Cvetologija:
Oaza egzotičnih buketa u srcu Beograda

Kako je počeo vaš profesionalni put? Čime ste se bavili pre nego što ste otvorili cvećaru?

Studirao sam ekonomiju i radio sam dugi niz godina u marketinškoj agenciji. Tokom rada u marketingu imao sam želju da pokrenem nešto svoje, nešto što bih mogao samostalno da razvijam. Cvetologija je došla sasvim spontano, kao prirodan spoj mojih poznanstava, interesovanja i kreativnosti.

Sve je počelo tako što je prijateljica otvorila event centar. U nekom trenutku joj je zatrebalo cveće, a ja sam igrom slučaja poznavao osobu koja se bavi uvozom. Tako sam počeo da ih snabdevam za sve događaje koje su radili. Nedugo zatim, naišao sam na lokal u Gospodar Jovanovoj 35, ovaj u kome smo i danas. Tada je Cvetologija zvanično počela sa radom i evo uspešno funkcionišemo od te 2018. godine.

Da li ste ranije imali neko iskustvo sa cvećem ili ste krenuli od nule?

Nisam imao nikakvo prethodno iskustvo u radu sa cvećem. Ali, znao sam šta mi se sviđa, imao sam neki osećaj za estetiku i od starta sam bio veoma uključen u vizuelni identitet radnje. Iako nisam sam aranžirao cveće, uvek sam davao smernice mojim radnicama – koje boje i kakav stil želim da održim u radnji. Verujem da je cvećara zadržala taj moj “muški” dodir, što je, čini mi se, doprinelo njenom specifičnom izgledu i atmosferi.

Postoji mnogo detalja vezanih za održavanje cveća, ali i oko upravljanja radnjom. Kako ste sticali dodatna znanja?

Da, u pravu ste, to zahteva puno učenja i prilagođavanja. Tokom vremena, kroz rad i iskustvo, naučio sam mnogo o održavanju cveća, o tome kako radnja treba da izgleda, kao i o specifičnim potrebama različitih vrsta cveća.

Proces učenja vezan bio je prilično intenzivan. Bili smo u Holandiji, koja je svetski centar cvećarstva. Dva puta smo organizovali odlazak tamo. Posetili smo razne radionice, sajmove, i dobili jasnu sliku o tome kako cvećarstvo funkcioniše na najvišem nivou. Naučili smo puno o tehnikama, trendovima, i načinu na koji možemo unaprediti naš rad, a učenje kroz praksu je prisutno i danas. To je nešto što me i dalje motiviše i drži zainteresovanim.

Koliko vam je marketinško iskustvo pomoglo u vođenju posla?

Marketing je nešto u šta ulažem puno truda i energije, jer dolazim iz te branše i znam koliko može doprineti razvoju biznisa. Mnogi ljudi, posebno starija populacija, ne shvataju koliko je marketing, zapravo, bitan. To nije samo reklama, već način da se povežeš sa kupcima i stvoriš prepoznatljiv brend. Imam sajt sa online korpom, koristim Google Ads i prisutan sam na društvenim mrežama. Marketing je način na koji ja doprinosim razvoju biznisa.

Pored toga, i sama lokacija radnje imala je veliku ulogu u našem uspehu. Nalazimo se na veoma atraktivnom mestu u gradu, gde prolazi puno ljudi. Takođe, ljudi iz ovog kraja imaju kulturu kupovine cveća za kuću, posebno vikendom, što nam je pomoglo da privučemo prve kupce. Pored toga, na početku sam dosta vremena provodio u lokalu. Bilo mi je važno da dočekam svakog kupca, da popričam sa njima, kako bi se osetili dobrodošlim i imali neki personalizovan doživljaj. Mnogi od njih su postali naši stalni kupci i prijatelji, a tako je posao polako rastao. Provodio sam ovde svaki dan prve tri do četiri godine, ali sada već mogu sebi da dozvolim malo više slobodnog vremena, jer posao funkcioniše stabilno.

Šta kupci mogu pronaći kod vas i šta je to što Cvetologiju izdvaja od drugih cvećara?

Pre svega, trudimo se da nabavimo vrste cveća koje se ne mogu lako pronaći u drugim cvećarama, nešto što je autentično i interesantno. Posebno naglašavamo prirodne bukete – oni nisu strogo aranžirani niti prate neku specifičnu formu, već izgledaju kao da ih je neko spontano uzeo iz prirode i doneo. Ali, iako izgledaju opušteno, iza toga stoji određena pažnja i trud. Taj balans između prirodnog i estetskog je ono što smatramo posebnom karakteristikom Cvetologije.

Kako izgleda proces nabavke cveća, od dolaska do skladištenja, i kako osiguravate da ostane sveže što duže?

Pristup cvećarskoj berzi nam omogućava da pratimo najnovije ponude i da sveže cveće nabavljamo direktno. Naše zaposlene su se već toliko izveštile da tačno znaju kada se koje cveće pojavljuje na berzi i koliko dugo je tamo, što je ključno za procenu njegove svežine. Tajming je veoma bitan u ovom procesu, jer cveće mora da se naruči u trenutku kada je najoptimalnije po kvalitetu, a to zahteva konstantno praćenje, jer se ponuda stalno menja.

