Biznisi

Boya Porcelain:
Zen budizam u praksi

Bojana Brkić i Rade Radovanović, životni i poslovni partneri, osnivači su i vlasnici brenda Boya Porcelain, iza koga stoji zanatska radnja za izradu kvalitetnih i originalnih ukrasnih i upotrebnih predmeta od porcelana. Bojana i Rade vide dragocenost porcelana u njegovom skladu krhkosti i tvrdoće, kao i u činjenici da je u pitanju materijal koji višestruko nagrađuje majstora lepotom i trajnošću, iako je izazovan za obradu.

boya 01

U radu Bojana nikada ne bira prečice, već poštuje svaki korak prave ručne izrade i smatra da se upravo u tome krije dugovečnost i dragocenost proizvoda. Pored toga, održava i radionice u kojima polaznike uči veštini keramičke izrade.

Kako je sve počelo i kako ste se odlučili da krenete u ovaj posao?

Bojana: Iako sam diplomirala kineski jezik i književnost, nikada se time nisam bavila. Dugo sam radila kao predavač engleskog jezika i, iako sam uživala u tom poslu, vremenom sam osetila potrebu za nečim drugačijim. I sve je počelo kao hobi. Uvek sam smatrala da je važno imati hobi, jer donosi dobro čoveku, rastrećuje vas i omogućava uživanje bez ikakvog pritiska. Tih 15 godina tokom kojih sam se bavila keramikom kao hobijem, omogućilo mi je da upoznam ceo proces rada sa glinom, da istražujem razne vrste gline, temperature i glazure bez žurbe.

Kada sam oko 2012. godine stidljivo počela da radim s porcelanom, bilo je to zbog znatiželje i želje za igrom. Iako su profesionalni keramičari tada govorili da je porcelan pretežak, ja sam odlučila da se okušam u tome i polako osvajala male i veće forme. Pre osam godina smo odlučili da zvanično pokrenemo Boya Porcelain i posvetimo se keramici i porcelanu. Bitno je napomenuti da se kroz ovaj posao provlači i element edukacije, kako kroz radionice koje vodimo, tako i kroz objašnjavanje mušterijama šta je, zapravo, ručni rad i koliko truda stoji iza svakog komada.

boya 02

Kako je izgledala tranzicija iz hobija u posao, i šta vam je najviše pomoglo u tome?

Bojana: Godine bavljenja keramikom kao hobijem su mi omogućile da se igram i istražujem bez ikakve žurbe. To mi je dalo neophodno znanje i iskustvo kada smo 2016. godine odlučili da ovo postane naš glavni posao. Iako sam se osećala nesigurno kada smo krenuli, znala sam da mogu da se oslonim na sve ono što sam naučila kroz godine rada.

Pisanje radnog dnevnika, gde sam beležila sve što sam radila, takođe, mnogo mi je pomoglo, jer sam mogla da se vratim i analiziram svoje prethodne eksperimente i uspehe. Nije bilo lako. Bilo je to kao vožnja na roller coasteru. Nismo znali šta nas sve čeka i koliko će biti izazovno, ali smo radili mnogo, prilagođavali se i učili u hodu. Učili smo kako da se bavimo svim aspektima posla, od proizvodnje do marketinga, sajta i društvenih mreža. Prve godine su bile pune učenja i testiranja, ali smo uspeli da izgradimo firmu i viziju koju danas imamo.

Kako biste opisali put koji ste prošli od početka do sada?

Rade: Kada smo započeli pre osam godina, sve je bilo novo i uzbudljivo. Ali, kako je vreme prolazilo, shvatili smo da je za uspeh potreban konstantan rad i prilagođavanje. Nije dovoljno samo imati dobru priču – potrebno je pronaći trenutke kada su ljudi spremni da je čuju i na način koji je njima blizak. Porcelan je taj koji čoveka uči strpljenju i posvećenosti, i to je nešto što se prenosi i na naš rad sa ljudima.

