HappyTeam frizerski salon:
Kad žena padobranac pronađe frizerske makaze

Kako ste se odlučili baš za frizersku delatnost i kako su izgledali vaši prvi koraci u ovoj profesiji?

Kao mala uopšte nisam razmišljala o frizerskom zanatu, već me je privlačilo padobranstvo. Međutim, kako za to nije postojala srednja škola, već samo specijalizovani kursevi, odlučila sam se za frizersku školu, potpuno slučajno, tako što je moja dobra drugarica upisala taj smer, pa sam i ja pošla za njom.

Tek posle završetka škole shvatila sam da me privlači taj svet i da zaista uživam u tome. Oko 2000. godine ušla sam ozbiljno u posao, prvo kao muški frizer. Ubrzo sam krenula i da se takmičim i osvojila više nagrada, medalja i diploma, koje i dan-danas čuvam. Sve to mi se dopalo i vremenom sam se proširila i na rad sa ženskom kosom.

Koliko su vam značile edukacije i učešće na takmičenjima, i koliko su doprinele vašem profesionalnom razvoju?

Takmičenja su mi na početku mnogo značila jer su me uvela u taj svet i dala mi samopouzdanje koje morate imati da biste se uspešno bavili ovim poslom. I danas se sećam svojih prvih osvojenih nagrada i medalja. Kasnije sam posvetila više pažnje edukacijama i postalo je jasno da učenje u mom poslu, zapravo, nikada ne prestaje. Važno je pratiti nove trendove i stalno razvijati veštinu. Zato sam, uz seminare i onlajn edukacije, ove godine otišla i u Italiju na dodatno usavršavanje tehnika šišanja i kolora.

Dopada mi se što usavršavanje nikada ne prestaje, već je neophodno da osveži znanje, potvrdi koliko, zapravo, vladam svojim zanatom i čini da posao ostane zanimljiv. Upravo ta kontinuirana edukacija mi omogućava da se i posle 20 godina osećam kreativno i sigurno u svom radu.

Koliko ste radili kod drugih pre nego što ste otvorili svoj salon i kako ste obezbedili početna sredstva?

Naravno, svaki frizer treba da prođe izvestan period prakse kod starijih kolega. Tako sam i ja, na startu, radila šest godina kod drugih frizera, a sopstveni salon otvorila sam sa 26 godina. Počeci bili skromni, sa lokalom koji je imao dve radne stolice, ali su mi, tokom godina, klijenti pružili poverenje i ostali uz mene, a posao se razvijao.

Kako je izgledao razvoj salona od samog početka i koliko vam znači dugogodišnja klijentela?

Zahvaljujući klijentima koje sam stekla dok sam radila kod drugih i odnosima koje sam sa njima izgradila, posao je od samog starta imao stabilnu osnovu. Ti ljudi me prate već 20 godina i uvek se šalim da bi mogli da dobiju bronzane, srebrne i zlatne značke VIP klijenata za 10, 15 i 20 godina vernosti.

Upravo ta dugogodišnja klijentela je ono što mi najviše znači, jer pokazuje koliko je poverenje važno u ovom poslu i daje mi motivaciju da se stalno trudim.

Koji su najveći izazovi sa kojima se trenutno susrećete u poslu?

Trenutno sam u procesu formiranja novog tima, što vidim kao priliku da HappyTeam podignem na još viši nivo. Tokom godina sam izgradila prepoznatljiv stil rada, obučavala frizere i postavljala visoke standarde u poslu. Danas, kada posao raste i klijenata je sve više, moj cilj je da oko sebe okupim ljude koji prepoznaju vrednost onoga što sam stvorila i koji žele da budu deo vizije koju nastavljam da razvijam.

U HappyTeam-u pravi saradnici prepoznaju priliku – jer ovaj tim gradi stabilnost, profesionalizam i uspeh.

Na koji način održavate kvalitet usluge i poverenje svojih klijenata tokom svih ovih godina?

Za mene je svako šišanje jednako važno, bilo da je u pitanju klijent koji dolazi prvi put ili neko ko mi je veran već 20 godina. Upravo tu mnogi frizeri greše, jer se vremenom opuste i ne posvete dovoljno pažnje starim mušterijama, a ja verujem da upravo oni zaslužuju posebnu pažnju.

