BeoFizio:
Centar za fizikalnu terapiju i život bez bola

Kako je fizioterapija postala vaš poziv?

Ja sam odmalena u sportu. Imao sam veoma skromnu košarkašku karijeru, a tokom iste sam doživeo tešku povredu kolena, koja je zahtevala komplikovanu operaciju i dugu rehabilitaciju. Tako da sam iz prve ruke posvedočio o blagodatima fizioterapeutskog posla kroz oporavak i rehabilitaciju.

Okončavši sportsku karijeru, silno sam želeo da ostanem u sportu i na neki način doprinosim sportskim uspesima, pa sam se okrenuo školovanju za fizioterapeuta. Upisao sam srednju školu za fizioterapeutskog tehničara, gde sam se upoznao sa osnovama tog zanimanja. Nakon toga, kao logičan sled događaja, došla je Visoka medicinska škola i smer strukovni fizioterapeut, a zatim i specijalizacija.

Sve vreme, dok sam sticao akademsko zvanje, bio sam na praksama i dodatnim edukacijama, koja su mi donela praktična znanja, ali i angažmane u KK Torlak i ordinaciji Physical. Kad sam završio studije, uveliko sam bio fizioterapeut sa stažom, koji se olako zaposlio.

Kako je dalje tekla vaša fizioterapeutska karijera?

Nakon što sam diplomirao 2010. godine, zaposlio sam se u Wellness Landu na Vračaru, gde sam isprva radio masažu. Ubrzo smo razvili posao i napravili svojevrsni mali fizioterapeutski centar. Ipak, najveće iskustvo sam ostvario u Fizio Centru, koji je tada važio za najveći rehabilitacioni centar u Srbiji, ali i šire.

To je bio ogroman kolektiv, sa pregršt vrhunskih fizioterapeuta, čije karijere su i dan-danas na zavidnom nivou. Radivši rame uz rame sa njima, hvatajući se ukoštac sa profesionalnim sportistima i rekreativcima, sa ozbiljnim postoperativnim stanjima i teškim traumama, stekao sam širok spektar znanja.

Šta je bila prekretnica da otvorite sopstveni centar za fizikalnu terapiju?

Iako su uslovi za rad bili besprekorni, a pacijenti i te kako izazovni, došlo je do određenog zasićenja. Osećao sam da mi je bio potreban izazov, gde ću moći da gradim sopstveni tim i postavljam svoje protokole rada. U prilog mi je išlo što sam već obavljao ulogu glavnog fizioterapeuta, koji je donosio odluke i preuzimao odgovornost.

Kako su izgledali počeci BeoFizio centra?

Taj početak 2021. godine, iz stručnog ugla, i nije bio težak. Iza sebe sam imao deceniju rada u fizioterapiji, sa izgrađenom reputacijom i pozamašnim brojem klijenata, što profesionalaca, što rekreativaca.

Problematično je bilo sa finansijske strane, jer je gro novca potrošeno na adaptaciju naše prve lokacije u Vladimira Popovića 50, na Novom Beogradu. Krenuli smo sa nekoliko skromnih mašina za fizikalnu terapiju, ali i vrednim i umešnim rukama za masažu, kiropraktiku i kineziterapiju.

Koliko zaposlenih je brojao inicijalni tim?

Pored mene, kao glavnog fizioterapeuta i specijaliste manuelnih tehnika, bilo je još šestoro zaposlenih, kao i četvoro stažista, koji su u BeoFizio dolazili na praksu.

Da li i dalje angažujete stažiste?

Apsolutno, s tim da sada imamo po jednog u svakom odseku, ali ono što je od starta važilo, važi i danas – stažisti su sastavi deo BeoFizio tima. Oni su ravnopravni članovi, sa punim radnim vremenom, od kojih se očekuje angažovanost i posvećenost. Što se tiče samog posla, nijednog trenutka nisu privilegovani, već su odmah „bačeni u vatru“, što se pokazalo kao dobitna formula. Nakon šest meseci staža kod nas, oni izrastaju u vrhunske fizioterapeuta, koji na kraju dobijaju poslovnu ponudu od nas.

Međutim, to su prepoznali i drugi centri za fizikalnu terapiju i rehabilitaciju, pa stažisti nakon naše šestomesečne obuke dobiju pozamašan broj ponuda od strane drugih fizio centara. Razlog tome nije samo stručnost koju ovde stiču – edukacija, takođe, obuhvata odgovornost i način komunikacije sa pacijentima.

