Danijel Milošević

20 godina sam radila na strategijama na Balkanu i niko nijednu nije primenio do kraja.

Klikovi. Konverzije. Analitike. Hajmo, je l’ prodalo? Klikću li? Prošlo je 5 dana. Brže to malo. Seci, iteriraj, lomi. Gasi. Pali novo. Ribrending.

Čini mi se da sistem preporuka više ne radi po principu cik-cak-imam-čoveka, već en-den-dinu-sava-raka-tinu. Nije, dakle, preporuka 1 kroz 1, nego pozoveš čoveka koji zna čoveka, koji zna čoveka da ti kaže nešto o nultom čoveku.

Pre izvesnog vremena izgubio sam potencijalno dugoročnu saradnju jer klijent se osećao “samo kao klijent”. Iako smo imali (iz mog ugla) prilično korektnu saradnju sa jasnim koracima, u fidbeku mi je napisao da bi voleo da je funkcionisalo manje “transakcijski”, a više “partnerski”.

Prelistavam stare beleške u pokušaju da raščistim prostor za prvu radnu nedelju nakon odmora.

Vikipedija definiše sabbatical kao “produženi period namerno utrošen na nešto što nije vaš rutinski posao”. U prethodnih 8 godina samostalnog preduzetništva imao sam dva takva sabatikala od nekoliko meseci.

Želeo sam da se moja kolumna bavi upotrebom veštačke inteligencije (VI u nastavku teksta), ali da ne bude još jedan prežvakani tekst koji sa visine gleda na društvo i morališe o upotrebi tehnologije.

Kafići u nas usvojili su tradiciju iz zapadnjačkih filmova da vam donesu kolačić sudbine uz kafu.

Kolumne posle Nove godine su teške jer nemaš baš mnogo šta da kažeš, a da prethodno neko nije probao. Prethodna godina ima ukus vina koje će valjda nekad imati bolju berbu.