Royal Cactus Garden:
Mediteranska oaza kaktusa u srcu Vojvodine

Odakle ljubav prema hortikulturi?

To je urođeno. Dolazim iz poljoprivredne porodice, koja se bavi uzgojom ratarskih kultura i donekle stočarstvom. Dakle, od malih nogu sam u tim vodama, tj. u radu sa biljkama i životinjama. Otuda, kada je došlo vreme da se upiše fakultet, ja sam se odlučio da to bude Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i upravo odsek hortikultura.

Na studijama sam bio poznat kao student koji se i te kako ističe. Bio sam na raznoraznim takmičenjima i obišao sveta, te usvojio pregršt novotarija. Zahvaljajući mom talentu i želji za dokazivanjem, bio sam primećen i poslat na najveće poljoprivredne sajmove u Evropi.

Sveukupno gledano, koliko je stečeno fakultetsko znanje bilo primenjivo na ovo čime se danas bavite?

Ugrubo rečeno, znanje sa fakultet ima 30% uticaja na rad sa kaktusima, sve ostalo je moj lični pečat. Ako bih morao da naglasim neku svoju vrlinu, onda je to nezasita glad za znanjem. Mnoštvo toga sam prihvatio kroz istraživanje, postepeno se penjajući na lestvici znanja. Danas je moj fundus znanja i iskustva toliki da studenti dolaze na praksu kod mene, gde im usput držim i predavanja o kaktusima. Štaviše, i profesori vrlo rado načulje uši i upijaju moje reči.

Kada je krenula vaša avantura sa kaktusima?

Sve je počelo pre 13 godina, kada sam uzeo jednu maminu zakržljalu aloe veru i počeo da se staram o njoj. Iskreno verujem da svaki čovek na planeti Zemlji ima zacrtan posao iz snova, a na njemu je da kroz istraživanje sebe, svoje ličnosti i karaktera dokuči šta je to. Tako sam ja otkrio da je to gajenje biljka. Naposletku je to rezultovalo ovom prelepom mediteranskom oazom u srcu Vojvodine, Bečeju.

Kako je došlo do toga pokrenete Royal Cactus Garden?

Potpuno neplanirano. Prosto se desilo da 2019. godine osnujem poljoprivredno gazdinstvo. Ovde je sve spotano išlo, ide i ići će. To je moja filozofija. Ja ništa ne radim po kalupu, jer ne volim monotonost. Istovremeno, zavetovao sam se da nikada neću raditi za nekoga drugog. Obožavam što sam sam svoj gazda i ta činjenica me svakodnevno neizmerno ispunjava.

Zašto ste baš odabrali da se bavite gajenjem kaktusa?

Zato što sam otkrio da je to moj bogomdani talenat i, kao takav, on se ne sme traćiti. Međutim, nisam uvek nailazio na razumevanje. Govorili su mi da ne mogu to sam, da će se smrznuti, da se pazim konkurencije, a ja sam ih uporno demantovao, pomerajući granice.

Jednostavno, mora da se ide korak po korak, stepenica po stepenica. Ništa se ne dešava preko noći, već iziskuje mnoštvo rada, proučavanja, truda, zalaganja i na kraju odricanja. Tako sam od jednog kaktusa došao do proizvedenih tri hiljade, kao i do najkvalitetnijeg supstrata za zemlju, od kojeg biljke rastu poput čarobnog pasulja. Da nisam osoba koja svakodnevno ispituje i nadograđuje svoje znanje, ništa od ovoga čemu sada svedočite ne bi bilo.

Šta je ono što izdvaja vaš supstrat u odnosu na koje možemo naći u redovnoj prodaji?

Silno znanje i posvećnost izradi najkvalitetnijeg mogućeg supstrata. To je tema koja me je zainteresovala tokom studija, tačnije na predmetu pedologija, nauci o zemljištu, mineralima, kristalima i supstratima. I, prosto, kada imate toliko iskustvo u ovoj oblasti, vi napravite bogovski supstrat.

