Vežbajte šacometriju

Pre desetak godina, rokovi za izradu kreativnih rešenja su bili nekoliko puta duži nego danas. Barem u domenu tehnologija. Dosta vremena je odlazilo na pripreme i istraživanja, osmišljavanje, izradu i na kraju fino podešavanje sa klijentima.

Ti rokovi su se skratili duplo pre nekih pet godina. Opalo je vreme za istraživanje jer opšteprihvaćenih podataka je bilo mnogo; svakako više nego što prosečan biznis može uspešno da obradi u nekom roku koji ne ugrožava pravovremeni izlazak na tržište.

Okrenuli smo se malo više osmišljavanju rešenja.

Poslednjih šest meseci su se ti rokovi ponovo skratili. Verovatno trostruko. Pored skraćenog istraživanja, skratilo se i vreme za osmišljavanje rešenja.

Recimo, krajem 2025. godine, projekat za koji tipično treba 3 meseca u onoj već skraćenoj računici isporučili smo u roku od mesec dana sa proverama. U sastavu tima bilo je nas trojica spoljnih saradnika i klijenta.

Dobar deo svega ovoga iznad je subjektivna šacometrija. 

I iskreno, šacometrija je trenutno najbolji alat koji imamo.

Dnevno nastane ~402 miliona terabajta podataka, prema sajtu Exploding Topics. 

U izveštaju organizacije Chief Martec za 2025. godinu navodi se da prosečna kompanija srednje veličine u Americi svakodnevno koristi 103 softverska alata. 

Gartner predviđa da će do 2028. godine čak 33% poslovnog softvera imati AI agente, u koje spadaju i oni za obradu podataka, izvlačenje uvida ili automatizaciju procesa, između ostalog.

Kruži podatak da prosečna osoba obradi 74 gigabajta informacija dnevno.

Ljudi, da li smo svesni koliko je to… Svega?

Sve te podatke treba međusobno umrežiti kroz različite sisteme. Postaviti u neki kontekst. Izvući uvide. Primeniti i isprobati kreativno rešenje. Vratiti rezultate u sistem. Ponoviti. I tako u krug. 

I uz najbolje namere, stari procesi rada u takvim okolnostima postaju neodrživi i logično je da se menjaju, skraćuju ili preoblikuju. 

Dok čitate deset izveštaja i radite fektčeking, neko drugi već izrađuje jedanaesti na osnovu analize nekih drugih (i novijih) deset. Neko treći se nakačio na trendove na osnovu tih izveštaja, dok konkurent kreira nove trendove kao odgovor na to.

A neko šesti je izašao na tržište i vraća podatke sa terena. Dok onaj deseti izlazi već u treću avanturu i menja biznis model.

Možemo debatovati sto puta o fenomenu sagorevanja mozga kod programera (eng. brain fry) kao što smo nekad debatovali o smanjenju raspona pažnje. Možemo debatovati o pomeranjima lestvice kvaliteta. Činjenica je da sa time sada živimo.

Podatke imamo. Brzinu imamo. Ma ni brza izvedba više nije problem. I alate imamo. I šta nam ostaje? Šacometrija.

Iznebuha, termin ima lošu konotaciju. Kao neka brza, odokativna procena. Ako prođe prođe. Pak, značenje može da bude znatno bogatije.

Ukratko, za dobru šacometriju potrebno vam je iskustvo. Iz mnoštva iskustva dolazi onaj osećaj u stomaku da je nešto jednostavno pravo rešenje, ali i šta probati naredno ako se ispostavi da ipak nije.

Iskustvo gradi oko. Gradi unutrašnju brzinu. Praktično, sve više jača vašu sposobnost šacometrije, odnosno brze procene narednog koraka.

Na primer, moje šacovanje skraćenja rokova kroz godine došlo je iz realnog rada. Sigurno neće biti primenljivo uvek i zavisiće od situacije do situacije. Još uvek ima sporijih projekata. 

Ali isto tako sam spreman na to da će mi jedan deo projekata ubuduće dolaziti sa suženim rokovima i drugačijim tipovima pritisaka. A to će me pogurati nadalje da oblikujem proces rada, biznis model, pa i putanju mog poslovanja.

Onaj projekat sa početka koji smo završili za mesec dana? Velik deo je šacometrija dobrog tipa. Po našem iskustvu, šta u svakom segmentu rada ima najveće verovatnoće da postiže ono što nam trenutno treba. 

Klijent je jasno postavio ispred nas da se moramo pojaviti pre X i baš sada. Svestan apsolutno da to znači mnogo nepredvidljivih varijabli. Izašli smo na tržište. Postigli prve ciljeve. I sada u hodu nadograđujemo. 

Kolega testira u svojoj branši mesečno preko 250 kreativnih rešenja na jednom klijentu. Kad sam prvi put pogledao, pomislio sam da se šali, ali mi je objasnio da se kod njih sada tako traže pobednička rešenja.

Ali i da ga istovremeno svi drugi traže i svi istovremeno ulažu dok ne iscrpe budžete. A ko pronađe, mnogi ga kopiraju i onda se trkaju. I tako u krug.

Imaju vremena da jednom razviju planski, ali moraju neprekidno biti u akciji. Često samo na osećaj prema onome šta je radilo ranije, a srećom, kaže, “nagledao se svega”.

Ili možda vredi pročitati na Linkedin profilu našeg poznatog kreativnog direktora Slavoljuba Stankovića kako je nova kampanja domaće platforme Ananas nastala tokom razgovora u vinariji, nakon serije razgovora o tome koliko toga ima da ne znaju odakle početi.

Da li je sve ovo dobro? Šacometrija mi trenutno kaže da treba proveriti.