U međuvremenu, obnovili ste se po pitanju opreme?

Tako je. Kad smo se finansijski stabilizovali, uložili smo velika sredstva u opremu. Zapravo, podigli smo to na najviši mogući nivo. Danas u našim centrima možete naći najsavremeniju i najefikasniju opremu, kao što je, uostalom, INDIBA aparat, koji je jedan od najcenjenih u svetu.

Dovoljno je reći da je Kristijano Ronaldo, dok je igrao u Torinu za Juventus, zbog ovog aparata svako malo išao u Madrid na terapiju. Njegov najveći rival, Leo Mesi, takođe, kroz celu karijeru je koristio INDIBA-u za oporavak. A među njenim korisnicima je i jedan od najvećih tenisera svih vremena, Rafael Nadal.

Takođe, ove godine smo kupili i superinduktivni sistem, tj. magnet visokog inteziteta, koji je odlično rešenje za ubrzano zarastanje kostiju, jake upale nerava i radikulopatija. Osetno je brži i efikasniji u odnosu na klasičnu fizikalnu terapiju, a što je najbolje – može da deluje i preko gipsanih imobilizacija.

Šta je to toliko revolucionarno kod INDIBA-e?

Reč je o Tecar tehnologiji, koja sa svojom frekvencijom od 448 kHz, koja je patentirana, ima sjajnu prodornost i daje izvrsne rezultate u rehabilitaciji mišićno-skeletnih povreda. Istraživanja su pokazala da ova radio-talasna terapija, po svojoj učinkovitosti, zamenjuje 3-5 fizikalnih tretmana. Njeno glavno dejstvo je regenerativno, odnosno to je biostimulativni tretman koji ubrzava zarastanje tkiva rapidnije nego obična fizikalna, a da ne pominjem koliko brže nego prirodnim putem.

Kod povreda kao što su ruptura mišića i ligamenata, distorzija i oštećenja tkiva INDIBA dubinski prodire u tkivo i dovodi do regeneracije. Takođe, odlično se pokazala i kod lumbalnih sindroma, gde popravlja prokrvljenost mišića i ublažava mišićne spazme. I namenjana je svima: počev od profesionalnih sportista, preko rekreativaca, pa sve do ljudi koji zbog prirode posle dosta provode sedeći, kao što su zaposleni u IT industriji.

Nema nikakvih kontraindikacija, pa na terapiju mogu da dolaze i starije osobe. Treba pomenuti i to da je tretman izuzetno prijatan – to je svojevrsna masaža sa sondom, a mi smo tome dodali i manuelnu tehniku. Ono što je, takođe, važno istaći jeste da, za razliku od klasične fizikalne terapije, INDIBA terapija ima 48-časovni efekat, pa nije potrebno dolaziti svakodnevno, a i traje svega 30 minuta.

Pomenuli ste osobe koje zbog posla dosta sede. Šta biste im posavetovali?

Mislim da smo svi svesni šta je rešenje. Krajnje je jednostavno – fizička aktivnost. Ali, ne bilo kakva, već ciljana. Za osobu koja, recimo, provodi 10 sati za računarom nisu fudbal i košarka. Te aktivnosti jesu dobre, ali neće rešiti problem sa bolom u leđima ili vratu. Za to služi plivanje, pilates i druge ciljane vežbe za mobilnost i fleksibilnosti, kako bi se ojačali mišići leđa.

Fudbal ili košarka prijaju u psihološkom smislu, da se čovek izbaci negativnu energiju iz sebe, ali to nije blagorodno za njegova leđa. Tako da, ukoliko imate problema sa leđima, aktivirajte se kroz mobilnost, istezanje i vežbe, koje će sprečiti posledice dugog sedenja, a ukoliko ništa od toga ne urodi plodom, naša vrata su vam uvek otvorena.

Često držite i korporativne edukacije na tu temu.

Tako je. Pored usluga fizikalne terapije, mi održavamo edukacije zaposlenih, gde posećujemo firme i korporacije i nastojimo da probudimo svest o važnosti fizičkog zdravlja, naglašavajući kakve su posledice neaktivnosti i dugog sedenja.

