Fensi Štrudla:
Neodoljiv spoj mekane jufke i sočnog fila

Kako ste počeli da pravite štrudle?

Sasvim slučajno. Pre nego što sam pokrenula Fensi Štrudlu bila sam bankarka, koja se potom posvetila porodici i deci. Kao domaćica, znala sam da spremam slavu za 50 ljudi, gde su mi svi govorili da treba da otvorim nešto svoje. Iako sam bila znana kao majstor za slana jela, jedanput sam napravila štrudlu za decu, koja su se raspametila i tvrdila da je najbolja na svetu.

Kako bih ustanovila da je ta štrudla zaista sjajna, a ne samo produkt izjave „moja mama najbolje kuva“, istu sam odnela kod poznanika, Verka i njegove supruge, koji drže Poslastičarnicu sa stavom u Zemunu. Kad je ona probala, rekla je: „Katarina, ti ovo moraš da prodaješ što pre. Ja ću ti biti prva mušterija.“

I tako sam krenula. Priča o mojim štrudlama je počela da se širi od usta do usta, a onda je usledilo takmičenje za najboljeg pekara Srbije. Kuma me je prijavila na to, a ja sam se nadmetala u kategoriji štrudla sa makom. Moja štrudla je bila najbolja, ali nisam pobedila zato što nisam pekar po vokaciji. Naposletku su me proglasili za najlepše lice Pekarijade.

Na tom takmičenju stekla sam iskustvo i samopouzdanje, a porudžbine su počele da nadolaze. Posao nije stajao ni izbijanjem pandemije, štaviše uvećao, jer su svi sedeli kod kuće i uživali u štrudlama. Sećam se da sam pravila čak 52 štrudla sa makom, koji me je omađijao svojim mirisom, i da mi nije bilo teško da radim do 4-5 ujutru. Nije izgledalo glamurozno, ali verovala sam da će se to pozlatiti.

I je li se pozlatilo?

Jeste. Vrlo brzo sam prerasla trpezarijski sto od tri metra, koji je svakodnevno bio prekriven štrudlama do 15.30, kad se suprug vraćao sa posla – tad je sve moralo da bude cakum-pakum – i prešla u prostor u Milentija Popovića 5v. Međutim, tu disciplinu sam zadržala, pa i danas, kad nas ima tri, gde po završetku posla sve se riba da bi blistalo od čistoće.

Kako ste došli do recepta za štrudlu?

Recept je došao iz moje glave, odnosno ja sam ga smislila. Uostalom, sve proizvode koje imamo u ponudi su delo mog uma i deset prstiju. To je jedan od razloga zašto stranci iz svih delova sveta u tolikom broju dolaze ovde po slatkiše, ali i razlog zašto su drugi počeli da me kopiraju, sa sve tri kikice, koje su moj lični izum i pečat.

Šta su bili prvi ukusi?

Reč je onim klasičnim: mak, orasi, šljive, orasi i kajsija. Kako sam dobijala na tom preduzetničkom elanu, tako sam počela da pravim i kolače i torte, te postajala sve bolje u tome, a kreativni sokovi su navirali sami od sebe.

Odakle nabavljate namirnice?

Sarađujem sa lokalnim snabdevačima za voće, dok zimi uzimam italijansko voće, poput malina, koje je preskupo, ali proizvoda mora biti u svako doba godine. U principu, kad god je moguće, gledam da sve bude domaće – od brašna, preko šećera, do džemova – i kvalitetno. Dakle, ni pod tačku razno industrijski puter, najjeftinije mleko ili džakovi brašna od 50 kg. Sve je podređeno praksi.

Šta izdvaja vaše štrudle od drugih na tržištu?

One se razlikuju po tome što se uistinu koriste samo najkvalitetniji mogući sastojci, nipošto se ne štedi na filu, što u konačnici pruža bajkovit ukus. Istini za volju, de gustibus non est disputandum iliti o ukusima ne treba raspravljati, ali zaista treba probati ove čarobne štrudle, koje nimalo „ne padaju teško“.

Takođe, sve Fensi štrudle možete i da zamrznete. A, kad budete poželeli da ih poslužite, dovoljno je da ih izvadite iz zamrzivača, ostavite 10-20 minuta na sobnoj temperaturi, a potom stavite u rernu na 200 stepeni na 20-ak minuta.

Kako prodajete štrudle: na komad ili na kilo?