Pozitivne reakcije naših kupaca o dugotrajnosti cveća to i potvrđuju. Buketi često traju i preko deset dana, pa čak i do dve nedelje, što je izuzetno za rezano cveće. Naravno, zimi je malo izazovnije, jer su zatvoreni prostori veoma topli, što utiče na nešto kraće životni vek cveća.

Da li ste od samog početka imali pristup berzi?

Nismo odmah imali pristup berzi. U početku smo se oslanjali na ponude dobavljača, ali brzo smo shvatili da to nije ono što želimo. Želeli smo nešto posebno, nešto što nije lako dostupno, pa smo pregovarali i uspeli da dobijemo direktan pristup berzi. To nam je omogućilo da nabavljamo jedinstvene vrste cveća koje drugi ne koriste.

Naravno, bilo je tu početničkih grešaka. Trebalo nam je vremena da se uhodamo. Dešavalo se da umesto deset komada nečega stigne stotina, ali sve je to deo procesa učenja. Sada imamo bolju kontrolu i pažljivo biramo svaku narudžbu.

Šta je to što ljudi mogu pronaći u vašoj radnji, a što je specifično i ne mogu naći na drugim mestima?

U ponudi imamo mnoge egzotične vrste cveća koje su neobične za naše tržište. Često nam kupci dolaze s pitanjem „Šta je ovo?“, jer se susreću s vrstama koje nisu navikli da vide u cvećarama. Na primer, kod nas retko možete videti klasične crvene ruže, osim u posebnim prilikama kada se baš traže. Umesto toga, nudimo prirodne, „divlje“ bukete koji izgledaju kao da su upravo ubrani s polja, iako su pažljivo aranžirani.

Pored buketa, postoji još nešto po čemu ste specifični, a to su „cvetokutije“. O čemu je tačno reč?

„Cvetokutija“ je specijalno dizajnirana kutija u koju pakujemo sveže rezano cveće i nosimo ga do kupaca. Kupci mogu i da se pretplate kako bi im svake nedelje dobili novi aranžman cveća. Kutija dolazi s uputstvom za negu, hranljivim praškom, koji, takođe, nabavljamo iz Holandije, a koji produžava svežinu cveća kada se doda u vodu prilikom zamene.

Ideja iza cvetokutije je da se ljudi naviknu na to da uvek imaju sveže cveće u kući, što smatramo kao sjajan dodatak svakodnevnom životu. Pored toga, cvetokutija je odličan poklon – moderna je, mladalačka, i svakako drugačija od tradicionalnog buketa. Sami aranžirate buket onako kako vam se dopada.

Pomenuli ste hranljivu mešavinu koji dodajete u cvetokutije. Da li biste podelili sa nama neke „kućne trikove“ za duže trajanje cveća?

Da budem iskren, držim se proverenih proizvoda i naučnih preporuka. Naš hranljivi prašak nabavljamo iz Holandije i dizajniran je posebno za produžavanje svežine cveća – zato ga uvek preporučujem kao najbolji izbor. Osim toga, smatram da su ti “trikovi” sa internet prilično nepouzdani, pa ih lično ni ne koristim. Ako neko želi da produži svežinu buketa, najbolje je da koristi namenska sredstva, a jedno od njih možete naći i u našoj radnji.

Pored prodaje u radnji, da li vas kupci kogu kontaktirati za događaje poput venčanja ili, na primer, dekoracije salona, butika i slično?

Da, svakako. Imamo saradnju sa nekim od najekskluzivnijih butika u Beogradu, i to je nešto na šta sam veoma ponosan. Nažalost, zbog politike privatnosti, ne smem da imenujem brendove sa kojima radimo, ali je to za mene veliko priznanje i postignuće. Radimo na različitim događajima, uključujući venčanja, ali i posebne projekte za određene luksuzne brendove.

Kako izgleda proces naručivanja cveća za venčanja ili druge svečane događaje? Kada bi bilo idealno da vam se kupci jave?

Poželjno je da se dogovorimo barem mesec dana unapred, kako bismo bili sigurni da ćemo dobiti sveže cveće koje odgovara njihovim željama. Proces obično počinje tako što klijenti dođu u radnju i ispričaju nam svoje želje. Mi im predložimo opcije, pokažemo primere naših prethodnih radova. Neretko se desi da nam donesu i slike kao inspiraciju.

Na osnovu njihovih zahteva, dogovorimo tačan pravac dekoracije, pomognemo im oko odabira cveća i damo im iskrene sugestije. Ponekad se desi da neka vrsta cveća jednostavno nije dostupna na berzi, ali sa dovoljno vremena možemo planirati i prilagoditi se.

Pomenuli ste saradnje sa hotelima. Koliko je kovid uticao na poslovne veze tog tipa?