Zato im uvek pristupam s istom ljubavlju i posvećenošću. Znam njihove navike, tip kose, oblik glave, ali nikada ne uzimam zdravo za gotovo, već se uvek trudim da izađu zadovoljni i sa osećajem da su dobili najbolju frizuru. Mislim da je upravo to razlog zašto mi se klijenti vraćaju i posle dve decenije.

Koliko vam znači onlajn prisustvo, posebno sajt koji vodite, i kakav uticaj ono ima na privlačenje novih klijenata?

Online prisustvo se pokazalo kao izuzetno bitan deo mog uspeha. Sajt je postao važan kanal preko kog mi dolazi veliki broj novih klijenata, posebno žena sa kovrdžavom kosom, jer smo na njemu dosta pisali i prikazivali radove na tu temu. Dopada mi se što sajt sadrži mnogo teksta i fotografija, što ljudima olakšava da se informišu i pre nego što pozovu salon. Na taj način već dolaze sa jasnijom predstavom o tome šta ih interesuje, a meni je lakše da ih posavetujem i pružim im ono što očekuju.

Spomenuli ste da vam je padobranstvo bila prva ljubav. Kako ste uspeli da spojite ekstremne sportove sa frizerskim poslom i šta vas privlači u tim adrenalinskim aktivnostima?

Padobranstvo je zaista bila moja prva ljubav. Još dok sam pohađala frizersku školu, napravila sam i svoj prvi skok. Uspela sam da spojim te dve, naizgled, nespojive stvari, pa sam šišala ljude i u vazdušnom tunelu, što je bilo jedno potpuno novo iskustvo. Osim padobranstva, motor sam vozila gotovo 15 godina, od 2008. godine, ali sam ga prodala jer svakodnevne obaveze i prevoz dece kolima više nisu ostavljali dovoljno vremena za vožnju motora. Privlače me adrenalin i sloboda koju ti sportovi donose, iako se po svemu razlikuju od frizerskog posla.

Ipak, oba sveta volim podjednako i pristupam im s istom strašću.

Koje usluge vaš salon nudi, i postoji li nešto što ste svesno odlučili da ne radite i zbog čega?

U salonu pružamo gotovo sve usluge, što uključuje šišanje, kolor tehnike i negu kose. Jedino što ne radimo jesu mini-val. Pokušala sam sa tom tehnikom, ali nisam se pronašla u njoj jer najviše volim da radim sa prirodnom kosom, da naglasim njenu lepotu i da oblikujem ono što klijent već ima. Tako se osećam najprofesionalnije i najiskrenije u svom poslu.

Koje vrste frizura i tretmana najviše volite da radite i gde pronalazite najviše prostora za kreativnost?

Omiljeni su mi šišanje i kolor. Počela sam kao muški frizer, tako da i dalje volim da šišam mušku kosu, ali jednako uživam i u ženskim frizurama, posebno kada je u pitanju kratka ili srednja kosa. Tu ima mnogo više prostora za kreativnost nego kod duge kose, gde se uglavnom samo skraćuju krajevi. Kod duge kose onda u prvi plan dolazi kolor, jer bojenje daje mogućnost da se iskaže kreativnost na potpuno drugačiji način. Zato volim da kombinujem šišanje kao bazu, a kolor kao prostor za dodatnu igru i izražavanje.

Da li i dalje pratite sajmove i na koji način se informišete o novim trendovima?

Sajmove u Beogradu danas ređe posećujem, jer više nisu kao ranije – poseta je manja, a program manje intenzivan. Prošle godine sam bila samo kao posetilac. Umesto toga, više pratim seminare i onlajn edukacije, što mi često i više odgovara jer mogu da učim u vreme koje meni odgovara. Naravno, volim i druženje sa kolegama uživo, putovanja i razmenu iskustava, jer sve to osvežava znanje i drži me u toku sa trendovima.

Kakvi su vaši planovi za dalje širenje posla i potencijalne edukacije koje želite da organizujete?

Plan mi je da proširim posao i pronađem dobre kolege – ljude koji su sposobni, odgovorni i posvećeni. Želim da salon ne bude samo mesto gde se šiša, već i prostor koji pruža mogućnost za edukacije, predavanja i seminare.

Želim da i prenesem svoje znanje i iskustvo mlađima, baš kao što su to moje starije kolege učinile za mene. Mladi ljudi donose sveže ideje, a takva energija podstiče kreativnost i stalni napredak.