Ciklo Bar:
Mesto na kome biciklisti piju kafu i grade zajednicu

Ko su dve dame koje stoje iza Ciklo Bara? Recite nam nešto o vašim profesionalnim putevima pre nego što ste uplovile u ovu priču.

Jovana: Ja sam Jovana i strastveni sam biciklista. Pre nego što smo otvorile Ciklo Bar, radila sam kao programer 12 godina, što mi je bila i struka. Vremenom, rodila se želja da dovedem koncept velo-kafea u Beograd. Da bih to realizovala, bila mi je potrebna osoba koja poznaje ugostiteljstvo, jer moje dotadašnje „iskustvo“ u toj oblasti se svodilo na sedenje u kafićima. Tu je u priču ušla Itana. 

Itana: Ja sam Itana i desetak godina sam radila u ugostiteljstvu, paralelno sa studijama, a neposredno pre Ciklo Bara bavila sam se audio-video produkcijom. Kada me je Jovana pozvala da se upustimo u ovaj poduhvat, odmah sam pristala jer mi se ideja dopala, ali i zato što smo se od starta dogovorile da naš rad ima i društveno angažovan karakter. To mi je bio snažan motiv da u ovu priču uđem punim entuzijazmom.

Ciklo Bar je jedinstven koncept, ne samo u Beogradu već i na Balkanu. Recite nam malo više o tome kako je nastala ideja da otvorite baš „velo cafe“ i šta vas je inspirisalo da popunite tu prazninu na tržištu?

Jovana: Ideja se rodila na putovanjima zbog mog prethodnog posla. U evropskim gradovima sam viđala „velo kafee“ kao prirodne bazne stanice: ljudi se tu nađu pre vožnje, dogovore social rides, upoznaju se i šire mrežu. U Beogradu, i šire po regionu, takav prostor nije postojao, a meni je kao biciklisti falilo baš to mesto susreta i zajednice. U nekom trenutku je postalo jasno da ne želim da pokrenem samo još jedan kafić, već hub, tj. centar za kulturu biciklizma, pa sam zato pozvala Itanu da spojimo moju ideju i njeno ugostiteljsko iskustvo.

Itana: Mene je privuklo što koncept nije samo „kafa posle vožnje“, nego i čitav okvir za društveno angažovanje. Naš grad je, nažalost, infrastrukturno slabo prilagođen biciklistima, gužve i zagađenje su realnost, a mi smo htele prostor koji normalizuje kretanje na bajsu i okuplja ljude oko istih vrednosti. Od starta smo planirale saradnje sa “Ulicama za bicikliste”, radionice o održavanju i fitovanju bicikla i ekološku praksu bez plastike. Inspiracija i želja nam je bila da popunimo prazninu na tržištu tako što ćemo napraviti mesto koje istovremeno gradi zajednicu i pomera stvari u boljem pravcu.

Jovana, pomenuli ste da vam je za realizaciju ideje bila neophodna Itana. Kako je došlo do vašeg partnerstva i kako su se vaši različiti setovi veština – programiranje i ugostiteljstvo – uklopili u jednu celinu?

Jovana: Itana i ja poznajemo se već godinama, i privatno i rodbinski. Kada sam shvatila da u Beogradu nedostaje “velo kafe” i da sama nemam nikakvo realno iskustvo u vođenju lokala, bilo je logično da pozovem nju. Ona dolazi iz ugostiteljstva, ja iz programiranja i biciklizma; zajednički imenitelj su nam vrednosti i ideja da prostor bude više od kafića – mesto koje gradi zajednicu. Moje tech iskustvo pomaže da stvari budu sistematične i da komunikacija i program dešavanja imaju jasnu strukturu, a pošto se bavim i društvenim mrežama za Ciklo Bar, to je prirodno sletelo na mene.

Itana: Meni je bilo važno da u ovu priču unesemo operativno znanje iz ugostiteljstva i standarde usluge, da sve funkcioniše u praksi: od smena i događaja, do nabavke i organizacije šanka. Brzo smo se uklopile: Jovana donosi svoj analitičan pristup i ljubav ka biciklizmu, a ja sam tu za praktičnu izvedbu i ritam lokala. Zajedno smo kreirale meni po principu „prvo probamo pa uvedemo“ i postavile društveno angažovani okvir (radionice, saradnje, eko-prakse). Naš meni zbog toga sadrži samo ponude koje smo lično odobrile i jako smo vodile računa da ne sadrži proizvode sa rafinisanim šećerima jer želimo da naša ponuda bude u skladu sa aktivnim načinom života koji promovišemo.

