Bonsai Studio:
Japanska kultura na srpski način

Kako se kod vas rodila ljubav prema bonsaiju?

Oduvek sam voleo japansku kulturu. Privlače me njihova jednostavnost i tradicija, ali i ta bezvremenost koju imaju u svemu što rade. Sve što Japanci stvaraju ima neku tihu, mističnu magiju, a ponajbolji primer toga je bonsai. Naravno, možda je to samo moj doživljaj, ali meni to ima neku posebnu lepotu i smirenost.

Sa druge strane, odrastao sam u porodici koja se bavi rasadnikom i proizvodnjom biljaka. I, iskreno govoreći, meni su sve te biljke vremenom postale pomalo jednolične – svaka muškatla izgleda isto, ako je iste sorte.

Kod bonsaija je, međutim, potpuno drugačije. Na primer, kleka, koju sam izabrao kao osnovu za svoje bonsaije, pruža mogućnost da svaka biljka bude unikat. Kada u rad unesete određene tehnike i oblike, možete da stvorite drvo koje nosi vaš lični pečat.

To mi je bilo važno – da kroz biljku mogu da izrazim sebe, da svaki bonsai bude kao malo umetničko delo koje dalje nastavlja da živi kod nekog drugog.

Kada ste počeli da se bavite oblikovanjem i prodajom bonsaija?

To je bilo krajem 2013. ili početkom 2014. godine. Možda čak i nešto ranije, ali mogu da kažem da sam prvi bonsai prodao upravo tada. To mi je bio onaj vetar u leđa koji me je ohrabrio da ovu priču razvijem ozbiljnije – da bonsai ne bude samo hobi, već i poseban mali biznis.

Pošto je reč o umeću koje se usavršava celog života, gde ste vi sticali inicijalno znanje?

Tačno tako, učenje nikad ne prestaje. Ja sam pretplaćen sam na više online kurseva, a jedan od najpoznatijih je od Rajana Nila, sa platforme Bonsai Mirai. Oni imaju mesečnu pretplatu i gomilu materijala, i ja to već godinama pratim: gledam kako radi, slušam objašnjenja. Pored toga, naravno, ima dosta korisnog sadržaja i na YouTube-u.

Ali, ako ćemo realni i iskreni da budemo, najviše sam naučio iz sopstvenih grešaka. Nema boljeg učitelja od pogrešno orezanog drvceta. Nije prijatno kad shvatite da vam je nekoliko biljaka uvenulo, ali to iskustvo vas nauči da sledeći put vodite mnogo više računa, naročito o sitnicama koje prave razliku.

Mada, iako sam i dalje prilično mlad u radu sa ovom tehnikom, smatram da znam dovoljno da mogu da ponudim bonsai na ispravan način, s poštovanjem prema toj umetnosti.

Pomenuli ste da od kleke oblikujete bonsai. Zašto ste odabrali baš nju?

Kako živimo u zemlji gde bonsai još uvek nije deo svakodnevice, hteo sam da ponudim biljku koja će biti dobra za početnike – nešto što može da uspe i kod ljudi koji nikad ranije nisu imali bonsai. Hteo sam da bonsai bude pristupačan, da ne deluje kao nešto komplikovano ili “za profesionalce”, već da svako može da proba. Kleka se pokazala kao savršen izbor za to.

Radi se o veoma zahvalnoj biljci. Ako je neko zapusti ili ne održava redovno, vrlo lako može da se “vrati na fabrička podešavanja”, kako ja volim da kažem. Dovoljno je malo orezivanja i ona povrati stari sjaj. Vrsta koju koristim već sama po sebi ima patuljasti rast, što olakšava i meni i ljudima koji nemaju mnogo iskustva. I bez komplikovanog ožičavanja ili posebnih tehnika, može da se postigne lepa, mala forma drveta.

Naravno, oni koji žele da idu dublje u tehniku mogu vremenom da bonsai podignu na viši nivo. No, moja ideja je da se ide polako, korak po korak – da se i drvo i osoba koja ga neguje postepeno upoznaju i rastu zajedno.