Primera radi, na poziv Nordeusa, Microsofta i drugi velikih IT kompanija, koje vode brigu o svojim zaposlenima, pored predavanja, sprovodili smo i preventivne preglede i svakom ponaosob davali personalizovani savet. Trudimo se da asistiramo oko adaptacije i prilagodbe radnog okruženja: od visine stolice, preko položaja ruku i ramena tokom rada za računarom, do udaljenosti monitora.

Sve u svemu, te akcije su naš način da budemo društveno odgovorni i apelujem na zadužene u firmama, kompanijama i korporacijama da nam se obrate u vezi sa zdravljem svojih zaposlenih, jer govorimo o ozbiljnom problemu, kojem se može stati na put uz adekvatnu prevenciju, a rezultat toga je i te kako vidljiv u pogledu produktivnosti, kvalitetu života, ali i radnom veku zaposlenih.

Naravno, naši klijenti nisu samo programeri, već i zanatlije, kao svi drugi čiji je posao umnogome statičan.

Da li radite i sa decom koja imaju problema sa deformitetima kičmenog stuba i lošim držanjem?

Svakako. Kod dece u razvoju imamo dve kritične tačke. Prva je obavezan preventivni pregled pre polaska u prvi razred osnovne škole. Tada deca iz potpune slobode dobijaju obavezu da sede u klupama po 3-4 sata, nose težak ranac, itd. Postura mališana jednostavno nije naviknuta na toliko opterećenje. Tada najčešće dolazi do adaptacije kičme na položaje koji nisu dobri.

Drugi slučaj kad treba da se jave na obavezni pregled jeste ulazak u pubert i nagli rast. To su situacije kada deca godišnje porastu po 10-12 cm. Tada morate obratiti pažnju zato što kosti rastu, a mišići neretko ne mogu da isprate taj brzi rast, što može uticati na krivljenje kičmenog stuba.

Znači, obavezni preventivni pregledi pred polazak u školu i kod naglog rasta, te otpočinjanje sa korektivnim vežbama ukoliko je to potrebno. Naši Šrot terapeuti rade sjajan posao. Reč je o terapiji koja se primenjuje samo kod dece sa skoliozom i kifozom i, ono što je daleko najvažnije, daje izvrsne rezultate.

Ta nemačka metoda sadrži vežbe disanja, pozicioniranja i istezanja, ali da bi se sprovela potreban je edukovan Šrot fizioterapeut. Uz to, redovnost je ključna. Jer, bez posvećnosti i redovnosti, terapija neće dati prave rezultate. To je ulaganje u sebe i svoje zdravlje, to je nešto što se ne može rešiti uzimanjem tableta, već konstantnim dolaskom i vežbanjem.

Da li nudite i usluge fitnesa?

Naravno. Doduše, kod je to vrsta medicinskog, tj. zdravstvenog fitnesa, koje realizuju treneri i fizioterapeuti. Često nam dolaze pacijenti sa ozbiljnim zdrastvenim problemima, kao što je, recimo, diskus hernija, gde najpre moramo da ih osposobimo da mogu da se samostalno kreću, a kada se uvere u našu stručnost, ukažu nam poverenje i tek onda počinjemo da vežbamo sa njima.

Sarađujemo, a i na raspolaganju imamo sjajne DIF-ovce, koji su vrlo edukovani po pitanju tog zdravstvenog fitnesa. Njihovi treninzi se ne svode na dizanje visokih kilaža, kao nekada, već je akcenat na fleksibilnosti i mobilnosti, stabilnosti trupa. Ljudi poput Igora Krstića iz Human Performance Gyma, Zlatka iz Trening centra i Slavena Popovića iz Wellness Landa odavno nisu samo treneri – oni su doktori za fizičko zdravlje.

Kako u BeoFizio centru izgleda proces rehabilitacije nakon operacije?

Ono po čemu se mi izdvajamo od drugih jeste da pacijenti mogu prvi dan nakon izlaska iz bolnice da posete naš centar, otpočnu ranu rehabilitaciju i, po završetku iste, oni su spremni da se vrate redovnim aktivnostima.

