Mint:
Dečja moda koja je “dovoljno cool”

Kako biste opisali svoj profesionalni put pre Minta, i koliko je odrastanje u preduzetničkoj porodici oblikovalo vaš odnos prema radu, disciplini i riziku?

Ja sam po obrazovanju filolog i to je bila moja početna tačka. Nakon studija sam se prirodno pomerila ka marketingu, jer su mi jezik, komunikacija i razumevanje konteksta uvek bili veoma bitni. Taj prelaz mi je bio logičan, jer sam već tada shvatila da me zanima kako se ideja prenosi, kako se priča gradi i kako se komunicira sa ljudima, ne samo kroz reči nego i kroz širi okvir.

Posle toga sam se našla u filmskoj industriji, gde sam radila u finansijama. To je bila potpuno drugačija škola od svega što sam do tada radila. Film je specifičan svet u kome su budžeti i rokovi jasni, a kreativnost nepresušna. Tamo sam naučila šta znači planiranje, odgovornost i disciplina u praksi, ne teorijski. Paralelno sa tim važno je reći da sam odrasla u preduzetničkoj porodici, pa mi preduzetništvo nikada nije bilo apstraktan pojam, već svakodnevica. Odmalena sam gledala kako izgleda kada ste sami odgovorni za svoj posao, ali sam uviđala i benefite takvog načina života. To je snažno oblikovalo moj pristup poslu. Rad mi nikada nije bio nešto što „odrađujem“, već nešto što gradim za dugoročnu dobrobit.

Što se tiče rizika, rekla bih da sam zbog tog okruženja razvila zdrav odnos prema njemu. Nisam neko ko ide grlom u jagode, ali se upuštam u rizik kad snažno verujem u nešto. Sve te faze – filologija, marketing, filmska industrija i porodično iskustvo – kasnije su se prirodno spojile i uticale na način na koji danas razmišljam o Mint-u i načinu na koji ga gradimo.

Pre Minta ste imali jedno važno iskustvo u tekstilnoj industriji. Šta vam je taj prvi pokušaj pokazao o toj industriji i koje greške iz tog perioda danas smatrate ključnim lekcijama?

Pre Minta sam imala jedan projekat u tekstilnoj industriji i to iskustvo mi je bilo izuzetno važno jer sam iz njega puno naučila. U pitanju je bio brend dečijih kupaćih kostima Tiny Lulu’ i put koji smo na tom poduhvatu prošle stičući nova znanja i prevazilazeći izazove koji su bili sastavni deo rasta, i našeg ličnog i našeg brenda. Ušla sam u sve to sa velikim entuzijazmom i shvatila koliko je tekstilna industrija kompleksna i koliko tek kad uđemo potpuno u taj proces, možemo da pojmimo složenost celog sistema.

Najveća lekcija iz tog perioda bila je spoznaja da je proizvodnja temelj biznisa. U tom prvom pokušaju nisam imala jasnu sliku koliko vremena i energije zahteva razvoj jednog proizvoda koji bi zadovoljio sve naše standarde.

Iz tog iskustva sam izašla sa jasnim zaključkom da, ukoliko želim ponovo da se bavim tekstilom moram bolje da razumem ceo proces i gradim odnose koji se zasnivaju na poverenju i realnim dogovorima. Sve te lekcije su bile dragoceno iskustvo za Mint koji je sada mogao da se gradi i razvija na čvrstim temeljima.

U kom trenutku ste shvatili da imate uslove da Mint preraste iz ideje u ozbiljan projekat i šta je bio presudan okidač za taj korak?

Mint je kao ideja postojao neko vreme pre nego što je zaista postao konkretan projekat. Ne bih rekla da je postojao trenutak kad sam odlučila „sad krećemo“ iz hira ili entuzijazma, već je to bio proces u kome su se stvari polako slagale. Presudan momenat je bio onaj u kome sam shvatila da imam realne uslove da sve postavim kako treba.

Stvari su se prirodno nadovezivale jedna na drugu, prijateljica koja uvozi materijale, modelarka, šef proizvodnje, krojačice, ceo lanac u sistemu, poverenje i obostrano poštovanje, što mi je bio jasan znak da je pravo vreme za Mint. Sve je nekako imalo smisla i odvijalo se bez poteškoća.