Vi to ne možete da pronađete u supstratima na policama cvećara ili poljoprivrednih apoteka. Ti supstrati su plod holandske masovne proizvodnje, koji se svode na kompostiranje lišća i kokosove ljudske. I, kao takav, on je jako sterilan, bez ikakvih hranjivih sastojaka. Da bi supstrat bio plodan, potrebno je daleko više 2-3 meseca, za koliko se prave ti komercijalni supstrati.

Jednostavno, kvalitet supstrata umnogome zavisi od starosti i sastojaka. Recimo, nije isto kada ubacite lišće od platana i lekovite sitnolisne lipe. Takođe, što duže se ti sastojci kompostiraju, odnosno razlažu, to će biti hranjiviji. Dakle, ima pregršt caka, do kojih sam ja dolazio istraživajući.

Kako dolazite do biljaka?

Na raznorazne načine se dovijam. Kad god putujem, uvek se vratim sa pokojom biljkom “pod miškom”. Isti slučaj i sa prijateljima, koji kad god vide neki kaktus, obavezno mi isti donesu. Takođe, moj Instagram feed je isključivo ispunjen biljkama i čim vidim neku novu, ja prosto moram da je naručim.

Kako izgleda proces nastanka jednog kaktusa?

Što se ti proizvodnje kaktusa, postoje dva načina: generativno i vegetativno razmožavanje. Generativno razmožavanje podrazumeva gajenje semenom i to je jedan veoma dug i komplikovan proces, koji zahteva negu poput one koje bebe dobijaju u porodilištu. Drugi način je vegetativni, odnosno putem reznica, i to je ono čime se ja primarno bavim, jer, u protivnom, ništa ne bih mogao da postignem.

Koliko postoji vrsta kaktusa i gde su oni sve rasprostranjeni?

Previše, jednom rečju. Ne zna se tačan broj, ali zasigurno ima na desetine hiljada vrsta. Recimo, porodica agave ima preko 280 vrsta. Sa druge strane, imate na hiljade vrsta aloja, sukulenata, eševerija, gasterija, euforbija, sanseverija, zamija… I svaka od tih vrsta ima hrpu rodova, tj. varijeteta. Sve u svemu, raznokolikost kaktusa je ogromna.

Kada je u pitanju prostiranje, kaktusi se nalaze u velikim američkim prostranstvima, kao što su Arizona i Teksas, odnosno duž zapadno-južnog dela SAD, te nastanjuju čitavu Južnu Ameriku. Radi boljeg predstavljanja, to su vam oni kaktusi koji se mogu videti u holivudskim filmovima. Ako govorimo o nekim krajevima bližim nama, kaktusa uvek u mediteranskom predelu, gde su to mahom opuncije i agave.

Da li postoje zablude u vezi sa kaktusima?

O, da. Uvreženo je mišljenje da su kaktusi vrlo prosto za “održavanje”, da je dovoljno tu i tamo kapnuti malo vode i gotova priča. No, to ne može biti dalje od istine. Kaktusi su izuzetno zahtevni za gajenje, pogotovo u sobnim uslovima, jer nijedan biljka na ovom svetu nije preodređena da bude sobna biljka.

Svaka ponaosob potiče iz prirodnog staništa, zemlje, gde se ona tamo prirodno razmnožava i širi. I, kada takvu smestite u rođeni dom, ona kao da se nalazi u zarobljeništvu. Upravo je to razlog sporijeg razvitka i napretka, te neretko zakržljalog i izdeformisanog izgleda.

Koji su idealni uslovi za gajenje kaktusa?

Kaktusi su vrlo otporne biljke. U zavisnosti od vrste, mogu da podnesu temperature od -30 do +50 stepeni. Tu se sve svodi na genetički materijal od kojeg satkana biljka. Primera radi, kod mene masline sa severa Italije bolje izdržavaju zimu od onih sa juga Grčke.

Kada govorimo o uslovima, prvi i osnovni jeste svetlost. Neophodno je obezbediti što veću količinu svetlosti kako bi kaktus dostigao pun svoj potencijal po pitanju rasta. U protivnom, on će zaostati u razvoju. Usled manjka svetlosti, biljka se izdužuje i deformiše, te na kraju postaje “škart”.