Primera radi, sled oporavka kod kidanja prednjih ukrštenih ligamenata u BeoFizio centru izgleda ovako: rana rehabilitacija uključuje smanjenje otoka, obuku hoda sa štakama, povećanje pokreta, fizikalnu terapiju, aktivaciju mišića i naposletku odbacivanje pomagala. Nakon toga dolazi kineziterapija, rad na mobilnosti kolena i jačanju mišića. Poslednja faza podrazumeva trening, gde sportisti, na primer, počinju sa trčanjem, promenom pravca, kontakt igrom, itd.

Zahvaljujući vrhunskoj opremi, kod pojedinih povreda proces oporavka je duplo brži od onog klasičnog. Mi izbegavamo duge gipsane imobilizacije i longete, već u dogovoru sa lekarom krećemo u ranu funkcionalnu rehabilitaciju, stavljamo podesive longete koje se skidaju, te od prvog dana primenjujemo INDIBA terapija, kao i superinduktivni sistem, koji predstavlja magnet visokog inteziteta, koji deluje kroz gips i ortoze, te duplo ili čak troduplo ubrzava zarastanje kostiju i ligamenta i regeneraciju otoka.

Poznati ste po rehabilitaciji profesionalnih sportista. Kako je došlo do toga?

U pitanju je veoma zahtevan i odgovoran proces, gde nije lako steći poverenje sportista, pogotovo u današnje vreme. Oni su u meni prepoznali prijatelja, kojem je stalo do njihovog zdravlja, ali ne po cenu što bržeg oporavka na kojem neretko klubovi insistiraju.

Kao tim, učestvovali smo u rehabilitaciji nakon operacije košarkaška kao što su Ognjen Kuzmić i Luka Mitrović, gde smo sve vreme bili na vezi sa doktorima iz Madrida i Minhena. Danas aktivno radimo sa velikim brojem profesionalnih kosarkaša, fudbalera, odbojkašica i atletičara.

U poslednje vreme dosta sarađujemo sa MMA borcima, koji, za razliku od ostalih sportista, nemaju nikakav zagarantovan ugovor – u prevodu, ako nisu spremni za meč, nema ni novca. Tako smo bili pod pritiskom da oporavimo Aleksandra Jokera Ilića nakon otvorenog preloma podlaktice kako bi mogao da ponovo odmeri snage sa Aleksandrom Šlemenkom. I, uspeli smo u tome.

Poverenje su nam ukazali i basketaši, konkretno Marko Dugošija i njegovi saigrači iz tima i reprezentacije. Kako ni u tom sportu nema zagarantovanih ugovora, oni moraju biti maksimalno spremni kad zakorače na teren, a turniru su česti, pa povreda za saniranje ima na pretek.

Koje su najčešće sportske povrede?

Pretežno su to povrede ramena i kolena, kidanje i istegnuća ligamenata, povrede skočnih zglobova, ali i bolovi u leđima, koji se javljaju kao posledica izuzetnog fizičkog inteziteta. Uprkos istezanju, masažama, hladnim kupkama, sauni, takve povrede su neminovnost u današnjem sportu usled zgusnut rasporeda. Uzmimo, na primer, košarkaša Crvene zvezde, Dejana Davidovca, sa kojim redovno radimo – on je nedavno odigrao 8 utakmica u 16 dana.

Dakle, uloženi napor je neverovatan, pa ni ne treba da čudi što se profesionalni sportisti toliko često povređuju. Tu mi stupamo na scenu – rehabilitujemo ih, saniramo im povrede, masiramo ih, itd.

No, ponavljam, uloga fizioterapeuta nije isključivo vezana za profesionalne sportiste, već i za rekreativce, kao i za čitavo građanstvo.

U međuvremenu, otvorili ste još jedan BeoFizio centar pod nazivom BeoFizio Čukarica.

Tako je. U 2025. godinu ulazimo sa novom lokacijom, i to na adresi Trgovačka 3A, u samom centru Žarkova. Iako je me od početka većina odgovarala od otvaranja centra na Čukarici, meni, koji sam tu rođen i živim, bio je cilj i veliki izazov da svojim komšijama, stanovnicima opštine Čukarica podarim jedinstvenu rehabilitacionu ustanovu – prvu ovoga tipa na Čukarici.

Radi se o prostranom i svetlom centru, koji je opremljen najsavremenijom opremom, gde rade iskusni i posvećeni fizioterapeuti, poput kolega Filipa Eskića i Mihajla Novičića, sa višegodišnjim iskustvom.

