Anđeli:
Zdravi i ukusni ovseni keksići bez prstohvata šećera i brašna

Čime ste se sve bavili i kako se rodila ideja za Anđele?

Čime sam se sve bavila? Pa, mislim da to najbolje dočarava jedna poslovna anegdota. Naime, imala sam sastanak sa izvesnim saradnikom, koji mi je pre razgovora poručio da me je guglao, ali da ima više Milica Ličina. Meni je bilo bez veze da mu kažem da je to jedna te ista osoba.

Uglavnom, još u srednjoj školi sam počela da radim na RTS-u, gde sam vodila veoma popularnu emisiju zvanu Garaža. Potom sam upisala italijanski, sve vreme verujući da ću se baviti prevođenjem. Istini za volju, i jesam prevodila – na trećoj godini studija prevodila sam renoviranje kompletnog pogona Soko Štarka. Uputstva za montažu, upotrebu i obuku za italijanske mašine sam sve ja prevela. Zapravo, tada mislim da sam i zavolela fabrike i shvatila da ne želim da budem za katedrom, već u proizvodnji.

Međutim, put me je odveo u PR agenciju, gde sam za klijenta, između ostalih, imala i Jaffu. Taj brend je u meni prepoznao osobu koja može da pomogne u vezi sa njihovim nerazvijenim marketingom. I tako sam, početkom 2000-ih godina, prešla da radim u Jaffi, gde je faktički i otpočeo moj razvitak u marketing personu. U jednom trenutku desila se potreba za ozbiljnim kriznim PR-om, pa sam se tako za to edukovala u Njujorku 2007. godine, stvorivši potom PR sektor.

Sa pozicije PR direktora, odnosno direktora korporativnih komunikacija, prešla sam u Foodland, gde sam bila direktorka marketinga za brend Bakina tajna. Tokom mog angažmana, uradila sam kompletni redizajn i pokrenula prvu ATL kampanju.

Usledilo je drugo porodiljsko, gde sam stavila prst na čelo i počela više da razmišljam o zdravoj hrani. Naprosto, želela sam da deci budem uzor po pitanju zdrave ishrane, iako do tada nisam mogla da se podičim nekim zdravim navikama. Kad sam tome posvetila pažnju, shvatila sam da, u stvari, nisu postojali proizvodi koje sam ja htela da kupim. Stoga, zavrnula sam rukave i prve zdrave Anđeli delicije su nastale u mojoj rerni te 2012. godine.

U početku je to bio porodični biznis u kojem su svi članovi učestvovali, ali ubrzo je prerastao samog sebe i postao industrijski proizvod, koji poštuje sve industrijske standarde, ali i dalje se ručno pravi, te zadržane su vrednosti koje krase male biznise, kao i moje lične vrednosti u komunikaciji i odnosu prema kupcima, dobavljačima, itd.

Zašto se brend zove baš Anđeli?

Anđeli su oni koji paze na vas i čine vam dobro, a, u skladu sa tim, naši proizvodi čine dobro vašem zdravlju. Sa druge strane, možda će zvučati pomalo otrcano, ali moja deca su moji anđeli.

Istovremeno, sami potrošači daju mnogo širi kontekst nego što sam inicijalno zamislila. Oni u Anđeli delicijama vide drugu simboliku. Recimo, imamo gospođu koja svake godine na isti datum kupuje najveću kutiju Anđela i šalje hirurzima u Tiršovoj zato što je na taj dan spašen njen sestrić. Iako je to u decembru, kad bukvalno ne znamo za sebe od posla, mi se svejedno polomimo da lično tu porudžbinu dostavimo.

Dakle, naši dragi kupci Anđelima daju novu dimenziju i, kad to vidimo, odjednom nam ništa više teško ne pada, uprkos silnim nedaćama koje su sastavni deo svakog biznisa.

Odakle ste nabavili mašine i da li ste za to koristili neke od subvencija?

Ukratko, ne. Zato što je država osetno kasnije prepoznala preduzetništvo od mene, a i kad jeste, usredsredila se na startapove, što ja odavno nisam bila. Čak i kad bih konkurisala, ispostavilo bi se da sam previše razvijen biznis za dotični program. Lično sam mišljenja da, koliko god treba potpomagati početnicima u poslu, isto toliko treba pružiti onima koji bi da naprave iskorak u poslovanju, kako bi, jelte, sutra nastavili da zapošljavaju dodatnu radnu snagu, plaćaju doprinose, itd. Tako da, nikad nisam dobila nikakvu subvenciju, što državnu, što nevladinu.

