Hectic Games:
Tvornica čudesnih društvenih igara

Kako ste došli na ideju da se bavite osmišljavanjem društvenih igara?

Iskreno govoreći, izrada društvenih igara mi nije bila ni na kraj pameti kada sam upisivao smer međunarodni odnosi na FPN-u. Pošto sam voleo pisanu reč, u to doba, sebe sam zamišljao u koži Miloša Crnjanskog, koji je živeo od diplomatije, a u slobodno vreme čitao i pisao.

Međutim, kako su studije odmicale, ta vizija se menjala, ali žudnja za kreativnim izražavanjem ipak se zadržavala.

Prekretnica se dogodila kada sam se vratio iz Amerike, gde sam bio na programu Work and Travel. Radivši “preko bare”, upoznao sam nekoliko američkih preduzetnika sa inovativnim biznisima u svom portfoliju. Tako sam se “primio” na čitavu priču o preduzetništvu i startup kulturi. Odlazak u SAD zna i te kako da osnaži čoveka da se otisne na poslovni poduhvat, što nije slučaj sa našim društvom ili obrazovnim sistemom.

Po povratku u domovinu, radio sam u agenciji, gde sam bio okružen kreativcima, i samo je bilo pitanje trenutka u šta će se ta želja za ličnim kreativnim izrazom izliti. Ispostavilo da su to bile društvene igre.

Kako izgleda proces pravljenja društvene igre?

Najpre stvorite koncept igre u glavi, koji zatim pretočite na papir, a onda od svega toga napravite prototip, koji se daje ljudima na testetiranje kako bi se izjasnili o tome šta im se sviđa, a šta ne. Od toga, uglavnom, zavisi da li se ide dalje sa izradom igre ili ne.

Kako se tačno društvena igra testira?

Ima više načina. Jedan jeste da je date porodici, prijateljima i kolegama da vide kako im se čini. Oni će obično reći da je super, da vas ne bi uvredili.

Drugi način je “blind” test, gde vi odnesete igru sa pravilima na neki sajam ili u neki boarding klub i ostavite je. Upravo tu možete da ispitate kako ona “radi u praksi”.

Treća varijanta je da dotičnu igru stavite na policu pored ultra popularnih naslova, kao što je Sheriff of Nottingham ili Codenames, i posmatrate da li će se iko latiti nje.

Kako je nastala vaša prva društvena igra?

Nastala je zahvaljujući zaluđenosti tri čoveka iz Pančeva – dvojice prijatelja i mene. Kao svojevrsni štreberi, mi smo se u potpunosti posvetili procesu izrade društvene igre, koja je naposletku ponela ime Final Challenge. No, i pored silovitog entuzijazma, mi nismo imali predstavu šta, zapravo, radimo. Bilo nam je potrebno više od pola godine da napravimo prvi prototip.

Istini za volju, on jeste bio 70% finalnog proizvoda, ali, iako smo hteli da ga lansiramo, ipak smo odustali. Prvenstveno nismo bili zadovoljni materijalom i načinom izrade, a potom smo, kao svi početnici u biznisu, upali u vrzino kolo i previše razmišljali o svemu.

Šta se potom desilo?

U celokupnom tom procesu ostali smo bez finansija. Prosto, nije bilo dovoljno novca za marketing, kao i dodatan rad na dizajnu. Sva sreća, pa smo konkurisali na programu Delta Biznis Inkubator, gde smo uspeli da obezbedimo investiciju.

Najzad, kada smo dovršili igru, oglasili smo se na Kickstarteru u potrazi za finansiranjem. I tu se nismo proslavili. Usled manjka iskustva, nismo dobro procenili kako će igra funkcionisati, niti smo u obzir uzeli metrike, poput conversion rate i cene izrade same igre. Glavna kočnica, po meni, bila je pogrešan pristup marketingu.

U principu, cilj kod nezavisnih developera igra, kao što smo mi, jeste da naprave igru koju će, za svoja tržišta, licencirati velikani društvenih igra poput Iello, Kosmos, Pegasus, Asmodee, a mi smo napravili zabavnu i dopadljivu igru, koja se nije mnogo prodavala. U stvari, to je bio slučaj sve do jednog viralnog klipa na TikToku koji nam je pomogao da se probijemo. Tada je počela jagma.

Gde sve može da se pazari Final Challenge?

