Andora Tim:
Carstvo luksuznih kutija

Čime se Andora Tim bavi?

Naša osnovna delatnost je proizvodnja luksuznih kutija. To moram da naglasim. Zato što, kada govorimo o kutijama, taj pojam vrlo širok i često dolazi do zabune. Postoje transportne kutije, komercijalne kutije koje služe za pakovanje različitih proizvoda, i na kraju – luksuzne kutije, koje mi izrađujemo.

Luksuzne kutije su namenjene za proizvode koji, ne nužno po ceni, ali po svojoj prirodi i tržišnom pozicioniranju, opravdavaju takav vid ambalaže. Dakle, ne mora proizvod sam po sebi biti skup da bi bio upakovan u luksuznu kutiju, ali mora imati određeni status, estetiku ili namenu.

Kako je sve počelo? Možete li nam reći nešto više o svojim profesionalnim počecima?

Naše osnove počivaju na grafici, koju smo brat i ja nasledili od oca. Otac je osamdesetih godina, u Mostaru, otvorio svoju prvu štampariju, a mi smo rasli uz taj posao. Nažalost, usled ratnih okolnosti, naša porodica se raselila i došli smo ovde, što je prekinulo njegovu preduzetničku priču. Ipak, rešili smo da ostanemo u toj delatnosti.

Ovde smo zasnovali porodice i firme pre više od dve decenije, da bi se pre pet godina udružili pod brendom Andora Tim. Firmu smo tada osnovale bratova supruga, moja snajka Gordana Vuković, i ja. Shvatili smo da zajedno možemo više: da unapredimo kvalitet, povećamo kapacitete, ujedinimo znanja, iskustvo, mašine.

Šta je to što vas izdvaja na tržištu?

Prvenstveno kvalitet i poštovanje dogovorenih rokova. Konstantno ulažemo u nove mašine, a zahvaljujući bratu i njegovim trgovinskim vezama, lakše dolazimo do opreme. On se bavi prodajom mašina za izradu kutija različitih namena, pa u svakom trenutku imamo mogućnost da investiramo u novu tehnologiju, ukoliko se pojavi potreba i posao koji to zahteva.

Nismo nikada probili rok isporuke, bez obzira na to koliko su kratki – a često jesu. To nam klijenti često i navode kao glavnu prednost: brzinu, pouzdanost i besprekoran kvalitet izrade.

Kako ste osmislili naziv brenda?

Prva firma se zvala ManirGraf. „Manir“ je bio akronim od naših imena: Makljanović, Ana, Nataša, Ivana, Raca. Kad sam otišla da registrujem firmu, rekli su da „Manir“ već postoji i da mora neka dodatna reč. Bez puno razmišljanja, dodali smo ono što smo najmanje želeli – Graf. Nikada nam nije bilo drago. Ljudi su masovno čitali pogrešno – ManiGraf – pa smo stalno ispravljali i objašnjavali. U jednom trenutku smo shvatili – moramo da promenimo ime.

To je bio veliki zalogaj. Tražili smo novo ime mesecima. I onda sam čitajuči neki članak naišla na pasus koji me kupio – Andora. Mala država sa velikim mogućnostima. Bez vojske, ali sa velikim saveznicima. To smo mi. Mala firma, sa velikim mogućnostima, velikim prijateljima i snažnim partnerima.

No, kako je već postojala trgovinska radnja istog imena i Andora je morala imati svoj dodatak. Ovoga puta, imali smo jasnu ideju. Mi smo tim. U svakom smislu. Ne postoji „ja“ – tu je porodica, saradnici, svi koji godinama rade sa nama. Tako smo došli do naziva Andora Tim.

Kako je izgledao razvoj same proizvodnje?

U samom početku bavili sam se proizvodnjom luksuznih foto-albuma. U jednom trenutku, došli smo na ideju da počnemo da pravimo kutije za te albume. U nedostatku boljeg rešenja na tržištu, sami krenuli da ih izrađujemo.

To su ubrzo primetile i druge firme. Klijenti su nas, moglo bi se reći, podstakli i usmerili ka tome da se ozbiljnije bavimo proizvodnjom kutija. Govorili su nam: „Ove kutije su prelepe. Hoćete i nama da napravite nešto slično?“ Tako smo počeli – najpre jedna firma, pa druga, pa treća… Dok se nije dogodilo da proizvodnja kutija preraste posao izrade albuma.

Tu smo došli do jedne veće prekretnice. Bilo je izuzetno teško paralelno pratiti i jednu i drugu proizvodnju. Iako obe pripadaju grafičkoj industriji, reč je o potpuno različitim tehnologijama, mašinama, materijalima i procesima izrade. Na kraju, posle 15 godina rada na foto-albumima, presekli smo i u potpunosti se posvetili kutijama.