Poslednju mašinu, pakericu, kupila sam podignuvši kredit i uzevši je od poslovnog partnera. Naime, mi smo dugo koristili spoljne saradnike za pakovanje, što je vredna lekcija za biznise u smislu da ne morate odmah sve da kupite od opreme. Kad je naš obim proizvodnje porastao toliko da oni ljudi nisu ništa drugo mogli da postignu, shvatili smo da je kucnuo čas da kupimo sopstvenu pakericu. Posavetovala sam se sa njima, te dobila ponudu da preuzmemo pakericu na kojoj su se pakovali Anđeli, što smo prihvatili, jer je, jelte, navikla na nas. To mi je ujedno bila jedna od najdragocenijih saradnji sa malim biznisima.

Koliko su se prvi Anđeli razlikovali od današnjih?

Nebo i zemlja. Zašto? Zato što, iz moje tadašnje perspektive, nešto zdravo je bilo ako sadrži ovsene pahuljice, te nema aditive. Na osnovu iskustva iz konditorske industrije, aditivi su sinonimi za mekoću i svežinu proizvoda. To je za mene bilo veliko ne. Stoga, tražila sam tehnologa koji će podariti Anđelima mekoću i duži rok trajanja kad krene prodaja u trgovinskim lancima, ali na svakoj adresi sam nailazila na isti odgovor – stavite aditive.

Igrom slučaja, prilikom jedne narudžbine Anđela, javio mi se Srđan Šolaja, koji je radio kao tehnolog u Jaffi. Naime, on je prepoznao moj način obraćanja na društvenim mrežama i rešio da me kontaktira. Saznala sam da sada radi za švedsku firmu koja pravi pametne zamene za šećer. I odjednom mi je sinulo – on je taj koji mi treba. Tako da je on zaslužan za naš drugi proizvod, Xtra bar, prava pravcijatu energetsku štanglicu. On mi je otkrio predivne sirovine, poput tečnog inulina iz korena cikorije, za koje nisam imala predstavu da uopšte postoje.

Što se tiče prvih Anđela, oni su sadržali šećer, jaja i puter, ali zbog količine ovasa i dalje su bili prepoznati kao zdraviji slatkiš. To mi je potvrdila i doktorka nutricije, koja se javila radila saradnje. Po njenom stručnom mišljenju, ti Anđeli su bili savršeno balansiran proizvod sa šećerom, iza koga je ona, kao doktorka, mogla da stane.

Međutim, zbog potreba tržišta i moje želje da to bude još zdravije, mi smo postepeno izbacivali šećer, jaja, kao i sve namirnice životinjskog porekla. Takođe, najpre smo prešli na suncokretovu mast, a potom na suncokretov lecitin zato što sojin bije loš glas. Uglavnom, današnji Anđeli su bez šećera, belog brašna, soje, namirnica životinjskog porekla, te bez ikakvih GMO stvari.

Da bismo došli do toga, prevalili smo veliki put. I taj proces je bio dugotrajan, prvenstveno zato što sam u jednom trenutku postala majka po treći put, i zaista je bio veliki zalogaj sve to ukomponovati. Naposletku, postigla sam zacrtano, ali svojim tempom.

Koliko se danas proizvoda nalazi u Anđeli asortimanu?

U maloprodajama Maxija i DM-a širom Srbije, kao i prodavnicama zdrave hrane, imamo četiri vrste Anđela, četiri Xtra bara i deset vrsta mini Anđela, dok u našoj radnji se uvek mogu naći neki eksperimenti sa novim ukusima, kao i zdrave verzije tradicionalnih kolačića.

Takođe, imamo selekciju džemova i ajvara Anđeli, što je, u stvari, vid naše podrške malim, lokalnim proizvođačima. Reč je o vrhunskim proizvodima na koje sam nabasala tokom pandemije. Tako da je ovo bio naš pokušaj da njihove proizvode učinimo dostupnim ovde u Beogradu, a istovremeno i ispit koliko je, zapravo, jak brend Anđeli. Malo je reći da smo položili sa čistkom desetkom. U isti mah, neopisivo mi je drago što ljudi ne percipiraju Anđele kao samo zdrave slatkiše, već brend koji je oličenje zdravlja.

