Brokeri – zaprška na svakoj berzi
Živo zdravo, dobri moji! Nastavljamo dalje sa berzom, nema odmora sve dok od vas ne napravimo milijardere.
Konsultant za finansije
Magistrirao je ekonomiju na fakultetu u Nišu gde je i diplomirao. Njegovo široko polje stručnosti proteže se od oglašavanja i marketinga, preko budžetiranja i finansija pa sve do prodaje, jer je bio na izvršnim pozicijama u brojnim istaknutim domaćim i međunarodnim kompanijama.
Poslednjih godina radi kao konsultant koji pomaže biznisima da razumeju i unaprede finansije, povećaju profitabilnost, i sačuvaju i uvećaju vrednost kapitala.
Učestvovao je u mnogim početnim procenama i dobro poznaje lokalna i međunarodna tržišta. Osim što je tako pametan, on je pravi klaber, di-džej, muzičar, a uživa i u dobrom vinu i savremenoj umetnosti. Govori engleski, nemački i francuski jezik.
Živo zdravo, dobri moji! Nastavljamo dalje sa berzom, nema odmora sve dok od vas ne napravimo milijardere.
Zdravo živo! Nastavljamo sa berzanskim mudrolijama.
Ok, nastavljamo sa investicijama. Prošli članak je bio o zlatu, i ako ste investirali istog momenta kad ste pročitali članak, danas ste već dobri nekih 5-7%, što nije uopšte malo, posebno kada govorimo o zlatu, koje ne kupujete da biste zaradili, već da biste zadržali vrednost.
Ok, dakle, krećemo u ciklus tekstova o investiranju, i, realno, mislim da treba da krenemo od zlata. Zašto? Zato što zlato kao investiciona klasa postoji dosta dugo.
Sećate se prethodnog članka, gde ubih dušu sa teorijom i terminima, te diskontovani novčani tok, te eskontna stopa…
Kalkulator kojim je moguće odrediti vrednost preduzeća.
Čestitamo! Nakon prošlog članka skontali ste šta je ono što treba da imate da biste bili zanimljivi fondovima rizičnog kapitla (VC fondovima).
U redu, nastavljamo sa pisanijima iz edicije “šta žele”. Mislim da smo lepo obradili banke, da je sada makar malo jasnije šta banke žele, a šta ne žele da vide.
Makroekonomija nije toliko komplikovana. U suštini je relativno prosta, kada imate sve podatke i sve varijable koje utiču. Međutim, najčešće ih nemate.
U prethodna dva članka smo se osvrnuli na to kako banke razmišljaju, šta im ima smisla da podržavaju, a šta ne.