Tamo nudimo usluge rehabilitacije nakon mišićno-skeletnih povreda i operacija, kako za sportiste, tako i za sve ostale koje muče bolovi u leđima i vratu, diskus hernija, itd. Pored fizikalne terapije i svega onoga što ona podrazumeva, u ponudi je i vežbanje sa fizioterapeutom, ali i šrot terapija za decu.

Sve u svemu, BeoFizio ima jedan holistički pristup.

Šta je ono čime se BeoFizio posebno ponosi?

Moje kolege i ja živimo život fizioterapeuta, sa neprestanom željom da pacijentima pomognemo da prevaziđu sve fizičke probleme, a katkad i psihološke, koje nesumnjivo dolaze u paketu sa povredama. Mislim da odišemo posvećenošću, strašću za poslom i pozitivnom energijom, pa stoga ni ne treba da čudi da nam klijenti navrate na kafu, da se ispričaju, bez da imaju zakazanu terapiju.

Šta vam je najveći izazov u poslovanju?

Definitivno je održavanje kvaliteta i konstantnosti. U ovom trenutku imamo 17 zaposlenih i svako od njih treba da pruži jednako kvalitetnu i dobru uslugu. Slagao bih ako bih rekao da je to mačji kašalj, ali trudimo se da iz dana u dan budemo sve bolji i organizovaniji, uspostavljajući jedan sistem gde je prioritet kvalitet usluge i posvećenost pacijentu.

Naravno, zadržati tim na okupu je uvek izazovno. Stoga, nastojim da im, mimo finansijske kompenzacije, dam odrešene ruke i slobodu u radu – da se oni pitaju oko terapija i tretmana, a ne da samo sprovode doktorove i moje naloge.

Kroz posao ste imali priliku da upoznate dosta ljudi i da im pružite vašu pomoć. Kakav je to osećaj?

Svakako, ovaj posao od mene zahteva da budem u konstantnom kontaktu sa ljudima i da ulažem veliki trud i energiju kako bi im pomogao, da se nesebično dajem, ne birajući ni vreme ni uslove. Opet, sa druge strane, od tih ljudi i mi fizioterapeuti možemo mnogo da naučimo i, žargonski rečeno, pokupimo ono što nama treba.

Neverovatno je iskustvo upoznati i provoditi vreme sa jednim Brankom Milutinovićem, osnivačem Nordeusa. Kroz razgovor sa njim osetite njegov optimizam, poverenje koje on ukazuje ljudima, a njegova vera u proces, rad i inovaciju samo vas gura da idete napred, motiviše i uči da vi uradite isto.

Nebojša Šaranović, osnivač Kappa Star korporacije, moj dugogodišnji pacijent i dobar prijatelj, neko je od koga sam naučio kako se donosi teška odluka, preuzima odgovornost za odluku, kako se cene prijatelji i saradnici i svi ostali ljudi. To je čovek koji, kroz komunikaciju i svoje postupke, jednostavno vas uči kako se ponašaju uspešni ljudi i daje vam priliku da se ugledate na njega.

Razgovori sa njima vredi milione i to je najveća lepota mog posla. Tako da, odgovor na ovo pitanje je da se ne dajem samo ja u ovome poslu i da ne ulažem samo ja energiju, nego da od svojih pacijenata crpim znanje i energiju, i ono što je dobro uzimam za sebe. Provoditi vreme, razmenjivati iskustva i imati priliku da se ugledate na njih je čast i privilegija.

Šta biste poručili budućim fizioterapeutima-preduzetnicima?

Nedavno smo kolega Filip Volšek i ja načeli tu temu. Došli smo do zaključka da se u javnosti mnogo provlači priča kako je dovoljno uštedeti neku svotu novca, pročitati koju knjigu iz marketinga i započeti biznis.

Obojica smatramo da je to daleko od realnosti, jer motivacija bez znanja je recept za propast. Nas dvojica smo čitavu deceniju, kao fizioterapeuti, „gulili“ po ordinacijama, primajući svakodnevno po 15 pacijenta, da bismo stekli znanje i iskustvo koje je bilo potrebno da se konačno osamostalimo.

Dakle, savet je učite – naučite znanje, naučite struku, naučite posao, postanite majstor svog zanata, pa tek onda započnite nešto svoje.