Insistirate na društvenom delovanju kao ključnom delu vašeg poslovanja. Šta to tačno znači za Ciklo Bar i na koje sve načine doprinosite zajednici i promociji biciklističke kulture?

Jovana: Za nas društveno delovanje podrazumeva da Ciklo Bar bude kafić, ali i važan alat za promenu navika i građenje zajednice. Zato blisko sarađujemo sa „Ulicama za bicikliste“ i podržavamo Kritičnu masu, guramo temu bolje infrastrukture i promovišemo vožnju bicikla kao normalan način kretanja po gradu. U svakodnevnici to izgleda praktično: samouslužni servis sa stalkom, alatima i delovima, mesto za pranje bajsa, kao i korpa za donacije delova koje jedni ostavljaju, a drugi preuzimaju. Često je tu i naš gostujući mehaničar, a uvek se nađe i neko od regularnih biciklista ko će pomoći drugima da zakrpe gumu ili podese menjač. Ekološki, radimo bez plastike za jednokratnu upotrebu i biramo rešenja koja smanjuju naš trag.

Itana: Programski, promovišemo edukaciju, kulturu i solidarnost. To obuhvata radionice o održavanju i bike-fitu, zajedničke vožnje i saradnje sa „Ulicama za bicikliste“, Zaokretom, studentskim vožnjama, kao i ture poput Ciklo kampa u Slankamenačkim vinogradima. U lokalu imamo mali izložbeni prostor sa fotografijama Kritične mase, retro dresovima i rančevima od reciklirane plastike. Organizujemo i dečje programe, od poligona do „potrage za bici-blagom“, jer verujemo da se biciklistička kultura gradi od najmlađih.

Zimi puštamo trke (Tour de France, Giro d’Italia, Vuelta, velodrom, MTB) i tematske filmove, pa Ciklo Bar funkcioniše kao klupska dnevna soba biciklista. Humanitarno, priređujemo bazare polovnih knjiga za Solidarnu kuhinju i podržavamo „Lice ulice“ i „Čep za hendikep“. Na nivou lokalne zajednice, učestvujemo u očuvanju modernističkog nasleđa Blokova 21–23 i radimo na know-how inicijativi za održavanje fasada, jer verujemo da briga o komšiluku ide ruku pod ruku sa brigom o gradskom saobraćaju i ekologiji.

Obe dolazite iz prilično stabilnih industrija. Šta vas je navelo da napravite tako veliki zaokret, napustite sigurne karijere i upustite se u preduzetnički rizik? Koji je bio prelomni trenutak?

Itana: Kod mene je to bila kombinacija zasićenja i želje da stvorim drugačiji radni ambijent. Posle godina u ugostiteljstvu i produkciji, umorila sam se od loših poslodavaca i nefunkcionalnih sistema. Poželela sam da izgradim okruženje gde su odnosi sa zaposlenima zdravi i gde se radi smislen posao. Kada je Jovana došla sa idejom koja spaja biciklizam, ugostiteljstvo i društveno angažovanje, to mi je delovalo kao prilika da napravim nešto svoje i vredno.

Jovana: Moj prelomni trenutak bio je burnout u programerskoj karijeri. Tokom trudnoće u vreme pandemije povukla sam se iz posla, a potom se prerano vratila i preuzela ogroman projekat sama, što me je iscrpelo do tačke gde nisam mogla da otvorim laptop. Shvatila sam da želim rad koji me puni, a ne prazni. Biciklizam je moja velika pasija, iako sam ga otkrila kasnije nego što bih volela, i oduvek sam imala potrebu da delujem društveno. Ciklo Bar je spojio to dvoje i dao mi prostor da radim nešto u skladu sa sobom, čak i uz svu neizvesnost i rizik koji nose sopstveni biznis i nova industrija.

Prošlo je nešto više od godinu dana od otvaranja. Kakav je bio poslovni put u prvoj godini? Da li ste uspele da dođete do „pozitivne nule“ i koji su bili najveći izazovi sa kojima ste se suočile kao novi biznis?

Jovana: Otvorile smo 3. juna prošle godine i danas smo, operativno gledano, na „pozitivnoj nuli“ ako se izuzme početno ulaganje u kupovinu i sređivanje prostora. Pokazalo se da je vođenje lokala ozbiljan posao za dve osobe i traži puno radno vreme: ako želiš dobru uslugu i da se ljudi vraćaju, nema prečica. Posao raste i opada kako se smenjuju sezone. Leto je sjajno, a zima je test preživljavanja. Prva godina je zbog toga bila u znaku stabilizacije troškova i gradnje baze stalnih gostiju. Najviše nam je pomoglo to što smo lično prisutne u lokalu i što se energija zajednice preliva na sve što radimo, od vožnji do programa u prostoru.

