Glinka:
Spoj starog zanata i modernog dizajna u izradi saksija

Čime se bavi Glinka i kako je nastala?

Glinka je domaći brend i bavi se ručnom izradom saksija, koje predstavljaju spoj starog zanata i modernog dizajna. I nastala je sasvim spontano. Zapravo, ideja se rodila dok sam radila na jednom projektu, gde su nam za potrebe scenografije bile neophodne saksije koje idu uz nameštaj skandinavskog stila. Pošto scenografi ničeg nalik tome nisu mogli da se dokopaju, mene je to zaintrigiralo i dala sam se na posao.

Kao organizatoru na produkciji filmova i serija, nije mi bilo teško da sprovedem istraživanje i vidim da li su ljudi zainteresovani da tako nešto kupe. Slala sam mali milion mejlova članovima porodice, prijateljima i poznanicima i anketirala ih. (smeh) Ispostavilo se da su i te kako željni da ručne rađene saksije krase njihov dom. To mi je bilo dovoljno da se okušam u tom poslu.

Koliko vam je bilo potrebno da realizujete ideju o Glinki?

Zamisao se javila, recimo, u novembru 2017. godine, a ja sam vrlo brzo našla majstora koji bi po mojoj viziji izradio saksije. Kada sam ofarbala prvih pet, bila sam sigurna da je to nešto čime želim da se bavim. Odmah sam odnela u studio gde sam tada radila i raspametila kako scenografe, tako i klijente, koji su čak i pozajmljivali za potrebe svojih reklama.

Potom je usledio period osmišljavanja imena i logoa. E, tada sam uvidela koliko je teško raditi dva posla istovremeno. Jednostavno, nakon 8 sati provedenih na radnom mestu nije lako doći kući i posvetiti se nečem drugom. Međutim, ka preduzetništvu me je ubrzo pogurala činjenica da se ugasila firma za koju sam radila. Tako da, možda svaki gubitak posla nije smak sveta. (smeh)

Uglavnom, posvetila sam se Glinki i u septembru 2018. godine otvorila Instagram nalog. Gledala sam da ne izgledaju ukalupljeno i to sam postigla belim saksijama sa zlatnim linijama. Na ideju sam došla kada sam videla da se ta zlatna boja dosta pojavljuje na nameštaju. I upravo te saksije su proslavile Glinku. Otada sam privržena Glinki, koja je postala moj primarni posao. No, kada se ukaže neki poseban produkcijski projekat, odvojim vremena i za to.

Kako ste sticali neophodno znanje?

Kada sam se odlučila da se ovim bavim, pošlo mi je za rukom da nađem čoveka koji je već bio iskusan u ovom zanatu i koji me je naučio svemu. Zaista sam imala sreće u tome. Grnčarija je stari zanat koji, nažalost, polako iščezava. Starih majstora je sve manje, pa samim tim veliki je izazov ugrabiti znanje.

Istovremeno, ovaj zanat iziskuje zahtevne uslove. Potreban je prostor za istovar gline, točak na kojem se izrađuju predmeti, te peć u kojoj se isti peku. Otuda Glinka ima dva studija: jedan izvan grada, gde se ručno rade i peku saksije; i ovaj u kojem se trenutno nalazimo, koji služi za fine radove.

Šta vam je isprva bio najveći izazov i ko sve čini tim Glinke?

Znate kako, glina je porozan materijal i ma koliko god čistili, nikada ne možete da uklonite svu prašinu. Upravo zbog toga jako sam mnogo vremena potrošila da pronađem adekvatne fabre, jer nemaju svi istu namenu.

Što se tiče tima, sestra mi najviše pomaže, nas dve radimo zajedno. Kada imamo veće porudžbine, poput nekih korporativnih poklona, onda angažujemo ljude po projektu.

Kako izgleda proces izrade saksije?

Kada dopremimo glinu, mi istu meljemo, tj. usitnjavamo kako bismo dobili adekvatnu masu. Nakon toga latimo se točka i tu, zapravo, nastaje, čarolija, odnosno saksija. Sledeći postupak na repertoaru jeste sušenje, koje traži izvesno vreme. Zatim sledi pečenje, te impregnacija i šmirglanje kako bi saksija bila glatka na dodir.

Potom na red dolazi moj omiljeni čin – farbanje. Zato što tu mogu da ispoljim svu svoju kreativnost. Volim da se igram sa bojama i smišljam novi dizajn. I, to je, u stvari, ono što nas izdvaja od većine – 100% ručni rad.

Koliko vremena vam je potrebno da napravite jednu saksiju?

Recimo, za srednju Glinku, prečnika 18 cm, potrebno je desetak dana, ali sve umnogome zavisi vremenskih uslova. Ukoliko je vlažan dan, svi predmeti su na čekaju zato što ništa ne pečemo dok se ne razvedri i upeče sunce.

Koje sve veličine saksija imate?

U ponudi imamo osam veličina: prečnika i visine od 10 cm do 40 cm. Naravno, ukoliko klijent traži, možemo da prilagodimo veličinu i dizajn enterijeru za koji se izrađuje.

Takođe, ako kupujete za drugog i niste sigurni kakvu Glinku ta osoba želi, imamo poklon-kartice koju možete da darujete. Na njima se samo da se posle jave, a mi ćemo izraditi saksiju po njihovoj viziji. Uz to, dobićete se i sertifikat kojim se potvrđuje da se radi o unikatnom predmetu.