Još jedna važna stvar je bila moja lična spremnost. U tom trenutku sam iza sebe imala dovoljno iskustva, i profesionalnog i životnog, da Mint mogu da gradim prema svojim ličnim vrednostima ( tome je puno doprineo i moj biznis mentor svojom podrškom i savetima).U ceo proces sam ušla spontano, bez pritiska, ali sa jasnom vizijom i željom, uz znanje i strpljenje da Mint gradim postepeno i odgovorno kao ozbiljan, dugoročan projekat.

Koliko su ljudi i odnosi sa saradnicima bili presudni za razvoj brenda, posebno odnos sa proizvodnjom, i zašto smatrate da se mali brend bez tog poverenja teško gradi?

Ljudi su bili presudni za razvoj Minta, možda čak i najvažniji faktor od svih. Od samog početka mi je bilo jasno da brend ne mogu da gradim sama, već isključivo kroz odnose sa ljudima kojima verujem i sa kojima delim isti pristup radu.

U mom slučaju, taj odnos se gradio kroz lično poznanstvo, jasnu komunikaciju i međusobno razumevanje, kroz jedan ljudski odnos pun poštovanja. Nije u pitanju samo tehnička saradnja, već međusobno poverenje i obostrana želja da se sve ideje pretvore u konkretne proizvode.

Kada postoji poverenje, izazovi se rešavaju u hodu, razgovorom i zajedničkim traženjem rešenja.

Zašto ste se fokusirali baš na uzrast od 6 do 14 godina i šta vam je u radu sa decom tog uzrasta bilo najizazovnije?

Glavni razlog bio je moj lični osećaj da je to period koji je nekako zapostavljen, a istovremeno vrlo specifičan. To su godine u kojima deca više nisu toliko mala, ali još uvek nisu tinejdžeri, i tada se dešava velika promena u načinu na koji doživljavaju sebe i svet oko sebe. U tom uzrastu počinju da formiraju sopstveni identitet i da razvijaju stav o tome šta im se sviđa, a šta ne.

Upravo to je bio jedan od razloga zašto sam se odlučila za taj raspon. Imala sam utisak da se ponuda često deli na „previše dečje“ ili „tinejdžerske“ stvari, a da ,,deca’’ između ostaju negde u praznini. Htela sam da napravim odeću koja će im biti bliska, u kojoj će se osećati dobro i prijatno, ali koja ih neće gurati prerano u nešto što im još uvek ne pripada.

Najveći izazov u radu sa decom tog uzrasta jeste balans. S jedne strane, ona već imaju vrlo jasan stav i znaju šta im se sviđa, a s druge strane su i dalje deca, sa potrebom za udobnošću, slobodom kretanja i osećajem sigurnosti. Posebno je izazovno baviti se estetikom, jer su vrlo osetljivi na to da li je nešto „kul“ ili ne, ali isto tako brzo odbacuju ono u čemu se ne osećaju prijatno.

Drugi izazov je i uticaj okoline. Deca u tom uzrastu već počinju jasnije da čuju i percipiraju svoju okolinu, imaju potrebu da budu deo kolektiva i reaguju na spoljašnja očekivanja. Zato mi je bilo važno da odeća ne nameće ništa, već da im ostavi prostor da budu ono što jesu u skladu sa svojim karakterom i autentičnošću. Taj balans između izražajnosti i jednostavnosti, između estetike i funkcionalnosti, pokazao se kao najzahtevniji, ali i najvažniji deo rada sa tim uzrastom.

Kako su nastali naziv Mint, maskota i slogan, i koliko vam je važno da brend ima jasan karakter i priču, a ne samo proizvod?

Naziv „Mint“ je došao iz potrebe da ime brenda bude jednostavno, jasno i da se lako pamti. Htela sam da ime ne bude opterećujuće, da ne zvuči preozbiljno ili „odraslo“, već da ima u sebi nešto razigrano i blisko deci. Mint mi je imao upravo tu asocijaciju, nešto sveže, čisto i prijatno, ali nenametljivo.

Logo i slogan su nastajali zajedno sa brendom i odražavaju njegov duh. Ideja je bila da Mint ima svoj svet i svoj karakter, nešto sa čim deca mogu da se povežu, ali i što roditelji prepoznaju kao sastavni deo detinjstva svoje dece. Logo je tu da brendu da lice i emociju, da prikaže identitet koji se provlači kroz celu priču. Tako je nastala naša maskota žabica, na koju su divno reagovala mlađa deca i kao što imaju omiljenog medu ili ćebence, tako im je bilo super što ih „žabica prati u svakodnevnim avanturama“. Slogan ,,Full-time adventurer’’ nastao je upravo iz takvog razmišljanja, jer detinjstvo jeste beskonačan niz avantura.