Pomenuli ste da se Anđeli nalaze u velikim lancima. Šta biste savetovali preduzetnicima pre ulaska u iste?

U nekoliko navrata sam držala obuke za male proizvođače, gde sam ih savetovala u vezi sa ulaskom u velike lance. U osnovi, sve počiva na dobroj pripremi. Vi morate da isplanirate finansijsku konstrukciju do tančina. Zato što sa svih strana dolaze loše vesti, sa primerima bankrota. Da, istina je da su neki propali, ali to je uglavnom zato što su u čitavu saradnju zakoračili nedovoljno informisani.

Često se provlači teza da je prvo punjenje besplatno – to nije istina. U redu, vi imate troškove u saradnji sa lancima, i to se zove cena ulistavanja, odnosno to je cena koju vi plaćate po bar kodu da bi se vaš proizvod našao na rafu. Taj ceh može da se plati u novcu, a može, po dogovoru, da vam se odbija od prvih nekoliko isporuka. I, razume se, nećete, koliko sutra, zarađivati od toga.

Recimo, ulazak u lance je bila najveća investicija za Anđele do tada. Čak je prevazilazila i investiciju u proizvodnu opremu. Zato što je to moralo da finansira daleko veću količinu kolačića u odnosu na to što smo dotle proizvodili, a sve u cilju da se uđe u što veći broj prodajnih objekata. I onda je bilo neophodno da se sačeka ta valuta od 60 dana, da se odbije tzv. listing fee, da bismo tek nakon 90 ili 120 dana videli prvu zaradu.

Jednom kad se to zakotrlja, pod uslovom da ste sve obavili podrobno, uključujući adekvatnu cenu, onda se radi o vrlo dobrom kanalu prodaje, koji vam omogućava da dođete do golemog broja potrošača. Zato što su vaši proizvodi sada dostupni gotovo na svakom ćošku, te ne morate da naručujete preko sajta i plaćate dostavu za nekoliko komada. Anđeli se uveliko nalaze u svim većim gradovima u Srbiji, ali i u manjim mestima, poput Bogatića, gde sjajno prolaze.

Sa druge strane, kod nas, nažalost, postoji svega tri-četiri lanca koji su dovoljno poslovni, tj. koji vas poštuju kao partnera, valutu plaćanja i drže do te osnovne higijene finansijskog poslovanja. I to je ono što pripovedam na gorepomenutim obukama. Nakon istih, prilazili su mi ljudi, zahvaljujući mi se da sam im uštedela novac, jer su shvatili da ovo nije za njih, što je sasvim u redu.

Koji su najveći poslovni izazovi sa kojima ste susretali tokom svih ovih godina?

Jedan neprestano provejava, a to je pronalaženje adekvatnog kadra. Mi nikad nikoga nismo otpustili, ali dešavalo nam se da zaposleni odu iz zemlje, i onda otpočinju višednevne psihološke pripreme za intervjue. Lično sam mišljenja da nemamo dovoljno razvijenu radnu etiku, a možda je to i globalni problem. U isti mah, ne bih se složila sa uvreženim mišljenjem, koje glasi da mladi nisu dobri zaposleni – rekla bih da nedavni društveni događaji vrlo dobro pokazuju njihovu energičnost i način razmišljanja.

Pored toga, ono što gotove sve tišti jesu ta tržišna kretanja, gde mi svesno prećutkujemo da smo već izvesno vreme u ekonomskoj krizi. Dovoljno je reći da su prošle godine bankrot proglasile kompanije kao što su Avon, Tupperware i The Body Shop. Potom, po cenu gubitka entiteta nacionalnog proizvoda, Mocart kugle su ugasile proizvodnju u Austriji, te preselile pogon u Poljsku.

Dakle, kad velike kompanije seku troškove ili proglašavaju bankrote, mi mali ne treba da se iščuđavamo, batrgajući se sve vreme. Kristalno je jasno da smo u svojevrsnoj krizi već mesecima unazad, te da ova društvena dešavanja utiču na pad prometa. Psihološki se ne osećamo sigurno i to se, takođe, održava na kupovinu – neki će impulsivno pazariti, a većina će se prebaciti u konzervativniji režim kupovine.

Tako da, ta ekonomska kriza na koju svojevoljno žmurimo, u stvari, i te kako je opasna. No, kao i sa svim drugim krizama sa kojima smo se suočili na ovim prostorima, i ovu ćemo, verujem, pregrmeti.

