Jurisin Acoustic Guitars:
Ručno pravljene akustične gitare čiji se melodični tonovi prolamaju po čitavoj Evropi

Kada i kako ste počeli da se bavite izradom gitara?

Sa gradnjom akustičnih gitara sam počeo pre 12 godina i to iz pukog hobija. Bio sam mišljenja da će ostati na tome, jer, jelte, gitare možete kupiti u prodavnicama muzičkih instrumenata. Povod da se ovoga latim leži u tome da sam ja, poput mnogih klinaca, želeo da sviram gitaru, iako niko u porodici nije bio muzički obrazovan.

Vršljajući internetom i tražeći koju gitaru da kupim, nabasao sam na domaći muzički forum, gde su čak okupljali ljudi koji prave gitare. Kao građevinac, koji je vičan u radu sa alatima, sinulo mi je da bih mogao da pokušam da je sam napravim.

Kako je izgledao postupak pravljenja prve gitare?

Najpre sam na internetu našao nacrte i planove sa šablonima i tačnim merama. Iste sam odštampao u štampariji u A0 formatu. U šupi sam iskopao komad šperploče i prionuo se na rad. Čitav posao se brojao mesecima, zapravo, dok nisam shvatio kako i šta ide unutra. Naučio sam da gredica mora da bude pod pravim uglom u odnosu na godove na ploči da bi proizvodila jak zvuk i vibraciju, te da ne bi pukla. Kada sam završio, ta gitara je meni bila najbolja na svetu. I dan-danas kad je pogledam, preplavi me osećaj ponosa, iako ona nije vrhunac majstorstva.

Šta je bilo nakon prve gitare?

Pa, prvo sam dokučio da se ručno rađene gitare ne prave od šperploče. (smeh) Otuda sam za već sledeću uzeo komad jasena i od njega napravio klasičnu gitaru, sa plastičnim žicama. Potom sam došao do saznanja da se orah dobro pokazao u pravljenju gitara. Naredna gitara je bila drugačijeg oblika i imala je metalne žice. Nakon nje neko mi je ukazao da bi iste mogao da stavim u oglase na prodaju, što meni nije bilo ni na kraj pameti.

Prvi kupac je bio izvesni Milan iz Novog Sada i on je sve promenio. Zato što nije isto kada vaš proizvod pohvali porodica i prijatelji i kada neki potpuni neznanac dođe i da novac za to. To je bio signal da bih ovim mogao da se profesionalno bavim. Kada sam počeo na forumima da postavljam slike svojih gitara, razbuktalo se interesovanje za njih.

Koji delovi najviše utiču na zvuk koji proizvodi akustična gitara i kako isti podesite da bude u skladu sa klijentovom željom?

Ubedljivo najveći akcenat je na gorepomenutim gredicama i prednjoj ploči na kojoj se nalazi otvor. Kod njih je nedopustivo da se potkrade bilo kakva greška. Zato što tu se žice vuku, pa usled velikih tenzija i vibracija sve može da se raspade u roku od dana ako nije sastavljeno kako treba.

Najpre se raspitam kakav žanr svira, pa osnovu toga predložim model i materijal, ali poslednju reč uvek ima klijent. I kad se krene sa izgradnjom gitarem, stalno smo na vezi i dogovaramo se čak i oko najsitnijih detalja. Međutim, ono što svakom naručioci napomenem jeste da na gitari sve može da se bira sem njene unutrašnjosti. Zato što ne treba menjati ono što je dobro.

Šta je bio presudan trenutak da vam ovo postane novi životni poziv?

Nažalost, zdravstveni problemi. Naime, bavio sam građevinom 15 godina, koja je na kraju uzela svoj danak. Leđa su mi nastradala, tj. “zaradio” sam diskus herniju, koja me je vezala dva meseca za krevet. To mi je dalo vremena da prihvatim savet lekara i porazmislim o promeni posla. Dakle, to je presudan trenutak da počnem da živim od izgradnje gitara.

Šta vele Bečejci na vašu novu profesiju?

Ljudi u Bečeju dugo nisu znali čime se bavim. Zapravo, nisu znali sve dok bečejska televizija nije uradila prilog o mom zanatu i emitovala to. Koliko već sutradan, došao je treći komšija od mene sav zabezeknut. Kada sam ga upitao o čemu se radi, rekao je da nije imao predstavu da gradim akustične gitare i da od toga može da se živi. (smeh)

Kada ste napravili iskorak u izradi gitara?

To je bilo pre 2-3 godine, kada sam došao u posed boljih i skupljih materijala, poput palisandera i smreke. Ujedno sam shvatio da je čovek vizuelno biće, koje donekle teži zapadnom standardu. Tako da sam sve to digao na razinu iznad: počeo sam da ulažem u bolje fotografije, više da se reklamiram, itd.

