Spice Up:
300 načina da začinite svakodnevnicu

Čime se bavi Spice Up i kako je nastao?

Spice Up je specijalizovana prodavnica začina iz svih delova sveta. Nastala je pre 12 godina u Čumićevom sokačetu, a ovom poduhvatu prethodila su moja putovanja po svetu. Radio sam u brojnim gradovima Evrope i Amerike, što sa sobom nosi predivne čari, a jedna od njih je upoznavanje novih kultura. Njujork je, rekao bih, bio presudan. Stekao sam prijatelje iz raznih zemalja, pa sam sa njima imao prilike da probam najbolje iz svake kuhinje. Kada sam se vratio, poželeo sam da takvo iskustvo pružim i Beograđanima.

Kako je izgledao sam početak, od nabavke robe do otvaranja radnje?

Krenuo sam sa 46 začina, da bih danas došao do 300. Prve proizvode nalazio sam u Istanbulu i Naschmarktu, najpoznatijoj bečkoj pijaci. Tamo ćete naići na preko 100 štandova i restorana sa živopisnom kulinarskom ponudom: od bečke, italijanske, indijske, do vijetnamske… Baš sve što zamislite.

Paralelno sa tim sam se bavio istraživanjem i tragao za uvoznicima, kako ne bih svaki put morao sam da putujem. Tada sam shvatio da se kod nas najviše uvoze začini za mesnu industriju, koji spadaju u one lošijeg kvaliteta, sa dosta niskim cenama. Inače, cena se formira na osnovu svežine, pa otud i razlika između onih koje srećete u prehrambenim prodavnicama i ovih kod nas.

Početak je, kao i svaki, bio propraćen usponima i padovima. Uvezao sam veće količine, gde sam kalirao, ali sam ubrzo naučio lekciju, pa se takve stvari nisu ponavljale. Takođe, probao sam robu različitih proizvođača i upoređivao kvalitet. Sobu sam koristio za skladištenje i druge potrebe.

Kada je u pitanju otvaranje radnje u Čumiću, imao sam tu sreću da renta lokala nije bila previsoka, a uz to sam radio sam dok se priča nije u potpunosti razvila. Sentimentalno sam vezan za to mesto. Upoznao sam brojne kreativne ljude od kojih sam naučio dosta toga. Bili su mi vetar u leđa i zahvalan sam im na tome.

Ko su bili prvi kupci i kako su dolazili do vas?

Čumić je i tada imao svoju publiku, gde su svraćali razni znatiželjni ljudi, koji bi zavirili i kod mene. Kada su otkrili mesto koje im nudi sve one ukuse u kojima su uživali putujući po inostranstvu, kupovali bi poneku teglicu radi probe, a onda se oduševljeno vraćali i prepričavali prijateljima. Kvalitet je definitivno bio presudan, a kupci su većinom dolazili preporukom “od usta do usta”.

Nikada nisam bio digitalni tip, više sam voleo lični kontakt i gerila pristup. Tako sam u slobodno vreme pakovao različite začine u kesice i, uz letke, delio ih na ulici. Pored toga, pojedini začini u prodavnicama stizali su isključivo sezonski, a u poređenju sa ovim koje možete sresti u Spice Up-u intenzitet ukusa je neuporediv.

Gde ste sticali prva znanja o začinima?

Prva stanica bila je biblioteka. Krenuo sam od najstarijih knjiga koje sam mogao naći. Istorija začina me oduševila. Oduvek su bili na ceni, zbog njih su nekada vođeni ratovi, a o tome koliko vrede i danas govori činjenica da su pojedini izašli na berzu. Postoje tu brojne zanimljive priče, a jedna od njih je da su kastrati za pevanje na dvorovima dobijali po biber dugog zrna. Za to jedno zrno su dalje mogli kupiti planinu i izvor – ceo posed, u prevodu.

Za sve to postoji dobar razlog, njihova moć da čuvaju hranu od kvarenja i benefiti za zdravlje su neverovatni. Takođe, kombinacija nekih začina doprinosi njihovoj boljoj apsorpciji. Na primer, biber sa kurkumom ili kajen paprikom imaju veće blagodeti zajedno nego pojedinačno.

