Zalažem se za slavljenje običnih dana

Reci mi kako se ponašaš tokom novogodišnjih praznika i reći ću ti kakav si Čovek.

A ne, ne. Ovo nije jedan od onih generičkih kvizića sa društvenih medija.

Činjenica je da je Nova godina kao kvasac – omogućava već postojećem sadržaju da naraste.

Ranije sam je poredila sa lakmus papirom, ali ona nije samo indikator već u kombinaciji sa opštom histerijom dodatno pojačava ono što svaki pojedinac ili kolektiv već jesu.

Dodajmo svemu tome i društveno nametnuto očekivanje da je doba darivanja, koje se eksploatiše do obesmišljavanja. Znam, čitala sam i ja te lekcije koje kažu da treba da budeš aktuelan i iskoristiš društveni kontekst. Ali… Ako ste prethodno preleteli preko reči obesmišljavanje, ponoviću je: Obesmišljavanje.

Kako to obično biva?

Ae, Slavice, nađi neku dečju organizaciju i kupi one paketiće što su nam nudili. Jeste, taj sedmi mejl. Ne znam šta je u njima, ali nije to sad važno, dobra je cena i veliki su. Ima nekih grickalica. Štaaa kažeš?! Nisu im se prošle godine svideli?! Nezahvalnici jedni. Daj zovi brzo onda one druge. Ni oni nemaju termin da nas prime?! Kasno smo se javili? Mogu jedino pre Svetog Nikole?

Daj šta daš. Da obavimo i to. Biće mnogo reakcija kad objavimo fotke na Linkedinu.

Misliš da ja treba da se obučem u kostim Deda Mraza? Ne mogu, imam sastanak. Neka se Žika obuče. Neće se primetiti, slične smo konstitucije.

Evo, evo sad vidim da će još malo love da nam pretekne, da ne uđemo u crveno. Daaaaj, naruči mešano meso za sve i one kanapee što ih ja volim. Bogato da bude! I skokni do Kineza da kupiš nove lampice, one od prošle godine su crkle. Ne, ne moraš da organizuješ Secret Santu. Rada je to preuzela na sebe. Kao da mi je malo ciklama čarapa.

* Monolog je humorističkog karaktera i možda maaalkice ima veze sa stvarnim likovima i događajima.

Iskrena da vam budem. Prvobitan plan je bio da saspem u brk nametnutoj novogodišnjoj euforiji, a posebno onima koji su reda radi fini i darežljivi. Jer je to očekivano ponašanje, trend sezone, jer je to tada in, jer će to da se lajkuje, šeruje, komentariše…

Razumem vrlo dobro da je Nova godina koristan presek stanja: gde smo bili, šta smo radili i kuda idemo, ali nećemo da gasiramo ko da sutra ne postoji.

Stanite. Saberite se.

Odaberi običan dan i od njega napravi događaj za pamćenje.

Ovo mi je jednom prilikom rekao Uroš Petrović, široj javnosti poznat kao književnik i svojevremeno predsednik Mense u Srbiji. Vaistinu jedan od najinteligentnijih ljudi koje poznajem. Čovek koji u svakoj ćeliji ima makar po jednu nesvakidašnju ideju.

Podsetio me je tada da se naš mozak budi i da se događaji “proizvode” kada izađemo iz uobičajenog. Ili kako to Uroš kaže:

Svakog dana vidiš stotine automobila i registruješ ih u tom trenutku jer paziš da te ne udare, ali ćeš do kraja života zapamtiti ako vidiš narandžasti automobil na čijem krovu nosorog pokušava da se održi da ne padne u krivinama. Ako je sve ravno i očekivano, to je kao da tog dana nismo ni živeli. Ljudi teže da je svaki dan u zoni komfora, da je sve uobičajeno i super, ali gde su onda sećanja i uspomene? Gde je ono kada skoči pažnja? To su onda trenuci koji se broje u životu.

Ne morate baš da budete nosorog na krovu narandžastog automobila ako to nemate u svom DNK. Odaberite bilo koji drugi dan i načinite ga posebnim. Sebi i drugima. Zato što vi tako želite. I 31. decembar je nekada bio “običan dan”, dok ga mic po mic neki drugi ljudi nisu načinili posebnim. Imajte to na umu.