Da li vam je to teško palo?

Iskreno, jeste. Emotivno je bilo zahtevno jer je to bio naš prvi proizvod, ali se ispostavilo da je ovo što danas radimo unosnije, izazovnije, i dinamičnije. Svaki projekat je drugačiji – svaka kutija ima svoj format, način izrade, izbor materijala, štampe… Svaki dan donosi nešto novo.

Često pozovemo klijente da dođu i sami pogledaju. Jer, kad nam neko kaže da ponesemo primerke na sastanak, najradije bismo svaku poneli, a samo ovde u kancelariji ih ima preko 100. Svaka ima svoju priču, posebnu estetiku, neku anegdotu. I, stvarno, gotovo za svaku bismo mogli da ispričam nešto što je čini jedinstvenom.

Možete li da podelite neku priču koja vam je ostala u posebnom sećanju?

Izdvojila bih saradnju sa francuskom agencijom koja je zastupala jedan njihov veliki brend. Za nas, malu firmu iz Srbije, tada je to delovalo vrlo ozbiljno i pomalo zastrašujuće – jednostavno, znali smo da oni dolaze sa striktnim zahtevima i da će postavljati pravila igre.

Uprkos tome, želeli smo da pokušamo, verovali smo da smo dorasli velikim brendovima i ozbiljnim zahtevima.

Poručili su dve hiljade kutija, a kako je dogovor bio da ih preuzmu kod nas u magacinu, najavili su dolazak komisije iz Francuske – troje ljudi. Došli su opremljeni elektronskim šublerima i ceo dan, od jutra do večeri, merili svaku pojedinačnu kutiju. Sve su uredno beležili, a greški nije bilo, niti jedne. I to je, slobodno mogu da kažem, najbolja referenca koju imamo.

Koji su vam bili najveći izazovi?

Sećam se jedne od prvih porudžbina – 20 komada za jednu ozbiljnu firmu. U tom trenutku, to je bio zahtevan zadatak. Sve smo radili ručno, sa ograničenim resursima. Kako nismo imali mašinu za zlatotisak, morali da angažujemo spoljnog saradnika. Ispostavilo se da to nije bila dobra odluka – štampa je bila loša, a rokovi su već pritiskali. Nismo imali izbora osim da pošaljemo tako kako jeste. Izgubili smo tog klijenta, ali smo dobili jedno od najvažnijih preduzetničkih saznanja: kvalitet je ključan, a pravi izbor saradnika – kako unutrašnjih, tako i spoljašnjih – apsolutna osnova svakog zdravog poslovanja.

To je bio i prvi od većih izazova s kojima smo se suočili. Drugi je bio delegiranje. Mislite da sve morate sami i da u sve morate biti stoprocentno uključeni – danju ste u proizvodnji, noću pripremate sledeći dan. Kad dođu pomoćni radnici, radite s njima, sve dok ne shvatite da stvari u nekom trenutku rasta moraju malo drugačije da se “poslože”.

Zatim, još jedan od važnih izazova – ime firme. Ime treba da nosi poruku, vrednosti, identitet. Ono predstavlja temelj vaše priče, onoga što želite da komunicirate sa svetom.

U svim tim trenucima, podrška je bila ključna. Kroz članstvo u Udruženju poslovnih žena „Nadežda Petrović“, čiji sam deo već više od deset godina, dobili smo neprocenjivu podršku. Naučila sam mnogo kroz iskustva drugih žena, proširila mrežu, stekla poslovne partnere, ali i prijatelje za ceo život. Udruživanje i zajedništvo u preduzetništvu daju vam uvide, pokazuje kako su drugi rešavali iste probleme s kojima se vi danas borite. I daje vam priliku da vi, kroz svoje iskustvo, budete podrška nekome ko tek dolazi.

Preduzetništvo je neprekidno učenje, prilagođavanje i spremnost da prihvatite da niste sami. I da ne morate sve sami.

Koliko vam je vremena trebalo da naučite da delegirate?

Dugo. Više godina nego što bih volela da priznam. Konkretno, trudnoća sa trećim detetom me je naterala da se povučem iz proizvodnje, i tada sam prvi put videla da sve može da funkcioniše i bez mene. I ne samo da može – nego može i bolje, jer sam ja konačno mogla da se posvetim stvarima koje su jednako važne za firmu.

Tada sam shvatila ono što mnogi možda nikada i ne shvate – da i drugi ljudi mogu da rade odlično, čak i bolje od vas u nečemu. I tu je krenuo pravi rast firme.