Bojana: Na početku sam se više igrala bojama i glazurama, ali kako sam napredovala, razvijala sam i zahtevnije komade. Naša publika sada prepoznaje teže tehnike i detalje koje unosimo u rad. Danas filtriramo nove komade kroz stroži proces, a samo oni koji ispunjavaju sve kriterijume ulaze u radnju. Takođe, tokom godina smo uveli nove tehnike, poput nanošenja zlata na specifičan način kako bismo produžili rok trajanja.

boya 03

Rade: Da, danas je filter kroz koji propuštamo nove komade dosta stroži. Ranije smo bili manji i mobilniji, pa smo lakše eksperimentisali, dok sada, s obzirom na to da imamo već izgrađene kolekcije, pažljivije biramo šta će se naći u radnji. Neke kolekcije koje smo kreirali pre više godina i dalje žive, dok se druge povlače kada više ne osećamo potrebu da ih izrađujemo. Takođe, naše mušterije sada bolje razumeju naš rad i često im treba vremena da se povežu sa novom kolekcijom.

Bojana: Naš rad je oduvek bio vođen principom nehvatanja prečica. Kroz godine, fokusirali smo se na kvalitet i konstantnost, što nam je pomoglo da izgradimo brend koji publika prepoznaje i ceni. Ključna je bila sloboda u kreiranju i biranju pravca u kojem želimo da idemo. U početku je sve bilo jednostavnije, ali kako smo rasli, postajali smo sve svesniji odgovornosti koju preuzimamo i značaja koji naš rad ima za naše kupce.

Šta je to što posebno izdvaja porcelan kao materijal sa kojim radite?

Bojana: Porcelan je vrlo zahtevan materijal. On je strogi sudija, jer postavlja vrlo uske margine za greške. Međutim, kada uspeš da ga savladaš, nagrađuje te svojom lepotom i trajnošću. Njegova kombinacija krhkosti i čvrstoće priča neverovatne priče i svako ko drži komad porcelana u rukama može da oseti tu dualnost.

Šta za vas predstavlja ručni rad?

boya 04

Bojana: Ručni rad za nas znači da nema prečica. Međutim, u radu sa porcelanom se svašta podvodi pod ručni rad. Za nas je to pre svega iskrenost pred komadom gline, u našem slučaju porcelana, sa svešću o tome šta sve može da krene po zlu. Važno je manipulisati materijalom isključivo svojim rukama i osnovnim alatima, uz poštovanje prirodnog ritma rada. Ručni rad ne može da se radi brzo, niti u velikim količinama. To je proces koji zahteva slušanje materijala i posvećenost bez prečica.

Rade: Danas je ručni rad postao trend, a kako sam ja taj koji se u timu bavi marketingom, primetio sam da se u prethodnih par godina ova fraza uveliko koristi kao jedan od marketinških alata. Čak i masovno proizvedeni predmeti prodaju se kao “ručni rad” zato što je u toku masovne proizvodnje neko u nekom trenutku dotakao proizvod.

Međutim, mi se trudimo da izbegnemo masovnu proizvodnju i držimo se onoga što smatramo pravim ručnim radom. Naša komunikacija sa mušterijama nije usmerena na to da prodamo što više, već da prenesemo osećaj i atmosferu našeg rada. Ne težimo ka masovnoj prodaji, već želimo da svaki kupac oseti iskrenost i autentičnost u svakom našem proizvodu.

Nikada nismo jurili za trendovima radi trendova. Važno nam je da ostanemo verni sebi i našem stilu. Ako nas nešto inspiriše, ne bežimo od toga, ali je ključno da budemo iskreni u svom radu. Ne želimo da budemo samo izvođači nečije zamisli, već da preuzmemo odgovornost i stvorimo nešto autentično i dobro.

boya 05

Da li smatrate da je takav pristup u radu izazovan?