Itana: Početak je bio maraton: radile smo po četiri–pet smena nedeljno, paralelno sa organizacijom događaja, nabavkom, higijenom, društvenim mrežama i svim sitnicama koje niko ne vidi. Kako nemamo veliki obrt, nismo mogle da delegiramo ili „outsourcujemo“ delove posla, pa smo sve postavljale same, od standarda usluge do kratkog, pažljivo odabranog menija koji smo prvo same testirale. Bilo je i puno praktičnih izazova (nepušački prostor zimi, logistika događaja, edukativne radionice), pa i komunikacionih (publika online ima pažnju svega tri sekunde, a mi odbijamo senzacionalizam). Prelom je bio kad se formirala jezgra zajednice: gosti koji pomažu jedni drugima, dolaze na radionice i vraćaju se zbog atmosfere. Tada smo osetile da model funkcioniše i da ima smisla gurati dalje.

Vođenje ugostiteljskog objekta, posebno sa ovako bogatim programom, zahteva ogroman angažman. Kako izgleda vaš radni dan i kako balansirate između vođenja biznisa, organizacije događaja i ličnog života, uključujući i vreme za vožnju bicikla?

Jovana: Radni dan nam je miks smene u lokalu i iza scena: plan programa i vožnji, dogovori sa saradnicima, društvene mreže, nabavke, papirologija. Lično sam gotovo stalno prisutna u Ciklo Baru, jer je to presudno za atmosferu i odnos sa zajednicom. Realnost je da uživanje u vožnji bicikla često trpi u sezoni. U prvim mesecima posle otvaranja nisam sela na bajs skoro dva meseca, a desi se i po tri nedelje pauze kad posao proguta dan. I dalje treniram kad god uhvatim malo vremena, a zimi vozim napolju uz odgovarajuću opremu, jer mi je to najdraže. Biciklizam mi je ventil, ali prioriteti se ponekad moraju prepakovati da bi biznis disao.

Itana: Operativno pokrivam standarde usluge i ritam lokala: rasporede, obuku i koordinaciju zaposlenih, obično je jedna osoba u smeni, a kad su događaji ubacujemo još nekog, logistiku događaja, šank i svakodnevnu higijenu prostora. Program je bogat, ali ga pravimo održivim tako što sve što nudimo možemo i same da iznesemo. Balans nalazim tako što svesno sečem obaveze kad osetim da prelaze meru i kradem sat-dva za sebe i vožnju kad se proredi gužva. Ne idealizujemo stvari: posao je intenzivan i zahteva nas dve puno radno vreme, ali jezgro zajednice koje se formiralo olakšava sve. Ljudi se vraćaju, pomažu jedni drugima i podsećaju nas zašto ovaj tempo ima smisla.

Kakvi su vam planovi za budućnost? Da li razmišljate o širenju ponude, možda kroz razvoj sopstvenog brenda proizvoda, kao što su majice i dresovi koje ste pomenule?

Jovana: Kratkoročno, želimo da učvrstimo ono što Ciklo Bar već jeste: hub za biciklističku kulturu i zajednicu. Plan je da nastavimo radionice, zajedničke vožnje i saradnje sa „Ulicama za bicikliste“, studentskim grupama i klubovima, kao i redovne projekcije trka i zimske filmske večeri. Što se posla tiče, fokus nam je da kroz drugu zimu ostanemo samoodržive i da bazu stalnih gostiju širimo programom koji ima smisla, ne količinom. Na nivou lokalnih zajednica nastavljamo inicijativu oko očuvanja modernističkog nasleđa Blokova 21–23 i izrade praktičnog vodiča za održavanje fasada.

Itana: Što se ponude tiče, razvijamo sopstvene proizvode: majice su već u procesu, a dresove planiramo kada nađemo proizvođača koji kvalitetom može da parira ozbiljnim brendovima. Mali izložbeni prostor zadržavamo kao rotirajuću vitrinicu, uz povremene goste i predavanja — na primer, dugoprugaške ture i bikepacking projekcije. Servisni deo jačamo tako što imamo našeg gostujućeg mehaničara i razmenu delova, a dečje programe širimo jer je to mališanima najlepši ulaz u kulturu vožnje. Razmatrali smo i trenažere/rolere, ali to mora da bude rešeno prostorno i higijenski da bi imalo smisla u lokalu. Sve radimo po istom principu: kratka, promišljena ponuda sa jasnom idejom da zajednica bude razlog, a ne nuspojava onoga što radimo.