Na našem sajtu Kerbergames i Ananasu, te u Lagunu, Confluxu i Forest Gamesu, Bottle Gnome prodavnici društvenih igara, kao i u klubu društvenih igara Groot i u ostalim klubovima.

Koji vam je bio sledeći korak?

Posle iskustva sa Kerberom moj sledeći korak je okupljanje sa novom ekipom i novi pristup radu u industriji društvenih igara koji je dobio ime Hectic Games. Okupili smo iskusne profesionalce za game dizajn, dizajn priča, artiste dizajnere i marketing profesionalce i odlučili da uključimo određene “lean startup” principe u procese smišljanja, testiranja i izrade igara.

Deo novog pristupa je preuzet iz praktičnih iskustava koje sam prikupio razvijajući i lansirajući svoju prvu igru, možda najbitniji element kako napraviti projekat koji je finansijski održiv i isplativ.

Kako teče proces razvoja igre?

Naš Hectic Games tim ima više od decenije iskustva u industriji. Oni su zaduženi da osmisle igre i naprave mini-pitcheve. Zatim svi skupa zasednemo i napravimo spisak, koji se potom krati na deset ideja. Onda sledi istraživanje tržište, gde se gleda koje su teme bile hit u poslednjih 5-10 godina i kako su igre slične našim idejama prošle na tržištu. U narednom koraku, počinjemo da se bavimo osnovnom mehanikom i pričom igre.

Posle toga na scenu stupaju marketinški konsultanti, koji sve to “pretresu” i kažu svoje mišljenje. Poslednja stavka u ovom procesu jeste proizvodnja mockup igre, jer ne postoji drugi način da je dočarate publici. Moraju da je uzmu u ruke i lično probaju. U protivnom, sve ovo ispada “skup sport”.

Naredna faza je testiranje igre. Mi imamo Discord kanal i zatvorenu Facebook grupu, gde se priključuju zainteresovani i postaju praktično prva linija testera. Dakle, zanemarujemo mišljenje mama i tata, braće i sestara, prijatelja i prijateljica i gradimo zajednicu, koja od samog starta učestvuje na projektu. Na taj način sprečavamo mogućnost da godinu dana razvijamo igru koja nije prijemčiva publici.

Upravo je ta zajednica presudan faktor kod društvenih igara. Zato što, recimo, kada lansiramo kampanju i samu igru, zajednica će izaći u susret i pomoći novim igračima. Ujedno, to je lepota ovog posla: stičete prijatelje i konekcije.

Kako danas izgleda tržište društvenih igara u Srbiji?

Tržište je vrlo zanimljivo i raste. Postoje dva fronta na kojima se ordinira. Prvi se svodi na prevođenje, tj. lokalizaciju stranih igara na srpski jezik. Dakle, uzimaju se popularne društvene igre i prilagođavaju se našem tržištu. To je vrlo unosna grana u ovom momentu. Jednostavno, potrošači više naginju ka zvučnim naslovima, negoli ka nepoznatim, što je donekle i logično.

Drugi front se bavi razvojem i pravljenjem društvenih igara. Po meni, ta grana je daleko bitnija i upravo iz tog razloga sam, zajedno sa kolegama, napravio udruženje po imenu Serbian Tabletop Guild (STG) iliti Srpski esnaf društvenih igara (SEDI). Tu okupljamo ljude koji prave društvene igre i one koje bi želeli da to rade. Zamisao je to bude organizacija u kojoj možete da, na jednom mestu, vidite novosti iz industrije, posavetujete se ili potražite resurse za izradu društvene igre.

U osnovi, želimo da pomognemo ljudima da naprave igre na najbolji mogući način, objave ih i učine ih konkurentnim na stranim tržištima. Nedavno je to pošlo za rukom kolegi Mići, koji je prodao licencu izvesnoj stranoj firmi. I to je zaista velika stvar zato što će se prvi put dizajner iz Srbije naći na kutiji koja će se štampati u ko zna koliko desetina hiljada primeraka.

Međutim, sve to iziskuje dosta vremena i rada, kao i kontakata. Baš zato smo posetili Essen, najveći sajam društvenih igara u Evropi. Tamo se sastaje sam krem de la krem industrije i svakako nije zgoreg da se nađete tamo.

Da li se SEDI ugleda na druge, inostrane organzacije?