Prodajemo na tzv. jufke, a težina istih zavisi od nadeva. Na primer, štrudla sa makom je oko 1,5 kg, dok sa orasima i kajsijama je 1,8 kg. Svaka jufka može unapred da se iseče na 15 ili 30 šnita. Isto važi i za torte, poput pistać-malina, čoko-malina, Pavlova, koje su nam oko 3 kg.

Ono što je svima zajedničko jeste svežina. Sve se pravi isti dan ili dan ranije. Recimo, 500 komada princes krofni možemo da spremimo tri sata ranije, a 300 štrudli u roku od 24 časa. To je zato što imamo serijsku proizvodnju ovde. Tako da, dovoljno da dan-dva ranije zainteresovane stranke se jave i izvrše porudžbinu.

Ko su bili prvi klijenti?

Svakako, to su bili stanari moje zgrade i moji prijatelji. Novi su dolazili tako što bi neko negde probao moju štrudlu, ostao bez teksta i tražio kontakt telefon. Recimo, služili smo na prijemima u okviru IT firmi, gde bi na desetine njih nakon toga naručivalo.

I mišljenja sam da je ta reklama od usta do usta ubedljivo najbolja. Mogla sam da uložim silne novce u kampanje i odmah krenem sa radionicom, ali to nisam ja. Išla sam laganim koracima, bez ikakvih očekivanja o zaradi. I to se nije promenilo. Ja prodajem štrudlu sa pistaćima i malinama daleko ispod cene, jer, u protivnom, ne bi imalo smisla – kod mene nema velike kalkulacije, sve se svodi na ljubav.

Ko je u početku činio tim Fensi Štrudle i koliko vas danas ima?

Isprva je sve počivalo na meni. Moja sestra mi je jedno vreme pomagala, ali onda sam je naterala da se okuša u svojoj struci i opravda taj prosek od 9,2 sa Ekonomskog fakulteta. Potom mi se pridružila kuma, koja je tata-mata za torte i ukršavanje istih. Naposletku, redove je pojačala još jedna ženica, tako da nas ima tri, ali radimo za desetoro.

Koliko vam znače društvene mreže?

Instagram je doneo to da se publika zainteresovala da proba štrudlu, a onda je ukus i kvalitet iste preuzeo palicu. Na osnovu toga dobijala sam pozive da gostujem u televizijskim emisijama. Danas nije nečuveno da me prepoznaju na ulici, u banci, pa čak i na aerodromu. Moja mama u šali kaže da me je Fensi Štrudla proslavila.

Iskreno smatram da ovo je najbolji proizvod iz Srbije. Toliko verujem u to da mi je plan da počnemo da pravimo manje jufkice i prodajemo ih na aerodromu, jer što ne bi neko poneo zaštitnik znak ove zemlje.

Gde vas zainteresovani mogu naći?

Trenutno nemamo fizičku prodavnicu, ali sve narudžbine putem Instagram i telefona dostavljamo na teritoriji Beograda, a postoji mogućnost da se iste podignu u radionici, uz prethodnu najavu.

Da li razmišljate o širenju biznisa?

Plan je svakako da se otvori jedna radnja, pitanje je samo da li krajem ove godine ili naredne, i na kojoj lokaciji. Ipak, glavne prepreke su finansijske prirode, kao i nedostatak adekvatne radne snage.

Ono što je zasigurno jeste da nemam nameru da se moji proizvodi nađu u velikim prehrambenim lancima, prodavnicama zdrave hrane ili kafićima, jer njihov način prodaje se kosi sa mojom politikom o kvalitetu i svežini.

Šta biste poručili budućim preduzetnicima?

Posavetovali bih da ne gledaju zaradu. Dakle, da sve što rade, rade iz osećaja, kao što uostalom i ja činim. Ako pametno postupaju, zarada će doći. No, treba da imaju u vidu da biti preduzetnik znači da vi izgarate, dajete od sebe više od bilo kog zaposlenog, dok je suština dobrog proizvoda vlasnik koji stoji iza njega.

To sve govorim iz ličnog iskustva, gde uvijam štrudle sa ovih deset prstiju od 23h do 17h sutradan, a nakon toga na kolenima ribam pod. Tako to ide, to vam je preduzetništvo. I na koncu se sve to isplati.

Šta možete očekivati od Fensi Štrudle u bližoj budućnosti?

Možda vas iznenadim sa slanom štrudlom. Biće slasno i raspametiće sve!