Bojana: Fizički i mentalno jeste naporno, jer stalno izbegavamo prečice i trudimo se da usvajanjem novih tehnika stalno napredujemo. Ali, umetnost nagrađuje umetnika. Kada uradiš nešto pošteno i iz duše, možeš biti siguran da si stvorio proizvod koji će se prodati. Iako možda neće doneti ogromne zarade, zadovoljstvo koje osećaš na kraju dana, znajući da si napravio nešto vredno, nema cenu.

Rade: Naš pristup nije samo vezan za proizvodnju, već se prenosi i na odnos prema radnicima i mušterijama. Cilj nam je da stvorimo atmosferu u kojoj se svi osećaju poštovano i u kojoj se radna etika neguje. To je osnova za dugoročni uspeh, kako u poslovnom, tako i u ličnom smislu.

Sve je krenulo prvenstveno online, pa ste otvorili radnju. Koliko sada ljudi dolazi u radnju, a koliko ostaje online?

Bojana: Mi smo, zapravo, odmah krenuli sa radnjom. Iako sam imala Instagram profil, on nije bio primarni kanal prodaje, već je to bio samo hobi. Radnja je bila naš prvi ozbiljan korak u poslovanju i tada smo počeli da privlačimo ljude koji su dolazili zbog specifičnog doživljaja. U okviru prodavnice se nalazi i naš atelje, tako da posetioci mogu videti komade, dodirnuti ih i saznati o njihovoj izradi i uživaju u atmosferi.

boya 06

Rade: Ono što sada vidimo je da ljudi dolaze u radnju već spremni, informisani putem našeg sajta. Oni već znaju šta žele, znaju imena kolekcija, ali dolaze da dožive proizvode uživo i da razgovaraju s nama. Iako bismo sve ovo mogli prebaciti na online prodaju, ne bi imalo isti efekat. Prostor radnje sam po sebi govori o našem radu, a to je nešto što se ne može u potpunosti preneti online.

Iako online je prisustvo neophodno, fizički prostor ima neprocenjivu vrednost, posebno za brendove poput našeg. Ovaj prostor omogućava ljudima da dožive naš rad u pravom svetlu – od ambijenta do priče koja stoji iza svakog komada.

Bojana: Naš brend nikada nije prodavao van naše radnje i trenutno ne planiramo da širimo distribuciju na druge prodavnice. Radije bismo otvorili još jednu radnju pod našim uslovima, nego da damo naše proizvode nekome ko možda neće dovoljno ceniti našu estetiku i način rada.

Važno je da sve bude deo jedne krovne estetike – proizvod, pakovanje, sajt, fotografije, pa čak i izgled radnog prostora. Kada je ta vizija jasna, sve ostalo se prirodno uklapa. Zato smo odlučili da održimo našu prodaju u okviru radnje i osiguramo da svaki detalj bude u skladu sa našim vrednostima.

Kako ste pronašli saradnike, poput Nikole, i koliko je važno imati prave ljude uz sebe u poslu?

Rade: Nikola je imao možda 20 godina kada smo se upoznali. Bio je mlad, entuzijastičan fotograf na početku karijere, spreman da prihvati svaki izazov. Sve je počelo kada je Bojana na jednom druženju spomenula da traži fotografa, i tada joj je prijatelj preporučio Nikolu Anđelića. Njih dvoje su se sreli u decembru, na Beton Hali, gde su, smrzavajući se, snimali prve fotografije.

Od tada, Nikola je rastao zajedno sa nama i postao odličan fotograf,  koji danas ima svoj studio. Svi koji žele profesionalne fotografije mogu slobodno da ga angažuju – toplo ga preporučujemo. Iskustvo rada s njim nas je naučilo koliko je važno naći mladog i entuzijastičnog saradnika koji je spreman da se penje na drvo, doslovno i metaforično, kako bi postigao ono što je potrebno.

boya 07

Bojana: Važno je raditi s ljudima koji su spremni da ulože trud i koji su fleksibilni da se prilagode, umesto da se oslanjaju na one koji su lenji ili previše samopouzdani bez osnova. Prava radna etika i entuzijazam su presudni, posebno u kreativnim industrijama. Mi smo se od samog početka povezali sa mladim ljudima koji imaju veliku strast i ljubav prema tome što rade i to nam je donelo uspeh.