Kako su došli prvi klijenti?

Kao što rekoh, naš put nije počeo kao klasičan biznis plan. Prvo smo pravili kutije za sopstvene potrebe – želeli smo da ono što radimo bude upakovano sa istom pažnjom i posvećenošću kakvu smo ulagali u tadašnji proizvod. Nismo imali u planu da od toga napravimo poseban posao. Ali, ubrzo su ljudi počeli da primećuju. Klijenti, partneri, saradnici – svi su komentarisali kako kutije izgledaju, pitali gde smo ih nabavili, a zatim poželeli isto za sebe.

Kada smo se zvanično udružili, tada je krenula i svojevrsna industrijalizacija našeg poslovanja. Danas smo u mogućnosti da odgovorimo i na narudžbinu od 100 komada, ali i na seriju od 100.000 komada.

Sećam se jednog od prvih izazova – upit je stigao za 70.000 kutija, a zatim i za 100.000. Oba posla smo uspešno realizovali u razumnom roku. Danas sarađujemo sa širokim spektrom klijenata: od malih brendova koji tek počinju i žele da ostave upečatljiv prvi utisak, preko firmi koje žele da unaprede svoj identitet i obraduju klijente unikatnim poklonima, do štamparija i marketinških agencija koje nas angažuju kao podršku u većim kampanjama. Tu su i velike domaće i inostrane kompanije koje traže pouzdanog partnera za pakovanje proizvoda visoke vrednosti.

Kada je reč o količini od 100.000 komada, koliko vremena je potrebno da se obradi tako velika narudžbina?

Uglavnom sve staje u okvir od mesec dana. To možemo zahvaljujući kombinaciji automatizovanih i poluautomatskih mašina, ali i izuzetno veštim majstorima koji znaju da urade i ručnu izradu kada je to potrebno.

Koje su to situacije kada se posao radi ručno?

Kod malih tiraža, pre svega. U tim slučajevima radimo ručno, jer bi u suprotnom cena proizvodnje bila neopravdano visoka. Samim tim, cena gotovog proizvoda je i direktno vezana za obim narudžbine.

Koja je minimalna količina kutija koju neko može da poruči kod vas?

To je jedno od najčešćih pitanja koje dobijamo – i verovatno najteže za odgovoriti. Da, radimo i male tiraže. No, treba biti iskren – ti mali tiraži zaista opterećuju proizvodnju, i radimo ih iz dobre volje i želje da podržimo nekoga ko je na početku.

U takvim situacijama, kada vidimo dobru energiju, volju i entuzijazam kod klijenta koji tek kreće sa svojim brendom – želimo da im budemo tu, jer znamo da ni jedan početak nije lak.

Kada vam se neko obrati za manju porudžbinu, koliko ranije bi trebalo da to učini?

Uvek savetujem da se planira najmanje 15 radnih dana unapred. To je rok koji dajem i nama i klijentima, kako bi sve druge već ugovorene obaveze bile urađene bez žurbe, a novi posao mogao kvalitetno da se pripremi i realizuje.

Iako se sama izrada, kada je dobro organizovana, može završiti u relativno kratkom roku, svaki projekat ipak zahteva pripremu, komunikaciju, tehničku analizu i planiranje proizvodnje. Kutija koju izrađujemo ne može jednostavno „odmah“ da se uzme u rad.

Koliko je raznovrsnih kutija prošlo kroz vašu proizvodnju?

Iskreno, ni sama ne mogu da izbrojim. U osnovi, radimo četiri glavna tipa kutija: kutije sa poklopcem, kutije sa magnetom, kutije sa „vratom”, i kutija sa fiokom. Svaka od njih izgleda potpuno drugačije, jer se razlikuju po dimenzijama, načinu zatvaranja, štampi, trakicama, materijalima i celokupnom dizajnu.

Odakle nabavljate materijal za izradu kutija?

Sve materijali koje koristimo su dostupni putem ovlašćenih uvoznika u Srbiji tako da nemamo problem s nabavkom bilo čega što je potrebno.

Da li izrađujete i unutrašnjost kutije, prilagođenu proizvodu?

Apsolutno. Unutrašnjost svake kutije se izrađuje po meri proizvoda i njegovim potrebama. Na raspolaganju su različiti materijali i pristupi: sunđer, pena, karton.

Sve se radi kod nas, u okviru naše proizvodnje. Prilikom izrade, pažnju obraćamo ne samo na bezbedno pozicioniranje proizvoda, već i na vizuelni sklad sa spoljnim delom kutije. Cena umetka zavisi od kompleksnosti i materijala, ali uvek se trudimo da ponudimo opcije koje su u skladu s budžetom i željama klijenta.