Da, ali samo na one iz određenih zemalja. Prosto, nema svrhe da to budu države poput SAD i Nemačke, jer je evolucija njihovih zajednica na nama nedostižnom stupnju. No, možemo da se ugledamo na, recimo, Poljsku, Češku ili Grčku, gde kultura društvenih igara postoji negde od 90-ih. Oni su prolazili sve ovo kroz šta mi sada prolazimo. Krenuli su sa malim grupicama entuzijasta, koje su kasnije počele da se udružuju i razvijaju u nešto daleko veće. Oni su model prema kojem se ravnamo.

Kako zaintresovani mogu naći više informacija o SEDI i stupiti u kontakt sa vama?

Na sajtu Srpskog esnafa društvenih igara mogu se naći informacije o nama. Kako bi ostvarili kontakt, najbolje je da koriste naš Discord kanal, koji se zove STG, gde u svakom trenutku ima nekoga ko može da odgovori na upit. Postoje i okupljanja, ali ona su za sada samo rezervisana za članove. Međutim, u doglednoj budućnosti trebali bismo da se “otvorimo” za nove članove.

Kakvi su vam planovi vezani za SEDI?

Planovi se sastoje iz više faza. Za početak radimo na tome da vodimo sve srpske dizajnere na sajmove društvenih igara. Takođe, u nekom trenutku želeli bismo da počnemo sa kreiranjem edukativnih materijala po pitanju dizajna igara, crowdfundinga i drugih aspekata biznisa.

Ipak, glavni naum jeste da SEDI postane tačka kontakta za saradnju svih eksternih saradnika i ljudi zainteresovanih za društvene igre, sa fokusom na kreatore.

Hectic Games radi punom parom. Možete li nam otkriti koje igre trenutno razvijate?

Trenutno imamo jednu brzopoteznu igru, Future Heroes, koja može da se proba. Vi se nalazite u ulozi junaka opskrbljenog magijom i oružjem i obračunavate se sa drugim igračima… Ta igra je na testiranju pokazala izuzetne rezultate i biće ubrzo lansirana na Kickstarteru.

Sa druge strane, imamo mnoštvo koncepata na kojima radimo, kao što je Dragon’s Day Off sa goblinima zubarima za zmajeve, zatim Zeppelin koja se dešava u postapokaliptičnom svetu, Decentralized igra u kojoj se odvija borba za prevlast putem blockchain tehnologije, a tu je i Red Eden koja se vrti oko izgradnje društva na pustom tropskom ostrvu.

Svima njima sledi A/B testiranje, pa za onu koja se najbolje pokaže praviće se prototip. Koncept koji ne prođe uvek može da se stavi na “doboš” ili na led, pa da mu se posvetimo kasnije kada resursi budu dostupniji.

Kako dolazi do prodaje koncepata?

Postupak je prilično jednostavan. Obilazite sajmove društvenih igara i zakazujete što više sastanaka. Dok tamo “operišete”, skupljate kontakte velikih kompanija sa kojima ćete možda ostvariti saradnju.

Moja taktika je da pronalazim ljude sa kojima imam slična interesovanja i potom ih redovno obaveštavam putem mejla o napretku i razvoju same igre. Nakon nekoliko sajmova ti ljudi na vodećim pozicijama vas upoznaju i tada se lakše odluče da odvoje 15-20 minuta kako bi saslušali vaše ideje. Takođe, ono što radim jeste da natovarim torbu prototipovima i demonstriram ih na sajmovima. Zvuči prosto, ali je učinkovito.

Da li imate neki savet za one koji bi da se okušaju u ovoj industriji?

Ako su ljubitelji društvenih igara i vide sebe u poslu njihovog osmišljavanja i pravljenja, ali nisu vični u jurenju investicija, uvek mogu da pokušaju sa domaćim crowdfunding platformama. Jer što više znate, to vam je manji rizik od neuspeha.

Dodatno, radite na vašim idejama i probajte da ih materijalizujete i dovedete do najvišeg nivoa za koji ste sposobni sa trenutnim veštinama i količinom novca. To će pomoći da budući igrači bolje “osete” kakva je igra, a i lakše ćete dobiti podršku kada pokažete ozbiljnost i spremnost da i sami investirate.

Naravno, javite se meni ili bilo kom članu SEDI organizacije za pomoć i savete.

Kakvi su vam planovi za dalje?

Jedino što nam je na pameti jeste da objavimo igru-dve do kraja godine i da one, naravno, budu uspešne. Takođe, ako među čitaocima ima artista, molio bih da nam se obrate, jer smo uvek u potrazi za kreativnim, veštim i umešnim ljudima.