Ko o čemu, ljudi o ciljevima. Kako da ih postavimo, kako da ih merimo, koje KPI-jeve da pratimo, kojim putem da dođemo do većeg broja pratilaca, klijenata, saradnji. I sve je to u redu.
Jedan od najčešćih komentara koje čujem od mojih klijenata koji su vlasnika malih i srednjih firmi glasi: „Sve moraš da im nacrtaš.“ Ili: „Ne razmišljaju unapred. Ne preuzimaju inicijativu. Samo čekaju zadatke.“
Da mi je dinar za svaki put kad sam čula da neko ima problem sa davanjem fidbeka, danas bih imala… pa, puno dinara.
Svi je prizivaju, malo ko je stvarno živi. Autentičnost je danas postala gotovo kao marketinški termin – često upotrebljavan, ali još češće pogrešno shvaćen.
Zanimljiva stvar kod ličnog brendinga je ta što, kad jednom počneš da se njime baviš, bilo da je tvoj ili brending tvojih klijenata, počneš da primećuješ mnoge stvari koje ti inače ne bi pale na pamet.
Često mi se desi da, kad gledam kako se mnoge kompanije predstavljaju svojim potencijalnim zaposlenima, imam osećaj kao da su na stolu svi sastojci, baš sve što treba…
Da li spadaš među ljude kojima je teško da objasne šta je ono što tebe čini tobom, odnosno šta je ono što je stvarno tvoje, istinski i autentično?
Jedan od prvih šokova koje sam doživela kad sam se obrela na tržištu rada bila je činjenica da mnogi ljudi sasvim drugačije od mene doživljavaju stvari kao što su, recimo, rokovi.
Kad bismo morali da odaberemo (politički korektnu?) reč prve četvrtine 21. veka, to bi verovatno bila reč „tolerancija”.
Krizna komunikacija često je test na koji način su stvari u jednoj kompaniji posložene, nezavisno od toga da li ima pet ili pet hiljada zaposlenih.
Ne, ovaj naslov nije greška. Radi se baš o tome — o planiranju krize. O pripremi koja će, ako se i kad kriza desi, da amortizuje njene negativne efekte. Ili makar neke od njih.
Svi znamo za vrednosti, znamo i šta bi one trebalo da označavaju, samo je pitanje — znamo li šta ovaj termin stvarno znači i šta on sve obuhvata.
Vremena kada je jedini mogući način funkcionisanja u organizacijama bio onaj koji je podrazumevao princip „Ćuti i radi šta ti se kaže” polako odlaze u istoriju.
Danas se, hvala svim silama kosmosa, o mentalnom zdravlju priča više nego ikada ranije. Pre samo nekoliko godina, a kamoli decenija, to nije baš bilo tako, sigurno se sećaš.
Sigurno smo svi čuli za to da život uopšte nije toliko težak ni komplikovan koliko smo mi, ljudi, skloni da ga kao takvog vidimo.
Reč „kreativnost” već dugo se kotira prilično visoko u rečniku fensi fraza koje se koriste kad se priča o biznisu, preduzetništvu, liderstvu, a o marketingu da i ne govorim.