Šta smatrate svojim najvećim postignućem u ovih osam godina poslovanja?

Bojana: Najvažnije što smo postigli je nezavisnost. Ta sloboda da sami biramo pravac kojim se krećemo i način na koji radimo je neprocenjiva. Pored toga, ponosni smo na ljude koje smo okupili kroz ovaj posao. Kroz rad s njima, ne samo da smo ostvarili poslovni uspeh, već smo i lično rasli, upoznajući ljude iz celog sveta koji dele naše vrednosti i strast prema kvalitetu.
Održali smo kvalitet i izgradili okruženje u kojem vlada poverenje i zajednički cilj da doprinesemo boljem životu kroz ono što radimo. Uprkos svim izazovima, uspeli smo da zadržimo nezavisnost, održivost i slobodu, što je za nas najveći uspeh.

Da li šaljete proizvode u inostranstvo i kako se nosite sa izazovima slanja lomljivih predmeta poput porcelana?

Rade: Da, šaljemo naše proizvode u inostranstvo. Ljubav prema onome što radimo nas motiviše da svaki komad pažljivo zapakujemo i šaljemo gde god je potrebno. Naravno, postoji rizik od oštećenja tokom transporta, jer se zakon fizike ne može uvek predvideti ili izbeći, ali trudimo se da ispoštujemo sve mere predostrožnosti prilikom pakovanja.

Ako se, pak, desi da se nešto ošteti tokom slanja, važno je imati poslovnu etiku i preuzeti odgovornost. Kada kupcu omogućimo da naruči naš proizvod, to znači da smo spremni da garantujemo da će ga dobiti u najboljem mogućem stanju, a ne da krivimo poštu ili druge faktore. Bitno je zadržati nivo profesionalizma i rešavati takve situacije na način koji je fer prema kupcu.

boya 08

Bojana: Naša iskustva sa slanjem proizvoda u inostranstvo su raznolika, sa svojim dobrim i lošim stranama. Kada šaljemo lomljive predmete poput porcelana, trudimo se da ih maksimalno osiguramo prilikom pakovanja, često koristeći dve kutije kako bismo smanjili rizik od oštećenja. Međutim, i pored svih naših napora, dešava se da paketi stignu u lošem stanju. Kada se to dogodi, preuzimamo odgovornost i o svom trošku ponovo šaljemo nove komade.

Iako je frustrirajuće kada se uloži mnogo truda u izradu i pakovanje, a proizvod ipak stigne oštećen, smatramo da je zadovoljstvo kupca na prvom mestu. Naša posvećenost kvalitetu usluge podrazumeva da u takvim situacijama reagujemo brzo i korektno. Naša iskustva su različita – neki paketi stižu brzo i bez problema, dok sa drugim destinacijama, poput Amerike, može doći do zastoja ili gubitka paketa zbog komplikacija sa carinom i poštanskim službama. Ipak, trudimo se da svaki izazov prevaziđemo kako bismo osigurali zadovoljstvo naših kupaca, bez obzira na to gde se nalaze.

Sa kim sve sarađujete, šta sve radite u smislu saradnje sa pojedinačnim kupcima?

Bojana: Naš glavni fokus je na vašem domu. Želja nam je da vam pružimo proizvode koji će obogatiti vašu svakodnevnicu i zato volimo da radimo sa pojedinačnim kupcima, i sa muškarcima i sa ženama. U tom smislu, cilj nam je da izgradimo intiman, domaćinski odnos s vama, kako biste uživali u svakom tanjiru, činiji ili šolji koje koristite. Ova vrsta rada omogućava nam da brend gradimo ciglu po ciglu, stabilno i dugotrajno.