Od samog početka Anđeli podržavaju socijalno preduzetništvo, zar ne?

Tako je. Isprva, kad sam počela da radim kao mentorka za socijalno preduzetništvo, nisam ni bila svesna da se Anđeli svrstavaju u socijalno preduzeće, sve dok mi nije bila skrenuta pažnja. Gledano iz moje tadašnje vizure, to je značilo da vi zapošljavate, recimo, osobe sa invaliditetom, ali, zapravo, socijalno preduzetništvo ima drastično širi kontekst i oslanja se na ciljeve održivog razvoja EU.

Elem, prve zaposlene su bile mamine bivše koleginice, koje su dobile otkaze kao tehnološki višak. To su bile ženice u 50-im godinama, koje su do juče radile kancelarijske poslove, a danas su nudile usluge čišćenja kako bi nastavile da privređuju. Stoga, ja sam im ponudila posao u proizvodnji, smatrajući da je umnogome lakše mesiti nego ribati.

U početku su dolazile nekoliko puta nedeljno, a kako se posao širio, krenule su da dolaze sve češće, da bi se na koncu ukazala potreba za još ljudstva. I to je bilo putem preporuke – zaposlena bi imala drugaricu ili komšinicu – tako da se slobodno može reći da su one stvorile ovaj tim.

Većina njih radi pola radnog vremena i ne svaki dan zato što svaka od njih ima neko trajno stanje koje ih onemogućava da rade svakodnevno, pa ih tako imamo šest i one se sve vreme rotiraju. Iako su one okarakterisane kao teško zapošljiva kategorija, to je daleko od istine. Zapravo, one su idealni zaposleni zato što poseduju stare vrednosti, kao što su poštovanje poslodavca i firme.

Drugi segment ostvarivanje naše socijalne misije jeste kupovina sirovina od malih, lokalnih dobavljača. Svo voće koje koristimo je domaće, naravno, kad god je to moguće. To moram da napomenem zato što, recimo, poslednji put kad smo trebovali orahe ispostavilo da nije srpski, već kineski. Meni je ta činjenica apsolutno poražavajuća.

Treća strana naše društvene misije, ali ne ni i najmanje važna, jeste zdravlje potrošača. Vi kad uzmete Anđela umesto nekog tradicionalnog slatkiša, vi ste napravili ogroman korak za vaše zdravlje. Iskreno, najviše me raduje kad vidim da školarci nose Anđele za užinu. To je dokaz da se radi o ukusnoj deliciji, jer, za razliku od odraslih, deca se neće snebivati, već će reći šta im je na pameti.

Kako ste zašli u gorepomenute konsultantske vode?

GIZ me je 2015. godine pozvao da budem konsultant u malim preduzećima. Oberučke sam prihvatila poziv, misleći da ću i ja tu steći znanja, koja ću posle moći da prenesem svojim zaposlenima, ali to nije baš tako funkcionisalo. Podrazumevalo je da vi već posedujete znanje, koje i jesam imala u smislu proizvodnih procesa, kalkulacije cena, izazova tržišta, ali jednostavno nisam umela da probudim u ljudima veru da mogu mnogo više da postignu od onog trenutnog.

Bila sam svesna da moram da poradim na sebi u tom segmentu. Planirala sam da upišem master iz psihologije, ali to nije bilo moguće budući da nisam završila psihologiju. Razmišljala sam čak da krenem sve iznova i upišem psihologiju, ali ne možete dvaput da pohađate državni fakultet. Onda, izbor je pao na master iz pozitivne psihologije, što bi kod nas, u stvari, bila andragogija, tj. razvoj odraslih ljudi. Ispostavilo se da je to bio pun pogodak, koji mi je i te kako pomogao u biznisu, ali i životu.

Šta vam je doneo taj master?

Najpre, da bolje razumem ljudsko biće. Osnovna postavka tog psihološkog pravca jeste pokušaj da promenite mentalni sklop – pesimistički u optimistički. Jednostavno, čast izuzecima, nama je pesimizam urođen, što je donekle razumljivo, jer vuče korene iz ledenog doba, kad bi optimizam ujedno značio i okončanje ovozemaljskog života.

