Znate li priču o najpoznatijem debeljku?
Kada se povede priča o vizuelnom identitetu nekog brenda – a koji je, makar kod velikih brendova, oličen u njegovom logou – teško je izostaviti da se tu radi o nečemu…
Kada se povede priča o vizuelnom identitetu nekog brenda – a koji je, makar kod velikih brendova, oličen u njegovom logou – teško je izostaviti da se tu radi o nečemu…
Bio je to rat koji se vodio decenijama, neki bi rekli da nikada nije ni završen. Trka za kupcima se čak činila kao slabašan izgovor, jer je bilo sasvim dovoljno sveta koji je kupovao i jedno i drugo – i Coca-Colu i Pepsi.
Kada su počeli da klimaju glavom na „Ovaj sastanak je mogao da bude mejl“, neki su se malo šalili, drugi baš i ne.
Šta je zajedničko bejzbolu, uličnim tezgama i jazavičarima? Amerikanci bi rekli da ih sva tri asociraju na vruće kobasice ušuškane u mekane, bele zemičke.
Kada je 1965. godine dizajnirao plastičnu kesu, švedski inženjer Sten Gustaf Tulin je mislio da napravio nešto uistinu korisno.
Kada vrag odnese šalu, valja da se zastane i vrati par koraka unazad.
Kada ste poslednji put kupili nešto za 599 dinara i pomislili: „Ha, psihološki trik prefriganih prodavaca!“?
Kada potrošači postanu izbirljivi, kompanijama i brendovima ne ostaje mnogo izbora. Mogu te potrošače da isprate i da im se prilagode…
Delovalo je pomalo kao paradoks – najpre su mudre i kreativne glave u marketingu provele godine i decenije u istraživanjima…
Kokoške možda ne izgledaju suviše inteligentno, ali imaju jednu interesantnu prednost. Nećete pronaći baš mnogo životinja sa toliko fleksibilnim vratom…
Nije to bez razloga velika mana korporativnog sveta. Stalno neka trka: ko će bolje, ko će brže. I onda, da biste poterali tim da ispuni te brže-bolje kriterijume…
Šta sve jedan brend može da učini za tridesetak sekundi?
Dok je kao mali trčkarao po kući svojih roditelja, dečaku po imenu Kristijan, rođenom davne 1905. u jednom provincijskom gradu u Normandiji…
Postoji makar jedan zlata vredan saveznik kada je reč o kampanjama koje pokrenu kontroverze: vreme
Sećate se onog proleća 2020, kad odjednom niste sasvim znali gde vam je glava, a gde pozadina?
Pre nekih 5.000 godina Persijanci su imali jednu lepu naviku: kada proleće krene da na rame sleće, međusobno su se čašćavali jajima.