Koje sve vrste usluga nudite klijentima?

Sve što klijent vidi u našem izložbenom prostoru i sajtu rezultat je našeg rada, uz podršku pouzdanih saradnika kada je to potrebno. Tokom godina smo pažljivo izgradili mrežu proverenih kolega, naročito u Čačku, koji nam pomažu u situacijama kada se traže specifične štampe koje mi nemamo u našoj kući.

Kako klijenti komuniciraju s vama?

Najviše volimo direktnu komunikaciju. Kada neko pošalje email sa idejom, to često nije dovoljno – ne zbog nedostatka informacija, već zbog nedostatka osećaja. Nama je važno da „osetimo“ klijenta, da razumemo emociju i poruku koju želi da prenese krajnjem korisniku.

Kutija je ono što prvi put dolazi u ruke krajnjeg korisnika. Ona stvara prvi utisak, a kao što znamo – prvi utisak se ne može ponoviti. Ako kutija komunicira pravu poruku, ako odražava vrednosti i kvalitet proizvoda, onda smo uradili pravi posao. I kada iza te ambalaže stoji dobar proizvod, uspeh je gotovo zagarantovan – korisnik se vraća i pamti brend.

Zato volimo da razgovaramo, da pitamo klijenta: gde će kutija završiti; da li ide u prodajni prostor ili izlog; da li je poklon paket za influensere; da li putuje brzom poštom i treba da izdrži transport, itd. Sve to utiče na izbor materijala, način izrade, pa čak i na format.

Email, naravno, ostaje kao zvanična potvrda dogovorenog ili početna tačka, ali je živa razmena ključna za dobar rezultat.

Da li savetujete klijente i predlažete izmene?

Svakako. Ako primetimo da nešto može bolje – predlažemo. Ne razmišljamo štedljivo kada je u pitanju kvalitet. Čak i kada to znači manju zaradu, radije biramo da postignemo najbolji mogući rezultat. Dugoročno se to uvek isplati. Poštovanje, poverenje i preporuke su neprocenjive vrednosti.

Naravno, vodimo računa i o racionalnoj potrošnji materijala. Na primer, ako vidim da bismo mogli da izvučemo više iz jednog tabaka ukoliko malo smanjimo dimenzije, pozvaćemo klijenta i predložiti tu izmenu. Ne zbog uštede po svaku cenu, već da bismo smanjili otpad i bili odgovorni – i prema klijentu, resursima i okolini.

Briga o životnoj sredini je važan deo naše filozofije rada. Ekološki smo osvešćeni i trudimo se da kroz konkretne korake damo svoj doprinos. Deo otpada koji nastaje u proizvodnji ide na reciklažu, a sve što može da se ponovo upotrebi – ponovo koristimo. Na taj način štitimo resurse i pokazujemo da se odgovorno poslovanje i održivost ne isključuju.

Koliko zaposlenih trenutno radi kod vas?

Trenutno naš tim čini šestoro divnih ljudi, a u određenim delovima godine kada je obim proizvodnje veći pridruže nam se i pomoćni radnici.

Kako zainteresovani mogu da stupe u kontakt sa vama?

Andora Tim je prisutan na više kanala. Imamo zvaničan sajt, a, osim toga, aktivni smo na društvenim mrežama, pre svega na Facebooku i Instagramu, gde objavljujemo primere radova, novitete i detalje iz svakodnevne proizvodnje.

Ipak, smatram da je naš showroom u Čačku najbolji reprezent naših proizvoda i usluga. On je otvoren za posete i uvek preporučujemo da klijenti dođu lično. Tek tada mogu da dožive sve ono što kutije, zapravo, predstavljaju: materijale, teksture, zatvaranja, konstrukciju, unutrašnjost.

Da li izvozite?

Da, radimo izvoz. Imamo direktne kupce iz inostranstva, ali i saradnju koja ide posredno, preko partnera i posrednika. Imamo i veće kapacitete nego što trenutno koristimo, tako da imamo veliki potencijal za širenje po tom pitanju.

Šta biste poručili nekome ko planira da uđe u preduzetništvo?

Ne treba se plašiti, pre svega. Preduzetništvo neminovno nosi izazove, neizvesnosti i prepreke, ali ako imate viziju, volju i spremnost da učite – vredi krenuti. Važno je ne posustati čim se pojave prvi problemi, jer će ih sigurno biti. Mnogi pokušaji neće odmah uspeti, ali svaka greška je lekcija.