Baza znanja—Ljudski resursi

Često mi se desi da, kad gledam kako se mnoge kompanije predstavljaju svojim potencijalnim zaposlenima, imam osećaj kao da su na stolu svi sastojci, baš sve što treba…

Da li spadaš među ljude kojima je teško da objasne šta je ono što tebe čini tobom, odnosno šta je ono što je stvarno tvoje, istinski i autentično?

Jedan od prvih šokova koje sam doživela kad sam se obrela na tržištu rada bila je činjenica da mnogi ljudi sasvim drugačije od mene doživljavaju stvari kao što su, recimo, rokovi.

Kad bismo morali da odaberemo (politički korektnu?) reč prve četvrtine 21. veka, to bi verovatno bila reč „tolerancija”.

Krizna komunikacija često je test na koji način su stvari u jednoj kompaniji posložene, nezavisno od toga da li ima pet ili pet hiljada zaposlenih.

Ne, ovaj naslov nije greška. Radi se baš o tome — o planiranju krize. O pripremi koja će, ako se i kad kriza desi, da amortizuje njene negativne efekte. Ili makar neke od njih.

Svi znamo za vrednosti, znamo i šta bi one trebalo da označavaju, samo je pitanje — znamo li šta ovaj termin stvarno znači i šta on sve obuhvata.

Vremena kada je jedini mogući način funkcionisanja u organizacijama bio onaj koji je podrazumevao princip „Ćuti i radi šta ti se kaže” polako odlaze u istoriju.

Danas se, hvala svim silama kosmosa, o mentalnom zdravlju priča više nego ikada ranije. Pre samo nekoliko godina, a kamoli decenija, to nije baš bilo tako, sigurno se sećaš.

Sigurno smo svi čuli za to da život uopšte nije toliko težak ni komplikovan koliko smo mi, ljudi, skloni da ga kao takvog vidimo.

Reč „kreativnost” već dugo se kotira prilično visoko u rečniku fensi fraza koje se koriste kad se priča o biznisu, preduzetništvu, liderstvu, a o marketingu da i ne govorim.

Recimo da imaš tim od desetak ljudi koji vodiš. Svaki član tima zna šta mu je posao, a tvoj zadatak je da vodiš tim i staraš se da sve teče kako treba.

Jedna od najboljih stvari u vezi sa vremenenom u kojem živimo jeste to što postaje sve normalnije da pričamo o stvarima o kojima se do juče samo stidljivo ćućorilo.

Pre nekoliko dana sam na Redditu pročitala mejl u kom je jedan čovek, nakon što je bio na intervjuu za posao, toj kompaniji poslao odbijenicu.