Ljubav u doba preduzetništva

Zamislite da stojite na samoj ivici otvorenih vrata aviona, na visini od četiri hiljade metara iznad zemlje. Vetar vam udara u lice, sunce zaslepljuje, a pejzaž ispod izgleda nestvarno. Pored vas stoji osoba kojoj verujete više nego ikome na svetu. Držite se zaruke, adrenalin bruji u ušima, srce ubrzava i spremni ste da zajedno skočite.

Pomalo zastrašujuće. Užasno uzbudljivo. Gotovo romantično.

Sada zamislite isti taj scenario, ali bez rezervnog padobrana na leđima. Zamislite da ste preskočili onu

„dugu i dosadnu“ obuku o tome šta raditi ako se konopci zapetljaju ili ako vetar naglo promeni pravac. Jer, zaboga, ovo je avantura života! Nećemo valjda kvariti trenutak razmišljanjem o tome šta može poći po zlu? Želite da se prepustite, verujete i skočite.

Deluje neodgovorno, zar ne?

U psihologiji postoji jedan fascinantan fenomen koji se zove optimism bias (prevod: optimistična pristrasnost). To je kognitivna varka koja nas ubeđuje da su statistike tu zbog drugih ljudi i da je verovatnoća da se loše stvari dese nama značajno manja negoda se dese drugima. U narodu je taj fenomen poznat pod jednostavnijom dijagnozom: „Neće to meni da se desi“.

Većina ljudi veruje da su manje podložni nesrećama poput razvoda, bolesti ili finansijskih problema nego drugi, što dovodi do nerealnog optimizma i rizičnog ponašanja. Iako može podstaći veću sreću i samopouzdanje, optimistična pristrasnost može dovesti do izbegavanja preduzimanja neophodnih mera opreza.

Ipak, taj talas samopouzdanja i optimizma nam daje hrabrost da zakoračimo iz aviona s početka priče, pokrenemo biznis, uđemo u brak i osnujemo porodicu ili izgradimo nešto veliko. Iracionalni optimizam je često motor koji nas pokreće da od ideje napravimo nešto značajno i vredno.

Većina uspešnih projekata se rađa iz čiste emocije i leptirića u stomaku. Brakovi se sklapaju iz iste hemije, zaljubljenosti, obećanja i nepokolebljive vere “u zauvek”. A kada bračni partneri odluče da udruže snage i pokrenu zajednički biznis, nastaje moćan koktel adrenalina, poverenja i entuzijazma koji u tom trenutku deluje nepobedivo.

Vođenje biznisa sa bračnim partnerom može biti izuzetno nagrađujuće. Zajednička vizija, poverenje i posvećenost, koji su temelj uspešnog braka, mogu se preneti i na poslovni poduhvat, stvarajući moćnu sinergiju.

Sa druge strane, ova dinamika nosi i jedinstvene rizike. Zato je trenutak dok se u mašti ostvaja tržište i nazdravlja zajedničkom uspehu na obali Portofina, uz zalazak sunca i zvuke talasa, pravo vreme da se postave pravila igre.

Kada bračni partneri osnivaju firmu zajedno, granica između privatnog i poslovnog prestaje da postoji. Ona bledi onog trenutkakada se o poslovnim problemima priča na večeri, a o privatnim razmiricama u sali za sastanke.

Neću se baviti analizom da li je takvo vođenje biznisa dobro ili loše jer istorija preduzetništva poznaje i briljantne uspehe i spektakularne krahove u obe kategorije. Želim da pričamo o instrumentu koji može da predupredi katastrofu na oba polja.

O bračnom ugovoru.

Bračni ugovor je i dalje jedan od najkontroverznijih dokumenata u pravnoj praksi, uglavnom zato što se pogrešno tumači kao simbol nepoverenja ili planiranje razvoda.

Istina je, zapravo, potpuno suprotna. Bračni ugovor predstavlja najviši čin zrelosti i poštovanja prema partneru, porodici i zajedničkom kapitalu. To je vaš „pravni padobran“.

Bračni ugovor je instrument porodičnog prava koji omogućava supružnicima da urede svoje imovinske odnose drugačije od zakonskog režima zajedničke imovine. U kontekstu biznisa, on je od suštinskog značaja jer precizno definiše tri ključne tačke:

1. vlasništvo nad udelom: jasno se određuje da li je udeo u firmi posebna imovina ili pripada zajedničkoj imovini;
2. buduću dobit: kako će se tretirati dobit iz poslovanja i
3. scenario u slučaju razvoda: šta se dešava sa firmom u slučaju razvoda da biznis ne bi stao dok se vi delite.

Razgovor o bračnom ugovoru i eventualnom razvodu definitivno nije najromantičnija stvar. Mnogi parovi izbegavaju taj razgovor smatrajući ga znakom nepoverenja i misle da time „kvare energiju“.

Međutim, bračni ugovor je dokaz da partneri veruju u svoj odnos i zajednički projekat do te mere da žele da ih zaštite od svih mogućih rizika, uključujući i one koji mogu proisteći iz njihove sopstvene ljudske prirode.

Postojanje ovog ugovora ne znači da će se brak ili posao raspasti. Naprotiv, on omogućava da se posluje i živi sa manje stresa iviše sigurnosti, znajući da postoji jasan plan i pravičan put za rešavanje potencijalnih kriza. To je najviši nivo planiranja i odgovornosti – nadati se najboljem, a biti spreman na sve. Jer u svetu biznisa je, kao i u životu, najbolje osiguranje ono koje nam nikada neće zatrebati. A ako već skačete sa četiri hiljade metara, najmanje što možete da uradite jeste da proverite da li vam je padobran na leđima.