Meni je jako važno da brend ima jasan karakter i priču, jer verujem da ljudi, a posebno deca, vrlo brzo osete da li je nešto prazno ili mogu da se povežu sa emocijom.

Kada govorite o kvalitetu, odakle, zapravo, kreće vaš proces rada, kako proveravate udobnost i bezbednost odeće za decu, i kako se nosite sa situacijama kada materijal ili ideja ne ispune očekivanja?

Kod nas proces uvek kreće od materijala. On je prvi parametar za dalji razvoj modela. Naši materijali dolaze iz Francuske, Slovenije i Turske i poseduju OEKO-TEX Standard 100, što znači da su testirani na preko 100 štetnih supstanci. Dakle, polazimo od toga kako se materijal ponaša, kako pada, kako diše, kako će se nositi. Tek kada sam sigurna u materijal, kreće razrada svega ostalog. Udobnost i kvalitet su mi apsolutni prioritet, posebno zato što radimo odeću za decu. Odeća mora da im bude prijatna za nošenje, da ne sputava pokret i da ne iritira.

To se proverava vrlo praktično, kroz uzorke, probe i nošenje. Imamo i naš „Mint strašni sud“, čiji članovi su moja ćerka, prijateljice i naše kumice iz Koreje. Njihovi standardi su veoma strogi, ali zahvaljujući tome uvek na kraju dobijemo besprekoran proizvod koji je i lep i prijatan.

Kako i zašto ste rast Minta gradili organski, kroz Instagram i direktan kontakt sa kupcima, i koliko vam taj odnos utiče na odluke i dalji razvoj brenda?

Od samog početka želela sam da rast Minta teče organski, tako što ćemo biti dostupni kada smo ljudima potrebni, a njihovo zadovoljstvo i preporuke će širiti našu priču dalje. Instagram se spontano nametnuo kao prirodan kanal koji mi je omogućio direktnu komunikaciju sa kupcima što mi je izuzetno važno. Ljudi su se javljali porukama, postavljali pitanja, i delili svoje utiske.

Taj odnos mi je omogućio da odmah dobijem povratnu informaciju, bez posrednika i bez filtera. Komentari, reakcije kupaca redovno mi pomažu da sagledam stvari iz drugačijeg ugla, da primetim njihove potrebe koje možda sama ne bih odmah uočila. Ne donosim odluke isključivo na osnovu toga, ali mi je važno da znam kako ono što radimo živi van mog ličnog doživljaja. Moram sa ponosom da istaknem da nam se 95% kupaca vraća posle prve kupovine, što mi govori da ova strategija funkcioniše i pogoduje i našim kupcima kao i nama.

Koliko vam je važna vizuelna priča brenda i kako birate način na koji Mint komunicira i izgleda, a da pritom ne podilazite trendovima i algoritmima?

Vizuelna priča brenda mi je veoma važna, jer smatram da je to prvi način na koji ljudi stupaju u kontakt sa Mintom. Pre nego što neko pročita bilo kakav tekst ili se zainteresuje za detalje, on vidi fotografiju, boje, oseti atmosferu. Zato mi je bitno da taj vizuelni deo zaista odgovara onome što Mint jeste i kako ga ja doživljavam. Lokacije za fotografisanje su mi jako bitne, i one moraju da imaju neku priču koja će se usaglasiti sa Mintom. Na primer, jedna lokacija je bila sojenica na Savi, druga predivno preuređeni FAP autobus koji je deci postao omiljena stanica za relaksaciju i avanturu.

Intuitivno sam birala način na koji Mint izgleda i komunicira, ali uvek sam polazila od istih principa. Trendove pratim, ali prihvatam samo ono što je u skladu sa mnom, tako da mi je mnogo važnije da naš vizuelni identitet bude dosledan i iskren, pa su tako jedna od naših prepoznatljivih odlika presvučeni „drikeri“ koje jedan naš majstor savršeno pravi tako da zaista prija oku i uvećava celokupan kvalitet proizvoda.

Kako vam je iskustvo iz filmske industrije pomoglo u planiranju budžeta i realnih očekivanja, i sa kojim se najvećim finansijskim i nabavnim izazovima danas suočava mali tekstilni brend?

