Stolarija Manual:
Poštovanje rokova i ljudi

Kako je nastala stolarija Manual i šta je bila vaša osnovna motivacija iza toga?

Slobodan: Motivacija su bila teška vremena. Godine 1994. supruga se porodila sa ćerkom i to su bile zaista teške godine. Ostao sam bez posla u tom periodu, a imali smo potrebu za jednim ormarićem koji bi služio kao previjalište. Napravio sam uz pomoć prijatelja. U stvari, sklepali smo ga. Ipak, verujem da je tu bilo i nečeg genetskog – moj deda je bio stolar, iako ga nikada nisam upoznao. Ispostavilo se da je to jako dobar komad nameštaja.

U to vreme su se pravili štampani flajeri sa papirićima za cepanje i brojevima telefona. Iste je supruga polepila po Betaniji. Tako je krenuo naš posao u stolariji – baš od tih previjališta. Isprva, previjališta smo pravili na podu, tj. na tepihu, sa jednom bušilicom.

Godine 1999. napravili smo prvu radionicu. Danas smo došli do jednog pristojnog nivoa. Moram da kažem da imamo dosta posla i da smo iz tog posla uspeli da sagradimo novi objekat u kom smo danas. Andrej ga je isprojektovao i nacrtao sve do zadnjeg detalja.

Sada imamo solidan kapacitet, četiri-pet zaposlenih, a i nas dvojica silazimo u radionicu i idemo na montaže kada je potrebno. Radimo sa nekoliko ozbiljnih klijenata, ali se većina posla svodi na izradu nameštaja po meri – bilo pojedinačnih komada ili kompletnog opremanja stanova.

Da li se bavite i reparacijom nameštaja?

Slobodan: Da, ali trenutno za to zaista nemamo vremena. Reparacija često oduzima mnogo vremena, a teško se adekvatno naplati, dok istovremeno imamo posla preko glave.

Andrej: Zbog toga je sve manje klijenata koji dolaze sa zahtevima tipa „napravite mi nešto sitno“, a sve više onih koji traže kompletno opremanje stanova ili bar veće celine – poput kuhinje ili plakara. Često to ide i ovako: klijent traži ponudu za kuhinju, pa ako je zadovoljan, nastavljamo saradnju i na ostatku prostora.

Slobodan: Naravno, postoje i izuzeci. Recimo, trenutno naši radnici rade u Sheraton hotelu, gde radimo oblaganje zidova i plafona – to spada u manje projekte. Takođe, imamo klijente poput NIS-a, gde radimo sitnije intervencije, poput lepljenja 50 stolica. To su ozbiljni klijenti, pa uz veće poslove prihvatamo i takve manje zadatke.

Kada je reč o materijalima, da li imate problema sa nabavkom?

Slobodan: Nemamo. Sarađujemo sa nekoliko stalnih dobavljača i tržište je kod nas prilično stabilno. Asortiman koji se koristi u Srbiji je praktično evropski – većinom su to uvozni materijali iz Austrije, Mađarske, Rumunije, a imamo i proizvodnju u Lapovu.

Otprilike 90% naših poslova zasniva se na pločastim materijalima, i u 99% slučajeva uspevamo da nabavimo sve što nam je potrebno – bilo da su u pitanju okovi, ploče, ABS trake… Taj deo tržišta je kod nas dobro razvijen.

Andrej: Pored toga, imamo i široku mrežu saradnika: bravare, električare, vodoinstalatere, staklare, farbare… Iako se time direktno ne bavimo, možemo klijentima da ponudimo kompletno rešenje. Kada je u pitanju opremanje prostora, klijent ne mora da traži dodatnih pet majstora – mi to objedinimo i olakšamo ceo proces.

Kako izgleda vaš proces rada sa klijentima? Da li dolaze sa gotovim projektima ili učestvujete u osmišljavanju rešenja?