Bilo je teško, ali smo uspeli da preživimo. Imali smo period kada smo radili online, ali smo u jednom trenutku morali potpuno da zatvorimo zbog lockdowna. Ono na šta sam posebno ponosan jeste to da nismo otpustili nijednog zaposlenog – svi su bili plaćeni kao da smo radili. To je za nas bio važan momenat i ponosan sam što smo uspeli da se održimo i zaštitimo naš tim tokom tog izazovnog perioda. Iskreno se nadam da se tako nešto više nikada neće ponoviti.

Pre pandemije imali smo ugovore sa gotovo svim većim hotelima u Beogradu, ali sa izbijanjem zaraze sve je to moralo biti prekinuto zbog rezanja troškova. Hotelijerska industrija se još uvek oporavlja i zbog toga nismo u mogućnosti da obnovimo sve te saradnje u obimu u kojem smo ranije radili. Ipak, radimo na tome, jer mi je uvek bila želja da se Cvetologija ne percipira samo kao obična cvećara, već i kao partner za različite ekskluzivne projekte i događaje.

Koliko trenutno ljudi čini tim Cvetologije?

Trenutno nas ima četvoro. Dve zaposlene, odnosno po jedna u obe smene, osoba koja se bavi računovodstvom i menadžmentom, i ja.

Da li planirate otvaranje novih lokacija?

Apsolutno! Već neko vreme razmišljamo o lokaciji na Novom Beogradu. Međutim, zbog mojih dodatnih obaveza teško pronalazim vreme da se tome posvetim na pravi način. Nova radnja bi zahtevala moju punu pažnju. Kada se odlučimo za to, voleo bih da budem prisutan od samog početka i da sve postavim od nule.

O širenju u inostranstvo zasad nismo razmišljali, ali franšiza je nešto što bih svakako voleo da istražimo. Mislim da bi to bio dobar način da se Cvetologija proširi, ali bez obaveze da budemo direktno prisutni u svakom lokalu.

Posao sa cvećem deluje veoma smirujuće i lepo. Da li postoje neki izazovi koji vam zadaju muke?

Izazova ima dosta! Nabavka cveća je komplikovan proces i često je izazov pravilno tempirati količinu. Na primer, ponekad se desi da određena vrsta cveća nestane već trećeg dana nakon što smo je poručili, a sledeća isporuka nam stiže tek za četiri dana. Zato moramo pažljivo planirati da ne bismo ostali bez cveća pre vremena, jer ne volimo da ga bacamo.

Imamo veliku rashladnu komoru koja nam pomaže da produžimo vek trajanja cveća, što nam daje prednost u organizaciji i očuvanju svežine. Za cvećare koje nemaju takvu komoru izazov je još veći, pogotovo ako rade sa egzotičnim vrstama cveća kao mi. To su vrste koje su skuplje i osetljivije, pa bi bilo previše rizično držati ih bez odgovarajućeg skladištenja.

Postoje li sezonski pikovi i periodi kada je poslovanje slabije?

Da, svakako. Periodi godišnjih odmora su obično mirniji, ali proleće, jesen, Nova godina i posebno 8. mart su naši pikovi. Za 8. mart imamo ogroman priliv posla – svi su fokusirani na taj dan, žele da bude poseban, i zahtevi su tada ogromni. U tim trenucima je radnja puna cveća, a red se proteže daleko duž ulice. To su najstresniji, ali i najuzbudljiviji periodi.

Da li postoji neki projekat na koji ste posebno ponosni? Nešto što je bilo drugačije od svega ostalog što ste radili.

Otvaranje IT firme Saga u BelExpo Centru. Bio je to veliki projekat, sa mnogo ljudi i posebnim zahtevima. Organizovana je velika žurka s DJ-em, svetlosnim efektima i cvetnim tunelima, što je stvorilo fantastičnu atmosferu. Cveće je imalo ulogu u kreiranju celokupnog ugođaja, i to je bio zaista jedinstven i upečatljiv projekat za mene.

Šta biste istakli kao glavne lekcije koje ste naučili kroz vođenje Cvetologije?

Jedna od glavnih lekcija koju sam naučio je da odbijanja i skeptične reakcije često dolaze od ljudi koji nisu spremni da izađu izvan svojih okvira. Kada sam krenuo sa idejom da nabavljam egzotično cveće sa berze, mnogi su govorili da je to nepotrebno ili da neće uspeti. Međutim, upravo su te hrabre odluke doprinele uspehu.

Zaključio sam da je važno da slušaš svoj instinkt i ne komplikuješ stvari – jednostavnost je često ključ uspeha, samo je važno da budeš istrajan i spreman da ideš protiv struje kada veruješ u svoju ideju.

Šta biste poručili ljudima koji žele da uđu u svet preduzetništva?

Samo napred! Ako osećaš dovoljno hrabrosti da se otisneš u preduzetništvo, to je već veliki korak ka uspehu. Najvažnija stvar je upornost. Ne moraš biti previše pametan ili genijalan, važno je da imaš jasan cilj i istrajnost.

Nemoj previše da pitaš druge preduzetnike za savet da li da se upustiš u posao. Mnogi preduzetnici imaju tendenciju da govore koliko je teško i izazovno, čime mogu da obeshrabre one koji tek kreću. Pitaj ih radije zašto su se oni odlučili na preduzetništvo, jer ćeš dobiti bolje uvide.