Dosta znanja mi je dolazilo i od kupaca koju su za određene začine bili edukovaniji od mene.

Kako su novi začini dolazili na police?

I za to su dobrim delom zaslužni kupci. Kako se za kojim začinom pojavljivala potražnja, tako sam ga zapisivao, izučavao i uvozio. U početku su starije generacije, koje su ranije radile u Iraku i Iranu, potraživale bliskoistočne mešavine, pa sam prvo njima obogatio asortiman. Kasnije su se ređali i ostali, a posebno dobar odziv imala je dimljena španska paprika de la Vera. Oni spadaju u najveće proizvođače pršute, uz koju suše i paprike. Tom prilikom paprika upije arome mesa i ima predivan ukus, koji se savršeno uklapa sa domaćim jelima poput pasulja graška, gulaša i slično.

Bilo mi je važno da začine iz drugih krajeva sveta spojim sa domaćom kuhinjom, da našim ljudima mogu da preporučim nešto novo što će im uživanje u tradicionalnim jelima učiniti drugačije.

Šta se sve nalazi u ponudi Spice Up-a?

Pojedinačni začini, zatim začinske mešavine karakteristične za određene zemlje i regione, soli, biberi i paprike.

Kada je reč o mešavinama, u ponudi postoje i one koje sam pravio za pojedine kupce, a koje su mi se dopale, pa sam ih uvrstio u redovnu ponudu. Pored toga, trenutno sarađujem sa jednim kuvarom, a plan nam je da se držimo domaćih autohtonih vrsta začina, koje će on koristiti u pripremi svojih jela.

Kako se pravilno koriste začini?

Čitava poenta začina jeste da dodaju završnu magiju. Treba ih koristiti u malim količinama, a ne tako da preovladaju nad ostalim sastojcima.

Kada ste otvorili drugu radnju i kakve su bile reakcije?

Lokal na Vračaru, tačnije u Krunskoj 90, došao je u neku ruku iz straha. Kada su počeli požari i rušenja na brojnim popularnim beogradskim lokacijama, pomislio sam da se to može desiti i Čumiću. Tako sam rešio da napravim backup opciju. Ne planiram dalje širenje, želim da ovo ostane mali porodični biznis.

Što se tiče reakcija, dosta ljudi nas je već znalo, pa im je bilo drago što smo im sada još bliže. Ovaj deo grada ima dosta šetača, što je veliki plus za nas, jer su se oni, koji ranije nisu čuli za nas, tako zaustavili, virnuli unutra, a kasnije nastavili da dolaze.

Kako smo pozicionirani blizu Kalenić pijace, pijačni dani su oni koji donose najveći promet. Nakon kupovine glavnih namirnica, ljudi svraćaju ovde, pričaju mi šta su pazarili i pitaju za preporuku vezanu za začine. Na Vračaru stanuju situirani ljudi koji imaju tu mogućnost da više pažnje posvete kvalitetnoj ishrani.

Ko sve kupuje vaše začine?

To su prvenstveno ljudi koji uživaju u hrani i imaju malo veći budžet koji za nju odvajaju. Hoteli, restorani i koktel-barovi, koji svojim posetiocima žele da pruže nešto više od svakodnevne ponude i ukusa koje sreću u ostalim ugostiteljskim objektima.

Zatim stranci, koji žele da ponesu uspomenu kući, kao i naši ljudi koji žele da ponesu nešto jedinstveno kada pođu u goste. Za te prilike imamo posebne poklon pakete, gde smo začine umesto u teglice, spakovali u epruvete koje su poređane u drvenom stalku, a sve to zajedno u kutiju. Pored toga pravimo i poklon korpe.

Ima čak i onih koji nisu odavde, ali su jednom svratili, oduševili se, pa su nastavili da naručuju ili šalju svoje prijatelje da im pazare i ponesu kada putuju kod njih.