Pored toga, rado sarađujemo i sa restoranima i malim biznisima. Naš rad u restoranima donosi specifične izazove, jer su te saradnje često podložne promenama tržišta, što može dovesti do zatvaranja restorana ili promene u saradnji. Ipak, naš fokus ostaje na individualnim kupcima, jer u tome vidimo najveću vrednost.

Rade: Među našim saradnjama sa restoranima izdvojili bismo poslastičarnicu Šuma, sa kojom sarađujemo već pet godina, kao i Gir bistro na Novom Beogradu, gde smo kreirali posebnu kolekciju orah. Radili smo i sa balkanskim restoranom 21 gram u Dubaiju, a posebno pamtimo saradnju sa restoranom u Beču, koji, nažalost, nije opstao zbog pandemije. Svaka od ovih saradnji donela nam je posebnu radost, ali naše srce ostaje kod intimnih, domaćinskih projekata.

Kako je došlo do toga da pokrenete radionice?

Bojana: Radionice sam počela 2016. godine, na nagovor jedne prijateljice. Kada smo otvorili radnju, uopšte nismo razmišljali o radionicama, iako su one odlična stvar za promociju i edukaciju.

Rade: Prvobitno smo čak planirali da Bojana nastavi da drži časove engleskog jezika u radnji, ali to nije dugo trajalo. Naša prijateljica iz Južne Afrike, koja je bila član jednog međunarodnog udruženja žena, predložila je da organizujemo radionice keramike.

Bojana: U to vreme, u Beogradu tako nešto nije postojalo – postojale su škole i kursevi, ali ne i ovakvi dvosatni formati koji se održavaju dva do tri puta mesečno. Iako smo u početku bili skeptični, odlučili smo da probamo. Prvobitni format radionica je bio takav da su polaznici dolazili dva puta – jednom da naprave komad, a drugi put da ga dovrše. Međutim, brzo smo shvatili da je to neodrživo, jer je teško organizovati grupu da se sastane dva puta. Nakon testiranja, osmislili smo format u kojem polaznici za dva sata mogu da naprave dva komada. Ovaj format je postao vrlo popularan i održava se svake nedelje već osam godina.

boya 09

Ko sve dolazi na radionice?

Bojana: Radionice su veoma popularne među različitim grupama ljudi. Najčešći polaznici su žene u kasnim 20-im i ranim 40-im godinama. Na početku su uglavnom dolazile sa svojim prijateljicama, ali s vremenom su počele da dovode svoje partnere. Danas imamo i muškarce koji dolaze sami, što je vrlo ohrabrujuće. Takođe, sve češće dolaze roditelji sa decom, što radionici daje dodatnu toplinu i prisnost. Imali smo i nekoliko korporativnih timova koji su radionice koristili kao team building aktivnosti, kao i proslave rođendana i čak mladence koji su želeli da nešto naprave zajedno odmah nakon venčanja.

Da li postoje neki specifični izazovi u vezi sa održavanjem radionica?

Bojana: Jedan od glavnih izazova je kontinuitet. Od samog početka sam se obavezala da ću radionice održavati svakog četvrtka, bez obzira na sve, i to je nešto što sam uspela da održim već osam godina. Važno je ne samo izbaciti novi proizvod ili uslugu, već ih kontinuirano održavati i poboljšavati. Održavanje radionica zahteva mnogo truda, ali je vrlo nagrađujuće videti kako ljudi uživaju u procesu stvaranja.

Da li ljudi danas koriste vaš porcelan kod kuće ili ga čuvaju kao ranije, u vitrini?

Bojana: Mislim da su se ljudi dosta oslobodili i to je deo naše edukacije i razgovora s njima. Kada smo počeli, mnogi su porcelan i dalje čuvali u vitrini, koristeći ga samo za specijalne prilike. To je bio koncept koji smo odmah napali – želimo da ljudi koriste porcelan svakodnevno, a ne da ga drže kao ukras.