Andrej: I jedno i drugo. Klijenti nekad dolaze sa gotovim projektima, a nekad mi radimo kompletan 3D model i predlog rešenja, pa na osnovu toga dajemo ponudu. Zapravo, svaki klijent uz ponudu dobije i 3D model – bez obzira na to da li će posao na kraju biti realizovan. To smatramo veoma važnim, jer klijenti iz jedne ili dve rečenice u ponudi ne mogu da razumeju šta je tačno uračunato. 3D model je najverodostojniji prikaz preko kog klijent moze da sagleda izgled budućeg nameštaja pre same izrade.

Da li radite isključivo veće projekte ili je moguće naručiti i samo jedan komad nameštaja?

Slobodan: Ne, naravno, moguće je naručiti i samo jedan komad. To može biti mali noćni ormarić, sto ili neki pojedinačni element. Radimo sve – od najmanjih stvari do velikih projekata.

Radili smo i van granica zemlje: za Nemačku, Mađarsku, Sloveniju i Hrvatsku. Generalno, ne odbijamo poslove, bez obzira na veličinu. Jedini izazov su rokovi, jer imamo dosta posla unapred – čekanje je obično tri do četiri meseca.

Kako klijenti reaguju na to čekanje?

Slobodan: Većina je spremna da čeka, jer nema mnogo kvalitetnih radionica – u koje verujem da možemo da svrstamo i nas. Ljudi dolaze po preporuci ili preko sajta, a recenzije, o kojima vodimo računa, zaista su na visokom nivou.

Jedna od stvari koju sam uveo još pre 30 godina jeste isporuka na vreme. Kod nas nema kašnjenja – može samo da se završi ranije. Iako raspored ume da bude turbulentan – zavisi od toga da li je stan spreman, da li su završeni drugi radovi – uspeli smo da se izveštimo u tome. To je, rekao bih, jedan od naših najvećih kvaliteta.

Kako dolazite do klijenata?

Andrej: Ranije su klijenti dolazili uglavnom preko preporuke – „od usta do usta“, jer je Slobodan dugo u ovom poslu. U poslednjih nekoliko godina dosta smo prisutni i na društvenim mrežama, pre svega na Instagramu, a imamo i svoj sajt.

Generalno se trudim da što češće objavljujem sadržaj – fotografije i snimke sa montaža – ali mislim da ima prostora da se tome još više posvetim. Problem je, naravno, vreme.

Slobodan: Andrej je u firmi zvanično tri godine. Ja, kao starija generacija, nisam imao naviku korišćenja društvenih mreža. Iskreno, ni danas ih ne volim. Međutim, pokazalo se da su one danas jedan od glavnih izvora novih klijenata, ako se pravilno vode, a Andrej to radi kako treba.

Andrej: Takođe, danas su recenzije izuzetno važne. Nakon svakog završenog posla pošaljemo klijentima poruku sa linkom i zamolimo ih da nam napišu svoje iskreno mišljenje o nama i pruzenim uslugama. To se pokazalo kao veoma značajno za privlačenje novih klijenata.

Radite li samo sa klijentima iz Novog Sada i okoline ili sarađujete i sa ljudima iz drugih gradova?

Andrej: Uglavnom su to stranke iz Novog Sada i Beograda.

Slobodan: Ipak, imamo i veće klijente sa kojima radimo širom Srbije, kao što je, recimo, firma Premium Pet. Za njih smo u poslednje tri godine opremili više od 60 prodavnica širom zemlje. Radili smo bukvalno od Niša, preko Kragujevca i Kraljeva, pa sve do Subotice.

Radili smo i apartmane na Kopaoniku, tako da nam odlazak na teren nije stran.

Kako uspevate da održite takav kontinuitet posla i organizacije?

Andrej: Jedan od razloga je to što su kod nas radnici maksimalno fokusirani na svoj deo posla – nema praznog hoda. Oni rade u radionici i na montaži, dok mi preuzimamo sve ostalo: merenja, sastanke, nabavku i poručivanje materijala, izradu ponuda, crtanje. Na taj način svako radi ono za šta je zadužen i obučen, i proces funkcioniše bez zastoja.

Slobodan: Najbanalniji primer je nabavka materijala. Ako treba otići, recimo, na Klisu po materijal, to znači minimum sat i po vremena izgubljenog za jednog radnika: odlazak, utovar, povratak. Mi to ne dozvoljavamo. To radimo nas dvojica, kako bi radnici ostali fokusirani na proizvodnju.