Da li znate koliko ste saksija izradili do sada?

Jao, da sam odmah znala da će mi ovo biti glavna preokupacija, vodila bih evidenciju, ali ovako zaista ne znam (smeh). Znam sigurno da mnoge od njih krase domove širom Evrope, Amerike, čak i Australije.

Kako ste dolazili do prvih kupaca?

U početku isključivo preko Instagrama, a potom sam razvila saradnju sa mnogim arhitektama, dizajnerima enterijera. Instagram profil se brzo razvijao zahvaljujući proizvodu koji je bio drugačiji u tom trenutku. Zato što ni na našem tržištu niti u regionu niste mogli sličnu da kupite saksiju koja je 100% ručan rad.

Upravo zbog toga je Glinka privukla pažnju raznih uticajnih ljudi na Instagramu koji cene ručni rad i koji su sa oduševljenjem delili fotografije saksija i doprineli rastu pratilaca. Tako se pročulo za Glinku. Ipak, najviše volim kada se ljudi jave nakon što su videli kod svojih prijatelja saksije i čuli sve o brendu.

Ko su vaši klijenti?

To su fizička, ali i pravna lica, tačnije korporacije. Njima smo posebno privlačni, jer možemo dizajn i boje da uskladimo sa njihovim logom i prostorom. Tako da cela saksija može da se personalizuje.

Da li se Glinka saksije izvoze?

Da, već dve-tri godine radimo izvoz za Crnu Goru. Takođe, imamo divnu saradnju sa crnogorskom cvećarom “Karakter”, gde se naše saksije sjajno prodaju. Čitava kooperacija je počela sa mojim angažmanom od strane hotela Mediteran u Bečičima, gde sam pobrala silne pohvale za svoj rad.

Da li biste mogli da izdvojite neke posebne saradnje?

Ono na šta sam jako ponosna jeste saradnja sa Hyattom koji je prepoznao i podržao Glinku kao lokalni brend. Takođe, saradnja sa Kafeterijom, restoranom Novak, brendom Nivea, hotelima Metropol i Fruške Terme, te mnogim drugima.

Tu je i pejzažno arhitektonski studio Tufna, sa kojim imam saradnju koja traje od samog početka i mnogo zajedničkih projekata. Pomenula bih i DjoDjo design studio, sa kojim sam sarađivala na izradi stalaka za saksije. Štaviše, združenim snagama sa pomenutim studijom, Glinke su se našle i na Balkanskom arhitektonskom bijenaleu.

Zaista je u toku ovih godina bilo pregršt saradnji i sve su mi veoma drage.

Gde se mogu kupiti Glinka saksije?

Putem Instagrama i sajta, koji je, doduše, trenutno u fazi redizajna. Naravno, plan je da se otvori i prodajni prostor čim se steknu odgovarajući uslovi.

S obzirom da se radi o lomljivim predmetima, kako vršite isporuku?

U Beogradu lično radim isporuku kupcima. Prosto želim da vidim kakva je reakcija kupaca, jer Glinka nije puka saksija nego unikatna priča za koju je potrebno vreme, strpljenje i umeće da se ispriča kako dolikuje.

Što se tiče dostave drugim gradovima, tu možda leži i najveći izazov. Šaljemo kurirskim službama, ali dešava se da dođe do oštećenja saksija, što mi jako teško padne. Naravno da to nadoknadim novom, ali svejedno ostaje žal usled uloženog truda i vremena u izradi. Otuda moji prijatelji kad god idu van Beograda jave i ponude se da raznesu Glinke, na čemu sam im neizmerno zahvalna.

Grnčarstvo na zapadu neretko predstavlja beg od užurbane svakodnevnice, sa terapeutskim dejstvom. Da li je to slučaj i kod vas?

Kako da ne, pogotovo kada radim na nekom dinamičnom projektu. Onda kada dođem kući, pravo idem u svoju radionicu, gde me čeka spokoj. Mislim da će to najbolje razumeti kolege koje se bave sličnim poslom.

Prosto, Glinka mi je ušla u krv i svuda ide sa mnom. Doslovno to mislim. Na svako putovanje sa sobom nosim po saksiju i onda je slikam to iznemoglosti. (smeh) Naposletku, kad se spremam za povratak kući, poklonim je smeštaju gde sam odsedala ili lokalnim galerijama.

Kakvi su planovi za dalje?

Veliki, ali, znate kako, kada radite sami, ne možete sve da postignete. Elem, pored otvaranja prodajnog prostora, u planu je da počnem ozbiljnije bavim izvozom Glinki. Takođe, volela bih da organizujem grnčarske radionice, koje bi poslužile kao “izduvni ventil” polaznicima.

Imate li nekakav savet za buduće preduzetnike?

Ako bih nešto udelila kao savet, onda je da čovek mora da strpljiv, vredan i uporan. Proizvod mora da bude drugačiji, da ima neki vaš pečat da bi privukao pažnju i izdvojio se na tržištu. To govorim iz ličnog iskustva, jer prve dve godine iziskuju istrajnost i dosta ulaganja, kako u znanje, tako i u sam posao. Takođe, važno je da imate okruženje koje vas podržava i veruje u vas poslovni poduhvat. Ja stvarno imam sjajne ljude oko sebe koji od početka podržavaju i promovišu Glinku.