Svi ti mehanizmi koje mi nosimo iz pećine su i dalje vrlo prisutni i snažni, dok mi obitavamo na asfaltu i parketu. Kako nije prošlo dovoljno vremena za evolutivnu promenu, mi moramo da prepoznamo da smo u hormonalnoj postavci još uvek oni pećinski ljudi. Dakle, glavna lekcija je bila da je svako od nas jedno hormonalno-biološko biće, i to treba prepoznati u sebi i naučiti kontrolisati.

Što se tiče konkretne primene, naučila sam da sve više i više delegiram, bolje komuniciram, te zauzmem se za sebe, što je možda i ponajviše bitno. Zato što sam ja generacija milenijalaca, koja, u osnovi, sebe stavlja na poslednje mesto. Svi su nam preči – počev od roditelja i dece, do prijatelja i komšija – od nas samih.

Nedavno ste se preselili sa Vračara, zar ne?

Tako je. Jesenas smo se preselili u naselje Stepa Stepanović, i to iz dva razloga. Prvi, zato što smo imali velika ulaganja u modernizaciju dela proizvodnje, gde smo kupili novu pakericu, što je povećalo proizvodni kapacitet. Uz to, opštepoznato je da je cena rente drastično skočila usled rusko-ukrajinskog sukoba. To je bio prvi povod da prelomim da se izmestimo u Druge srpske armije 47, gde sada imamo i prodavnicu i proizvodnju.

Drugi razlog je bio krajnje lične prirode. Naime, svaki mali biznis, kao što je uostalom i ovaj, može da raste koliko vi vlasnik rastete i koliko ste spremni da delegirate posao. To sam naučila kroz ovih 13 godina poslovanja kroz Anđele, te 7 godina rada kao konsultant za male biznise.

Primera radi, radnja je super radila kad god bih joj se ja u potpunosti posvetila. Isto je vredelo i za proizvodnju. No, to je mene cepalo na proste činioce. Mislim da ne moram da govorim koliko je teško biti na tri lokacije u toku dana i postići sve obaveze kako dolikuje. Tako da, preseljenje je moj pokušaj da se konsolidujem i dam sto posto sebe u narednom periodu.

I, rezultati su odmah bili vidljivi. Delegirala sam izvoz i prodaju za južnu Srbiju, gde smatram da imamo veliki potencijal. Jedna devojka je zadužena za širenje po zdravim hranama u užičkom kraju, i za sada radi sjajan posao.

Kakvi su planovi za dalje?

Za početak da se stabilizujemo, kao što rekoh. Skrasili smo se u divnom naselju Stepa Stepanović, koje je izuzetno organizovano, sa svojom mikrokulturom. Cilj nam da što više ljudi čuje za Anđele, a kad dođe proleće, voleli bismo da napravimo bašticu i da to bude kao svojevrsni lokalni hub, vodeći izrekom Think globally, act locally.

Na „globalnom“ planu ideja je da se poveća izvoz, a ujedno i obnovi za Crnu Goru. To je već u pokretu, jer smo našli novog partnera pošto je prethodni bankrotirao. Tržište Bosne i Hercegovine super posluje – tamo smo malteni pokrili sve maloprodaje zahvaljujući našem uvozniku.

Sledeći korak bi bio proboj u Hrvatsku – za početak u samo odabrane prodavnice. Istini za volju, prošle godine smo imali određeni izvoz za Švedsku i SAD – manje količine u eksluzivne objekte – ali želimo organski da ulazimo, najpre, u zemlje regiona, a potom i ostatka Evrope i sveta, a što da ne i u arapske zemlje, gde tek raste svest o zdravoj ishrani.

Šta biste poručili budućim preduzetnicima?

Preduzetništvo je lepo, ali i zahtevno. Kao takvo, ruku na srce, nije za svakoga. Ako ste osoba koja nije u stanju da donosi odluke i preuzima odgovornost, nastavite da budete zaposleni – nema ničega lošeg u tome. Nije svako sazdan i satkan da snosi odgovornost za druge ljude i rizike koji u stopu prate svaki biznis.

Sa druge strane, te tzv. preduzetničke osobine se razvijaju. I ono što preduzetništvo donosi jeste sloboda, koja se manifestuje kroz kreativnost, rezilijentnost, istrajnost, sklonost ka rešavanju problema i ponajviše, ponavljam, preuzimanja odgovornosti i rizika. Jer sloboda i odgovornost idu ruku pod ruku.

Ako prepoznate u sebi preduzetnika, samo se okružite ljudima koji će vam pružati realnu podršku, i znajte da iz sve snage navijam za vas.