Nakon svetlosti, sledeći prioriteti su kiseonik, voda i supstrat. Sve te stvari treba kombinovati na najbolji mogući način. Kada se nađe pravi sklad, kao što je kod mene, onda biljke pucaju od zdravlja i rastu kao od šale.

Nalazimo se u izobilju biljaka. Da li ima neka posebna?

Iskreno, za mene su sve posebne. Ako bih neku morao da izdvojim, onda je to svakako najveće drvo na planeti Zemlji. Sequoiadendron giganteum iliti džinovska sekvoja, sa kojom non-stop “drugujem” u dvorištu.

Druga je cikas palma, odnosno cykas revoluta, koja slovi za jednu od najstarijih vrsta na planeti. Štaviše, to je najstariji živi organizam koji datira još iz perioda dinosaurasa. Pored toga što je drevna, ona, zapravo, nije palma, već paprat i to toksična “od glave do pete”. Najotrovniji je plod, od kojeg može da se umre u roku od 12-13 sati nakon konzumacije. No, to nije razlog da se ne gaji, zar ne? (smeh)

Takođe, imam najlekovitiju aloe veru, tzv. barbadensis miller. Ona se smatra najzdravijom biljkom na celom svetu, jer u sebi sadrži 256 aktivnih sastojaka: od vitamina, preko minerala, do aminokiselina. Od nje se prave maske, losioni, kreme, paste za zube, šamponi, itd. Pošto, inače, nije prijatna za konzumaciju, ja sam osmislio smoothie, koji, u kombinaciji sa voćem i jogurtom, čini jedan izuzetno zdrav napitak.

Kako izgleda jedan vaš prosečan dan?

Imam obilje obaveza. Pored toga što se bavim kaktusima, mušterijama, održavam i domaćinstvo. Katkad iznenadim samog sebe kako stiže sve da obavim. No, takav sam. Uvek kažem da, kada čovek ima jasan cilj, nebo je granica. Štaviše, majka me povremeno moli da napravim pauzu i dođem kući. (smeh)

Ima li sezonalnost u vašem biznisu?

Ubedljivo najviše posla ima u periodu intezivne vegetacije, tj. od aprila do oktobra, kada se biljke umnogome razvijaju i rastu usled visokih temperatura, gde se fiziološki procesi biljaka odvijaju na 80-100%. No, posla ima i u preostalim mesecima zato što imam sijaset mediteranskih biljki. To od mene zahteva da na -13 sabajle skačem iz kreveta i hitam u plastenik da proverim u kakvom su stanju.

U istih mah, to je idealno vreme za sprovođenje naučnih istraživanja na biljkama, kojim dokazujem ili opovrgavam svetsku literaturu. Ne biste poverovali koliko ima netačnih navoda u današnjoj literaturi na internetu, tako da im ja tek verujem kada se lično uverim u to, onda mogu da posavetujem druge.

Šta biste posavetovali ljudima koji pokušavaju da pokrenu sopstveni biznis?

Najbitnije je da prate svoju intuiciju i instinkt, te da prave posao od stvari koje vole da rade i koje ih ispunjavaju. Naučno je dokazano da samo 1% populacije je 100% srećno i zadovoljno onim čime se bave. I upravo bih to savetao svima, da teže da budu u tih 1%. To podrazumeva svakodnevni rad na sebi, da bude osoba od integriteta, puna samopouzdanja. Zato što sve navedeno i te kako utiče na biznis. Isto važi i za buduće studente: upišite ono što volite, a ne šta mama i tata kažu.

Ja sam neretko čuo da je ovo čime se bavim “ženski” posao, a to zaista ne može biti dalje od istine. Ovaj posao je tako fizički zahtevan da ne znam koja dama bi izdržala ovaj ubistveni tempo. Sve u svemu, neka budu svesni svog potencijala i zanemare tuđa mišljanja. Treba da čvrsto gaze svojim stopama napred i grabe ka svojim snovima svaki bogovetni dan.