Rad na filmu me je naučio da su najbolji balans kreativnost i disciplina. Dobra priprema, planiranje i organizacija. Pažnja na sve detalje. To mi je pomoglo da Mint postavim na čvrste i realne temelje, a da ne zapostavim kreativnu stranu, niti kvalitet. Izazovi sa kojima se mali tekstilni brend suočava jesu cene i količine materijala koji je potrebno poručiti, minimalne količine za izradu, ali uz dobru organizaciju, maksimalnu efikasnost u broju modela i tim od poverenja, na kraju se svaki izazov prevaziđe mnogo bezbolnije.

Razmišljate li o širenju asortimana, uključujući kolekcije za dečake, i šta vam je u tom procesu najzahtevnije?

Da, planiram da proširim asortiman, uključujući i kolekcije za dečake. Moj sin je najveći zastupnik tog koraka jer je veoma nezadovoljan ulogom rekvizitera i što ne može da pozira pred kamerama u nekom od naših modela. Rekao mi je: „Mama molim te da napraviš makar dva komada koje ću ja moći da nosim!“ Svakako će i to doći na red, kad bude pravo vreme. Puštam da se stvari dešavaju prirodno, bez ikakvih prisila shodno mom unutarnjem osećaju, naravno, i potrebama kupaca koji se interesuju za muške modele. Kad budem imala jasno postavljen koncept, krojeve i odabrane materijale, biću spremna da se upustim i u tu avanturu.

Kakvi su vaši planovi kada je reč o fizičkom prisustvu brenda i izlasku na inostrano tržište, i šta mora da se poklopi da bi ti koraci bili realni?

Kad je reč o fizičkom prisustvu brenda i izlasku na inostrano tržište, o tim stvarima razmišljam, prikupljam informacije i lagano pripremam teren. To su teme koje postoje kao ideje i mogućnosti, ali s obzirom da ništa ne forsiram, i one će doći na red kad se stvore pravi uslovi. Prostor gde bi ljudi mogli da vide i dodirnu proizvode, svakako ima svoju vrednost, posebno u tekstilu. Međutim, takav korak nosi sa sobom mnogo obaveza i organizacije, ali svakako postoji kao ideja. Ulazak u neki concept store bio bi logičan sled.

Što se tiče inostranog tržišta, i tu postoji interesovanje i razmišljanje. Izlazak van granica naše zemlje je za mene naredni veliki korak za Mint. Naravno da to zahteva još bolju i jasniju strukturu, kapacitet da se odgovori na veće zahteve, sigurnost da kvalitet neće trpeti, a da pri tome Mint ostane u kontekstu onoga što jeste, bez prilagođavanja po svaku cenu. Takođe, mora da postoji lična spremnost i kapacitet da se uđe u novu fazu, jer takvi koraci traže veliku posvećenost. Mint je mlad brend koji raste, ali sa vizijom da stvara lokalno, a dela globalno.

Kada biste morali da izdvojite jednu ili dve ključne poruke za ljude koji žele da pokrenu mali brend u Srbiji, šta biste im rekli iz sopstvenog iskustva?

Iz mog iskustva, prva i možda najvažnija poruka bi bila da se ne žuri, ali ni da se ne čeka savršeni trenutak. Mlad brend, ako želi dugo da opstane, gradi se temeljno i nema prečice koja vam može dozvoliti da preskočite proces učenja. Potrebno je vreme da se razume šta radite, sa kim radite i kako sve to funkcioniše u praksi. Druga poruka bi bila da je važno da poznajete i poštujete ceo proces, posebno u industrijama kao što je tekstil.

Ideja i estetika jesu važne, ali bez stabilne osnove, dobre proizvodnje i realnih odnosa sa saradnicima, možete se naći u izazovu za koji će vam biti potrebno mnogo više vremena da ga prevaziđete. Greške su sastavni deo svakog razvoja, ali na njih treba gledati kao na lekcije iz kojih se uči, koje osnažuju i iz kojih se izlazi zreliji. Takođe, rekla bih da je izuzetno važno da sve što radite, radite u skladu sa sobom, bez upoređivanja. Vaši pravi ljudi, pravi kupci će prepoznati vaše emociju i vaš kvalitet, poistovetiće se sa vama. Svaki brend ima svoju dinamiku i svoje vrednostima prema kojima se gradi, strpljivo ali sa puno ljubavi i entuzijazma.