Zato sam uz svaku biljku pripremio brošuru s uputstvima, a pokrenuo sam i Viber zajednicu, gde ljudi mogu da postavljaju pitanja, dele iskustva ili potraže savet – bilo da su kupci ili ne. Bitno mi je da ljudi razumeju da je bonsai pre svega hobi, nešto što opušta i spaja s prirodom, a tek onda dekoracija u ćošku.

Da li planirate da uvrstite i neke druge vrste osim kleke?

Svakako. Već imam neke ideje, ali sve je još u fazi razvoja. Hteo bih da to bude prirodan nastavak za ljude koji su savladali rad s klekom i žele da idu korak dalje – možda da probaju složenije vrste, zahtevnije tehnike.

Bonsai traži vreme. Potrebno je puno vremena da se biljka formira pre nego što uopšte može da se ponudi u prodaji. Ako pritom želite da imate više kategorija iste vrste – različite veličine ili cenovne rangove – ceo ciklus može da traje i četiri do pet godina. Dakle, to nije proces koji se može požuriti. Svako drvo ima svoj ritam, a ja pokušavam da ga ispoštujem.

Da li bilo koje drvo može da se pretvori u bonsai i može li da iznedri plod?

U principu, da. Sve drvenaste biljke mogu postati bonsai. Privlačnije deluju vrste sa sitnijim lišćem, jer daju utisak makete velikog drveta. Postoje i tehnike kojima se list smanjuje, ali ne funkcionišu jednako za sve vrste.

Na primer, biljke sa složenim listom, gde jedan list ima mnogo sitnih listića, ređe izgledaju primamljivo kao bonsai. Zato su brest, breza ili kleka vizuelno zahvalnije – njihovi mali listovi daju savršenu proporciju.

Pošto ga orezujemo, često se ti delovi koji bi razvili plod uklanjaju. Zavisi od faze u kojoj je drvo, razume se. Ako želimo da ojačamo neku granu, pustimo je da raste i tada može i da rodi. Ali, ako je cilj oblikovanje, onda se grane skraćuju pre nego što dođu do ploda.

Šta sve kupac dobija uz bonsai drvo koje pazari kod vas?

Dakle, uz bonsai ide brošura za održavanje, a u njoj se nalazi QR kod koji vodi ka našoj Viber zajednici. Ta zajednica je zamišljena kao mali sistem podrške, ali i kao podsetnik. Na primer, tokom leta, kada su visoke temperature, pošaljemo poruku da se bonsai češće zaliva. Zimi – da ga treba držati u određenom režimu.

Sve to već piše u brošuri, ali ja volim da podsetim ljude. Priznajem, ponekad sam dosadan, ali važno mi je da drvo preživi, da ostane zdravo. Svi imamo pregršt obaveza, lako se desi da neko nešto previdi. Zato volim da im ta zajednica „iskoči“ kao mala notifikacija: “Hej, vreme je da proveriš svoje drvce.”

Planiram da kroz Viber zajednicu pokrenem i mini-kurseve, kojima će moći da pristupe svi koji su deo grupe, pa čak i oni koji su se priključili pre nekoliko godina. Biće to dodatni benefit, nešto što neće zahtevati dodatno plaćanje. Dakle, to je moja ideja – da bonsai zajednica raste, da bude živa i korisna.

U čemu su zasađeni bonsai primerci?

U pitanju je kamenina – najcenjenija vrsta keramike. To je, u stvari, vrsta glinene saksije koja se peče na vrlo visokoj temperaturi, pa postaje otporna i na mraz i na druge spoljne uslove. Takve posude su izuzetno dugotrajne i kvalitetne.

Često klijentima kažem da, ako presađuju drvce, mogu i da mi vrate staru posudu i da, uz razliku u ceni, uzmu novu. To posude koje mogu da traju godinama – i po pet-šest zima bez ikakvih oštećenja.