Da li ste imali neke saradnje sa firmama?

Da, radili smo brojne korporativne poklone. Postoji i opcija personalizacije, odnosno graviranja logotipa na pakovanje. Najskorija saradnja bila je sa Japan Tobaccom. Ono što je važno da napomenem jeste da bi kupci za ovaj vid saradnje trebali da se jave bar mesec dana ranije, a kada je reč o novogodišnjim poklonima, onda i ranije. Potrebno je da naručimo zalihu začina, teglica, da sve spakujemo, a zatim ih brendiramo po potrebi. Sve to je proces koji iziskuje vreme.

Ono čime mogu da se podičim jeste da nikada nismo zakasnili ni sa jednom dogovorenom isporukom.

Koliko su vam sajt i društvene mreže doprinele u poslovanju?

Online prodaju sam pokrenuo ubrzo nakon otvaranja, ali nisam imao značajne prilive sa ovog kanala. Profit je došao dosta kasnije, a najveći procvat je bio u doba COVID-a, kada su ljudi bili zatvoreni u kućama. Želeli su da probaju nove recepte, da nauče da kuvaju i slično. Dostavu sam radio lično, radim je i dalje, ali postoji i opcija naučivanja preko Glovo aplikacije.

Što se tiče društvenih mreža, nikada nisam bio digitalni tip i nisam se bavio takvim stvarima, mada smatram da su važne i da imaju veliki doprinos u poslovanju. Supruga je preuzela taj deo, a primetili su nas i neki food blogeri, poput Tasty Pot i Kruške & Sir, pa smo sa njima imali lepe saradnje koje su edukovale širu publiku i doneli nam nove kupce. Bili smo zapaženi i od strane National Geographica, gde smo im izradili određen broj pakete sa začinima u epruvetama, a na omotu je bio Gordon Ramsay.

Da li postoje neki začini koji su manje popularni, a koje biste preporučili ljudima?

Za meso bih preporučio južnoameričke začine. Takođe, šafran koji ima poseban ukus i veoma široku upotrebu. Ljute paprike, kao glavne borce protiv bakterija. Zanimljivo je da je Indija zemlja sa najmanjim procentom obolelih od kancera, a glavne zasluge se pripisuju ljutim začinima.

Ja, generalno, nisam ljubitelj citrusnih nota, ali sumak mi je fantastičan. Možete ga koristiti u pripremi piletine, kao i ribljih specijaliteta, ili ga pomešati sa jogurtom i dobiti brz, a ukusan umak. Postoji zanimljiva priča, a mogla bi se nadovezati na prethodno pitanje vezano za medije i njihov uticaj.

Negde pri početku širenja COVID-a dobio sam poziv od gospodina iz Novog Pazara. Raspitivao se za sumak i naručio je 10 teglica. Nedugo zatim, pozvao me drugi gospodin iz Tutina koji je naručio 20, zatim su usledili pozivi iz Ulcinja, najave da će doći da preuzmu, itd. Bio sam potpuno zbunjen, nisam toliko sumaka prodao za sve ove godine, da bi se na kraju ispostavilo da je jedan muftija propagirao konzumiranje čaj od ovog začina kao sigurnu zaštitu od virusa.

Nakon toga smo imali sličnu situaciju sa kuminom. Kasnije sam saznao da je napravljeno istraživanje u kom je učestvovalo 60 žena. Podelili su ih u dve grupe, gde su sve imale isti jelovnik, a jedina razlika je bila ta što je prva grupa uz doručak konzumirala kumin. Krajnji rezultat bio je 3-5 kg manje. Danima je trajala pomama za kuminom.

Da li nas očekuju neki noviteti u skorije vreme?

Nedavno smo asortiman proširili drvnom galanterijom, daskama, avanima i slično. Kada ste preduzetnik, stalno se borite sa svojim mislima i tražite način da unapredite poslovanje. Međutim, trenutno nemam neke veće planove, sem da podržim ideju kuvara kog sam pomenuo i da više vremena posvetim porodici, ali verujem da će ih biti vremenom.