Danas, kada nam neko kaže da drži naše činije za ukras, mi im savetujemo da ih koriste. Jer, život je kratak, i te male, lepe stvari mogu nam doneti radost u svakodnevnom životu. Porcelan nije samo za specijalne prilike – može se koristiti svaki dan i time učiniti svaki dan posebnim.

Rade: Ovaj koncept je najizazovniji i još uvek radimo na tome da ga promovišemo. Nije poenta da se porcelan koristi kako bi se razbio i mi prodali više, već da se koristi i donosi radost u svakodnevnom životu. To je ono što naš brend čini posebnim, jer smo uložili puno truda da ljude oslobodimo od starog načina razmišljanja o porcelanu kao o nečemu što se koristi samo za „specijalne prilike“.

boya 10

Koliko traje izrada jednog komada i možete li ukratko opisati proces?

Bojana: Izrada jedne činije, primera radi, može trajati oko tri nedelje. Proces počinje kada dobijemo materijal, odnosno porcelansku masu. Prvo ga sečemo, merimo i oblikujemo, koristeći oklagiju. Zatim postavljamo oblikovanu masu na kalup, bockamo je da osiguramo pravilno sušenje i ostavljamo je da se suši u kontrolisanim uslovima, što traje oko 4-5 dana.

Nakon sušenja, činiju blago šmirglamo gde je potrebno i zatim ide na prvo pečenje, poznato kao biskvitno pečenje, na temperaturi od oko 1000 stepeni. Kada se ohladi, činija se glazira i ponovo peče na preko 1250 stepeni. Posle drugog pečenja, činija je spremna za upotrebu. Međutim, kada radimo zlatne aplikacije, tu dodajemo 24-karatno zlato ručno naneseno četkicom, i činija u tom slučaju ide na treće pečenje na 800 stepeni.

Da li imate neke posebne kolekcije ili nešto novo što planirate da predstavite?

Bojana: Trenutno radimo na usklađivanju našeg pakovanja sa našim brendom. Fokus nam je da sve što prati naš porcelan, uključujući pakovanje, bude svedeno i ekološki održivo. Na primer, koristimo reciklirani papir za naše kartice, a papir za transport je izrađen od recikliranog materijala koji zamenjuje standardnu pucketavu foliju. Takođe, uključeni smo u inicijative koje prate ugljenični otisak naših pošiljki i ulažu u sadnju drveća kao kompenzaciju. Ovo su koraci koje preduzimamo da smanjimo naš uticaj na životnu sredinu i promovišemo održivost.

Dopao Vam se tekst?
Podelite ga sa prijateljima!

Autori

Pravnik u pokušaju, novinar i prevodilac po definiciji. Ljubitelj japanske kulture. Ospe se kad pročita nemogu i/ili neznam. Ume da izrecituje (ne tražite da peva ako vam je sluh mio) Barbaru od Žaka Prevera, na francuskom, bez akcenta, koju je nabiflao samo iz njemu znanih razloga.

Više o Aleksandru

Primarno animator i video montažer, teški zavisnik od After Effects-a. Još kao mali analizirao je crtane filmove i to površno znanje prenosio u blokčić, sliku po sliku, stranu po stranu, kao frejm po frejm... i zatim brzim listanjem uživao u nekoliko sekundi animiranog sadržaja, koji je za njega bio od neprocenjive vrednosti.

Više o Đorđu

Već dvadeset godina se klackam između tehnologije, marketinga i preduzetništva. Savetovao sam najveće globalne brendove kada je digitalni nastup na lokalnom tržištu u pitanju. Danas i dalje savetujem neke globalne, ali i mnoge lokalne kompanije – kako male, tako i velike.

Više o Ivanu

Fotograf, videograf i petrolhead. Voli sve što ima točkove, a naročito Mazdu, kao i sve što ima elise, naročito ako ima i kameru. Govori tiho i nosi Nikon sa sobom.

Više o Vojislavu
Da li želite da besplatno dobijate sadržaj sa NašaMreža.rs direktno na Vaš email?