Njih izrađuju spoljni saradnici. I ono što mi je važno – sve radim u saradnji sa domaćim proizvođačima. Svaka posuda, svaka kutija u koju se bonsai pakuje, čak i brošura koja ide uz njega – sve nastaje u Srbiji. To mi je posebno drago, jer na taj način podržavamo domaće umetnike i zanatlije. Čak i sama biljka, bonsai koji prodajemo, gaji se ovdašnjem rasadniku.

Dakle, cela priča je domaća i na to sam izuzetno ponosan.

Da li je kupcima neophodno da, uz bonsai, imaju i profesionalni alat za njegovo orezivanje?

Alat je izuzetno skup. Upravo zato uvek savetujem ljude da za početak ne troše mnogo na opremu. Mogu da se snađu s osnovnim alatom, čak i onim najjeftinijim.

Zaista nema potrebe odmah kupovati profesionalne alate, pogotovo ako ne planiraju da bonsai razvijaju kao ozbiljan projekat, već žele da ga samo oblikuju jednostavno, bez ožičavanja. U tom slučaju, pola tih alata im ni ne treba.

Koliko, zapravo, može da živi jedno bonsai drvo?

U suštini, bonsai nema “rok trajanja”. Njegov životni vek može biti 100, 200, pa i 300 godina – sve zavisi od nege. Čak sam naišao na podatak da bonsai često živi duže od iste te vrste u prirodi. To ima smisla, jer kad je biljka pod našom pažnjom, mi reagujemo ako se pojavi neka bolest, orezujemo, presađujemo – stalno je pomalo podmlađujemo. Sve te male tehnike čine da drvce živi duže nego što bi to bilo moguće, recimo, negde na planini.

Da li bonsai ima terapeutski efekat kao što kažu?

Apsolutno. Mene rad s bonsaijima jako smiruje. To je i jedan od glavnih razloga zašto sam od početka sve doživljavao kao hobi, pa tek onda kao posao. Kada radim s drvcetom, potpuno izgubim pojam o vremenu – često shvatim da su prošli sati, a meni se čini kao da je prošlo dvadeset minuta. To je za mene svojevrsna meditacija.

Da li je bonsai „zarazan“ hobi?

Ja sam najbolji primer toga, jer sam sam se „inficirao“! Moj prvi bonsai nije bio ni blizu savršen, ali svaki sledeći pokušaj bio je sve bolji. I tako to krene, jednostavno vas uvuče. Mislim da se teško zaustaviti na samo jednom primerku.

Moja ideja je da svaka osoba koja ovde, u Studiju, kupi svoj prvi bonsai, zapravo, dobije priliku da se nauči na njemu, da se inspiriše, da poželi da proba i druge vrste ili oblike. Taj prvi bonsai, po meni, treba da bude ulaznica u svet bonsaija – i zato je kleka idealna. Ali, naravno, svako iskustvo je individualno.

U našoj tradiciji postoji običaj da se zasadi drvo kad se dete rodi. Da li ste imali klijente koji su pazarali bonsai sa tom namerom na umu?

I te kako. Imam jednog klijenta koji je 2016. godine kupio svoje prvo drvo baš zato što mu se rodilo dete. I dan-danas redovno dolazi na presađivanje. Ljubav i pažnju koje on posvećuje tom drvcetu zaista je prelepo videti. Jer on u tom bonsaiju ne vidi samo dekoraciju, nego svojevrsni simbol – vidi svog sina, i planira da mu to drvo jednog dana pokloni u nasledstvo.

To je, zapravo, i pravi japanski koncept bonsaija – da se prenosi s kolena na koleno, kao deo porodične tradicije. I to je divna simbolika. Ako ja danas započnem jedno drvo, moj sin može da ga neguje ceo život.

U Japanu, porodice često bonsaijem pokazuju svoje korene – bukvalno i metaforički. Oni vole da prikažu drvo koje je u porodici stotinama godina, nasleđeno od prapradede, i danas ga čuva najmlađa generacija. Na taj način pokazuju da nisu “stabla bez korena”, da imaju tradiciju i kontinuitet. I to zaista ima smisla.