Kako izgleda proces pravljenja naručene gitare?

Prva stvar koju moram da znam jeste oblik gitare, tj. da li će biti klasična ili akustična, te veličinu, odnosno 00 ili 000. Potonja, da li zbog Erika Kleptona ili ne, ubedljivo je najpopularnija i najprodavanija.

Kada to ustanovim, onda klijent bira materijal od kojeg će se praviti. U 99% slučajeva prednja ploča bude od smreke, koja se pokazala kao najbolja za proizvodnju zvuka. Leđa i stranice su sledeće na repertoaru. Najčešće se uzima mahagoni, orah ili palisander; ako se pravi tambura ili džambo gitara, javor se nameće kao logičan izbor, jer je, takoreći, “mršav” sa basovima.

Što se tiče vrata, dobro dođe mahagoni ili javor, a tamo gore gde se nalaze pragovi, tzv. fingerboard, solucije su palisander ili ebanovina. To mi je sasvim dovoljno informacija da se latim posla.

Kada je reč o ukrašavanju, tu diskutujemo kakvu ćemo rozentnu da radimo oko otvora. Često klijenti gledaju silne fotografije na internetu, a na meni je da to uklopim. Recimo, na mašini sam naizmenično slagao puzzle crne i bele. Samo je važno da ne dođe do kršenja autorskih prava.

Nakon toga na red dolazi uklapanje gredica sa unutrašnje strane. To je jedan od najvažnijih delova. Poput prednje ploče, i leđa se sastavljaju iz dva dela, te se po sredini lepi ojačanje, skupa sa četiri gredice.

Kada se to obaviti, sledi savijanje stranica, koje, jelte, spajaju prednju i zadnju ploču. Da bi došlo do savijanja, one prethodno moraju da se nakvase i postave na grejač. I onda se lepi blok po blok i gitara polako dobija svoje konture.

Uklapanje vrata je vrlo pipav posao i vrši se pod uglom od dva-tri stepena. Tu ne sme da ima nikakvog lufta. U suprotnom, velika količina lepka će ući, koji će vremenom nesumnjivo popustiti. Zato se gitara hvata za vrat da bi se isti testirao nakon sušenja.

Kada se svi delovi uklope, kao šlag na tortu, sledi lakiranje i šmirglanje. Za lakiranje koristim nitro lak, koji slovi za najmanje “zlo” po zvuk, dok za šmirglanje rabim finu granulaciju od, recimo, 600. Postupak glasi: nakon tri nanosa laka šmirgla se. I tako u četiri navrata, s tim da se poslednji put ne šmirgla, jer je to završni sloj.

Potom se izlakirana gitara ostavlja da se osuši. Iako je lak suv na prašinu u roku od 15-ak minuta, ipak mu je potrebno 10-15 dana da bi dubinski ispario. Ako klijent želi, naposletku gitara može se ispolira zarad visok sjaja, ali u poslednje vreme većina se odlučuje za satenski izgled.

Da li se proces izgradnje gitara promenio za sve ove godine?

Nakon 250-300 napravljenih gitara sa sigurnošću mogu reći da je on umnogome ostao isti. Sa svakom novom gitarom uviđao sam gde i šta sam mogao bolje da uradim i onda bih to odmah primenio na idućem komadu. To nisu bile katastrofalne greške, ali svakako su uticale na zvuk. Kasnije sam saznao da mogu da se kupe planovi, koji su daleko tačniji i precizniji, sa objašnjenjima do tančina gde mora koja gredica da stoji.

Koliko vremena vam je potrebno da izgradite jednu gitaru?

Kada se usredsredim na jednu, onda dve nedelje. Posao izrade sam po sebi ne zahteva previše vremena, ali isto se ne može reći za proces sušenja lepka, koji prosto mora da se ispoštuje. U protivnom, gitara će se raspasti na paramparčad. Inače, nedavno sam postavio rekord za izgradu gitare. Za svega nedelju dana sam je zgotovio. I da napomenem, nisam žurio i zbrzao, nego sam bio samo posebno inspirisan.

Odakle nabavljate drvo za izradu gitara?

U poslednje vreme uglavnom naručujem gotova drva od stranih firmi koje se isključivo bave sečom drva za muzičke instrumente. Iako su svi ti komadi, tobože, suvi, ja sam malčice nepoverljiv po tom pitanju, pa svako drvo koje kupim lagerujem barem godinu dana kako bih bio u potpunosti siguran da je suvo. Nikada se nije desilo da ga uzmem i odmah obrađujem, jer ne bih oprostio sebi ako bi ono počelo da se krivi.

