše padeže izgleda ni mašina ne može da savlada), sve je bilo nekako pretačno i sterilno. Ali, modeli se brzo uče, pa je tako i svaka nova verzija sve pametnija i sve više liči na živo biće. Novi modeli koriste uverljiviji jezik, emotivnije formulacije, ponekad čak i dozu ironije.

No, sledeće pitanje je možda još važnije: da li nam AI pomaže ili nas otupljuje? Odgovor zavisi od toga kako je koristimo. Ako nam je AI pomoćnik, koristimo je da nam štedi vreme, rešava rutinske zadatke i poveća produktivnost. AI rešava repetativne i monotone zadatke umesto nas, a mi imamo vremena da se fokusiramo na kreativno i strateško razmišljanje. Kao da imamo superpametnog asistenta, koji ne jede, ne spava, ne traži platu i sve zna.

Sa druge strane, ako postane zamena za sopstveno razmišljanje, tada nastaje problem. Ako prestanemo da proveravamo informacije, da pišemo sami, da sumnjamo, da razmišljamo, onda počinjemo da gubimo ono što nas čini ljudima.

Baš kao i gorocvet, AI je lekovita, ali i potencijalno otrovna, zavisno od toga kako se koristi.

U nekim profesijama veštačka inteligencija već sada menja pravila igre, posebno u oblastima poput marketinga, kreiranja sadržaja i korisničke podrške. Asistenti bazirani na veštačkoj inteligenciji mogu da obave zadatke brže, ponekad preciznije, i, što za preduzetnike nikako nije zanemarljivo, uz manji budžet. Osim uštede vremena i novca, AI omogućava malim timovima da se ponašaju kao veliki i da automatizuju rutinu, fokusiraju se na strategiju i brzo testiraju ideje.

Ali, to ne znači da su ljudi suvišni. Naprotiv, vrednost ljudske stručnosti, intuicije i etičkog rasuđivanja postaje još veća. U eri hiperprodukcije sadržaja, vrednuju se autentičnost, dubina i kontekst. U tom smislu, AI ne oduzima profesije, već menja njihov sadržaj. Od nas se očekuje da postanemo bolji u onome što nas čini ljudima, da razvijamo empatiju, kreativnost, intuiciju i donošenje odluka koje nisu samo tačne, već i pravedne.

Zato je ključno da AI ne doživimo kao pretnju, već kao alat. I, kao svaki alat, koristan je samo ako znamo da ga koristimo pametno.

Retki smo mi tehnološki dinosaurusi koji još uvek volimo miris papira, olovku u ruci i rukopis koji nije font. Otkriću vam jednu malu tajnu – ovaj tekst je najpre nastao rukom, pisan na papiru, bez interneta, bez ChatGPT-ja. Jer upravo tada najbolje razmišljam i misli dobiju red i oblik pre nego što uplove u digitalni svet.

Da se vratim na početak, nekada “češljanje” biblioteka preraslo je u “pitaj Google”. “Pitaj Google” je danas “pitaj ChatGPT”. Veštačka inteligencija više nije budućnost, ona je sadašnjost i to vrlo glasna, vrlo korisna, ali i vrlo kompleksna. Samo moramo biti pametni i znati šta da je pitamo.