Dakle, maksimalno koristimo resurse. Radnici rade svoj posao, a mi se trudimo da im obezbedimo uslove da to rade bez prekida. Uz to, veoma vodimo računa o radnom vremenu – rade od 7 do 15h. Retko se ostaje duže, osim u posebnim situacijama, na primer, kada se ide van grada. Tada se ponekad i prenoći, ali u principu se trudimo da radno vreme bude stabilno.

To je model koji sam postavio još ranije – i zbog sebe i zbog njih. Ljudi imaju porodice i treba da imaju svoj život. Ako se i desi da treba da se ostane duže, to se najavi unapred i obično ne traje više od sat-dva.

Šta biste izdvojili kao ključnu prednost Stolarije Manual?

Andrej: Pored rokova, koje uvek poštujemo, rekao bih da je velika prednost i brzina komunikacije. Na primer, rok za izradu ponude kod nas je nedelju dana i to se ispoštuje u 99% slučajeva.

Ljudi se, naravno, raspituju na više mesta, ali često čekaju i po tri nedelje na odgovor. Kod nas, kada stigne poruka – bilo putem Instagrama ili nekog drugog kanala – prvi odgovor obično stiže već u roku od sat vremena. Nakon toga se komunikacija nastavlja telefonom ili mejlom, u zavisnosti od toga kako klijent pošalje projekat.

Kako postižete tu efikasnost?

Andrej: Kako bismo uštedeli vreme i sebi i klijentu, mi smo taj proces maksimalno pojednostavili. Uglavnom više ne idemo na inicijalno merenje samo zbog izrade ponude. Umesto toga, tražimo od klijenata da nam dostave osnovne mere prostora i ideje koje su našli na internetu. Na osnovu toga pravimo 3D model i predlog rešenja.

Pošto sam završio arhitekturu, mogu da izdvojim vreme da izradim kvalitetan predlog – bez obzira na to da li će posao na kraju biti realizovan ili ne.

Slobodan: Ukoliko je ta ponuda prihvaćena – a ona obično ne odstupa mnogo od konačne – upisujemo klijenta u raspored i izlazimo na merenje pred samu izradu kako bi se maksimalno posvetili svim detaljima, a njih je mnogo. Time svedemo greške na minimum.

Koliko vam je teško da pronađete zaposlene? Kakva je fluktuacija?

Slobodan: U poslednje vreme se to dosta stabilizovalo. U radionici uvek imamo najmanje trojicu ljudi, a sarađujemo i sa spoljnim saradnicima kada je potrebno.

Kada raspisujemo oglas, javljaju se uglavnom mlađi ljudi koji nisu iz struke: muzičari, profesori, kuvari… Ljudi koji nemaju iskustvo, ali imaju volju. Na osnovu razgovora procenimo ko bi mogao da se uklopi, i do sada se pokazalo da nismo grešili. Ako je neko vredan i želi da nauči, ovaj posao nije teško savladati. Imaju uz sebe iskusnije kolege i nas, i relativno brzo se osposobe za rad. Recimo, kolega Vlada, koji je po struci kuvar, kod nas je oko godinu dana i već se lepo snašao.

To je praksa koju imamo već 15 godina. Ljudi nauče zanat, a onda često odu dalje, što je potpuno razumljivo, jer ima dosta posla u ovoj branši. Ali, mi ostajemo u dobrim odnosima sa svima. I onda jednostavno – dođe neko novi, i tako u krug.

Što bi rekao pokojni Duško Vujošević: „Može se pogrešiti u tome kakav je ko igrač, ali ne sme da se pogreši ko je kakav čovek.” To isto važi i za nas.

Da li imate žene zaposlene?

Slobodan: Do sada nismo imali. Ipak, ovaj posao iziskuje dosta fizičkog napora, ali nije da se nisu javljale na oglase. No, uskoro će se i to promeniti, jer će nam se priključiti moja ćerka, koja će se verovatno baviti marketingom zato što tu ima iskustva.