Kako znate da je drvo dovoljno dobro za gradnju gitare?

Vremenom sam naučio da godovi treba da budu što gušći i da idu pod pravi uglom u odnosu na sečenje. No, tek kada rasečem dasku i krenem da kuckam, tzv. tap tunning, otkrijem sa čime imam posla, odnosno kako ona rezonira i vibrira. Otprilike tada se može prepoznati da li drvo valja ili ne.

Kako je osnovna razlika između industrijskih i ručno rađenih gitara?

Velike kompanije, poput Taylora, Martina ili Gibsona, serijski proizvode svoje gitare u Kini i one su neretko vrlo osrednje, gde naglasak uopšte nije na zvuku, već na količini. Oni skuplji modeli istih proizvođača se, takođe, rade serijski, ali u zapadnim zemljama, koje donekle vode računa o zvuku. Sa druge strane, imate tzv. custom shopove, gde majstori pomno biraju svaki komad drveta i grade gitare u skladu sa željama naručioca.

Da li izrađujete električne gitare?

Da i ne. Pravim ih jedino kada redovan klijent traži od mene, pa onda jednostavno nemam srca da ga odbijem. Inače, električne gitare su strukturno osetno prostije za gradnju od akustičnih, ali meni to svejedno oduzima značajno više vremena. Pa, otuda nastojim da ih ne pravim, ali, ako me zamole, razume se, uradiću.

Da li se bavite i popravkama gitara?

Opet da i ne. Popravka gitara je, u stvari, jedno vrzino kolo, jer onda od njih ne možete da stignete da pravite gitare. Da, isplativo je, možda čak i više nego izgradnja, ali meni je daleko draže kada nešto napravim sopstvenim rukama od nule. Naravno, to ne znači da nekome neću izaći u susret i promeniti, recimo, pragove, ali gledam da se time ne zanimam previše.

Ko vam su klijenti?

Iznenadićete se, ali to su uglavnom ljubitelji gitara, koji vole dobar zvuk. Sa druge strane, ima kupaca koji žive od muzike. I ono što je zanimljivo, oni ne koriste moje gitare na svirkama, već ih isključivo čuvaju za kućne uslove.

Kako ste dolazili do klijenata?

Na najteži mogući način: od usta do usta. Po istom principu je bilo dok sam se bavio građevinom. Nagovarali su me da pravim prezentacije i reklamiram se, ali nisam ja iz te priče. Jednostavno, ne volim da se eksponiram, već želim da posao govori o meni i mojoj umešnosti. Istovremeno, niti mogu, niti želim da lagerujem gitare. Moja naum nije da idem na količinu, nego da natenane radim i time podmirim svoje potrebe.

Da li imate kupce iz inostranstva?

Da, ali uglavnom su to naši ljudi koji žive “preko”: na Islandu, u Nemačkoj, Norveškoj, Letoniji… Zapravo, kupac iz Letonije je bio punokrvni Letonac. On je pazario dve gitare. Prvu preko eBaya, a po drugu se dovezao sa ženom u kombiju do Mađarske, gde smo mu predali gitaru.

Takođe, imam jednu i Rusiji, koja je tamo dospela kao poklon. Naime, pre izvesnog vremena dobio sam telefonski upit za ručno pravljenu gitaru i to iz Ministarstva spoljnih poslova. Hitno, u roku od tri dana, bila im je potrebna jedna gitara. Igrom slučaja radio sam na jednoj od drveta kruške, pa sam mogao da prihvatim porudžbinu. Istovremeno, trebala im je posveta na ruskom. Kada su mi istu dostavili, ispostavilo da gitara ide u ruke meni tada nepoznatom čoveku – Sergeju Lavrovu. Pošto se kod nas ne gleda TV, morao sam da izguglam o kome se tačno radi. Sada znam da moja gitara krasi kabinet ministara inostranih poslova Ruske Federacije. (smeh)

Da li se ponekad premišljate što se ovim bavite?

Ne, nikada. Veoma sam srećan. Prednost ovog posla, iako ga ja ne doživljavam kao posao, jeste što imam luksuz što nemam fiksno radno vreme i kvotu koju moram da ispunim. Mišljenja sam da, ako mi se neki dan ne da da radim, bolje da ne uzimam drvo u ruke i upropastim ga. Naravno, u drugi mah, kada me krene, poznat sam da ostanem do sitnih sati, gde supruga mora praktično da me tera na spavanje. (smeh) Naposletku, sve te neprespavane noći su vredne toga kada klijent uzme gitaru i trzne po žicama.