Stoga, istinski, pravi bonsai ne može da se kupi novcem. To je ono što ljudi često ne razumeju – bonsai nastaje kroz odnos između čoveka i drveta. I to je proces koji nema kraj. Pošto nema “rok trajanja”, bonsai se stalno menja, raste, preoblikuje.

Zanimljivo je kako se biljka razvija vremenom. Bonsai koji kupite danas i onaj koji vidite posle 10-15 godina neretko nemaju nikakve sličnosti. Recimo, klijent je 2016. kupio jedno solitarno drvo, a sada ga je pretvorio u kaskadni bonsai – potpuno drugačiji oblik, novi karakter. I to je ono najlepše u svemu tome – bonsai vam dozvoljava da izrazite sebe kroz prirodu, da ostavite trag. To jeste umetnost.

Kako dolazite do kupaca?

Kupce nalazim kroz više kanala. Imam sajt koji dosta pažnje ulaže u pozicioniranje na pretraživačima, a svakako i društvene mreže igraju važnu ulogu. Ipak, priznajem da ne uspevam uvek da budem redovan na njima – mnogo je obaveza i u samoj proizvodnji i u drugim segmentima posla. Nadam se da će vremenom postojati i mali tim koji će se baviti komunikacijom i promocijom.

Gde se mogu pazariti bonsai drvca?

Postoji mogućnost online poručivanja, ali i opcija da ljudi dođu lično u Ugrinovce, što meni, u stvari, više prija. Fotografija, ma koliko bila dobra, ne može da prenese osećaj koji imate kad drvo vidite uživo.

Neretko se desi da neko dođe samo da pogleda, pa na kraju izabere potpuno drugo drvo od onog koje je planirao da kupi online. U tom našem krovnom vrtu sve nekako deluje mirnije, zelenije, ima posebnu energiju – i baš verujem da je to lepo iskustvo.

Koliko je bonsai kultura rasprostranjena kod nas i ima li konkurencije?

Još uvek prilično malo, to je moj lični utisak. Ima prostora da se o tome više priča i razvija svest. Što se tiče konkurencije, ona je manja nego u klasičnim rasadnicima, ali postoji. Doduše, svaki proizvođač bonsaija ima neki svoj stil: razlikuju se vrste, način oblikovanja, pa i ton komunikacije sa klijentima. Zato i ne mislim da postoji prava „direktna“ konkurencija. Svako ima svoj pečat, i to se vidi. U tom smislu, ovo jeste dosta jedinstvena priča.

Sa kakvim se izazovima suočavate u ovom poslu?

Pošto je ovo i dalje u velikoj meri hobi biznis, problemi nisu ogromni, ali ima izazova. Voleo bih da postoji bolja organizacija i veći tim ljudi, jer trenutno veći deo posla radim sam. Naravno, sarađujem sa dobavljačima i umetnicima koji prave posude, ali voleo bih da se to sve malo šire razvije. Postoji potencijal, siguran sam u to.

Ipak, sve ovo je proces. Idemo polako, malim koracima ka velikim ciljevima, što je i moja životna filozofija. Otuda bonsai ne treba posmatrati isključivo kao ukras, već kao lični razvoj. Svaki dan uradimo neku malu stvar – orezujemo, zalijemo, oblikujemo – i to drvo sutra izgleda malo bolje nego juče. I mi sami se menjamo kroz taj proces. To je taj odnos između čoveka i drveta – vrlo metaforičan, ali stvaran.

U suštini, sve se svodi na to da ne postoji tačka, nego zarez. Čak i kad pogrešimo, kad nešto ne uspe, to nije kraj, nego nastavak. Da sam ja stavio tačku 2013-14. godine, ne bih danas bio ovde. To je i naum Bonsai Studija – podariti bonsai osobama koja nikada nije imale isti, jer to nije samo biljka – to je odnos, proces i metafora rasta.