Pomenuli ste da ste radili i u inostranstvu. Kako dolazite do takvih poslova?

Andrej: U principu, klijenti dolaze do nas. Na primer, zanimljiv slučaj bio je jedan klijent iz Minhena. Opremali smo mu stan od oko 90 kvadrata. Kontaktirao nas je putem mejla tokom renoviranja stana. Taj proces je trajao dugo – skoro tri godine – i on nam je povremeno slao ažuriranja o napretku radova. U međuvremenu smo mu dali ponudu, koju je na kraju prihvatio.

Otišli smo tamo na merenje – nas dvojica – a nekoliko meseci kasnije organizovali montažu. Ceo stan je bio rađen od farbanog medijapana, što je jedan od zahtevnijih i skupljih materijala, pa je ceo proces bio vrlo kompleksan. Na montažu smo otišli sa četiri radnika i kompletan stan završili za četiri dana. Sav nameštaj je prethodno transportovan kamionom iz Srbije, prošao je carinu, a klijent je sve organizovao sa svoje strane. Naposletku, klijent nije imao niti jednu jedinu zamerku.

Recimo, sada imamo dogovoren posao u Zagrebu, koji je isto utanačen preko preporuka.

S obzirom na to da je evropsko tržište perspektivno, da li ste razmišljali o tome da se tamo aktivnije reklamirate?

Andrej: Postojala je ideja da kroz društvene mreže, pre svega Instagram, počnemo da se obraćamo i stranoj publici – recimo, kroz objave na engleskom. Međutim, nismo još razvijali neku konkretniju strategiju u tom smeru.

Slobodan: Takvi poslovi jesu finansijski isplativiji, ali su i znatno stresniji. Jedna greška, na primer, u Minhenu, znači da morate ponovo da putujete, ispravljate i imate velike dodatne troškove. Na tom projektu koji smo radili sve je prošlo savršeno, ali je bilo veoma napeto – od merenja do same montaže dva meseca kasnije.

S druge strane, ovde imamo dovoljno posla. Recimo, taj projekat u Zagreb je već drugačiji – bliže je, lakše za organizaciju, i to je nešto što nam je prihvatljivo.

Evropsko tržište, u tom širem smislu, za manje poslove često nije isplativo ni klijentu ni nama. Za veće projekte jeste, ali donosi dodatni pritisak. Za sada, dok sam ja aktivno uključen, držimo fokus ovde. Ne odbijamo inostrane upite, ali ih pažljivo procenjujemo.

Radili smo i projekte za jednu firmu koja se bavi zabavnim parkovima – pripremali smo elemente za park u Omanu, a nedavno su nas kontaktirali i za projekte u Parizu. Tu postoji model da mi proizvodimo ovde, a oni transportuju i montiraju, uz opciju da mi budemo nadzor na terenu.

Kakvi su vam planovi za budućnost?

Andrej: Kada smo se pre oko godinu dana uselili u ovaj prostor, organizovali smo ga tako da imamo kapacitet za širenje. Možemo zaposliti još jednog ili dva radnika, a postoji i prostor za dodatnu osobu u kancelariji. Postoji i potencijal da proširimo usluge, recimo, da radimo kompletne projekte enterijera, što je meni blisko zbog arhitekture. Međutim, to zahteva vreme koje trenutno nemam. Za sada puštamo da se razvoj dešava prirodno.

Slobodan: Tu je i pitanje balansa između posla i privatnog života. Sa većim obimom posla i više zaposlenih, to se lako naruši. Meni je oduvek bilo važno da se to izbalansira. Kada radimo – radimo maksimalno posvećeno, ali mora da postoji i vreme za život. Širenje firme smo već osetili u nekom periodu. Imali smo više ljudi, veću organizaciju, i to je umelo da bude zahtevno. Ako imate više radnika, morate obezbediti kontinuitet posla za sve, što može da stvori dodatni pritisak.

Zato sada radimo u modelu koji funkcioniše: stabilno, organizovano i bez nepotrebnog stresa. Ono što je važno jeste da smo sve izgradili isključivo iz sopstvenog rada.