Kapetan Koko:
Prava, zdrava, zanatska čokolada

Kako ste krenuli u priču sa čokoladom?

Moj put je bio prilično neobičan. Završila sam Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, dugo sam se bavila tekvondoom, čak sam bila i deo reprezentacije. Kasnije sam postala individualna fitnes trenerica. Međutim, kroz sve te godine, ljubav prema čokoladi me nije napuštala.

Dugo sam istraživala – kako se pravi, kako se kombinuje. Bio je to moj hobi. Kod kuće sam stalno eksperimentisala, pravila razne verzije i išla na kurseve. A onda, kad sam otkrila da postoji mogućnost da pravim zdravu čokoladu, želela sam da se oprobam.

Prvo sam se prijavila na jedan online kurs iz Engleske. Kombinovala sam svoja pređašnja znanja sa učenjem o pravljenju čokolade i kad sam shvatila da mogu da napravim ukusnu, zdravu verziju bez štetnih aditiva, prionula sam na posao.

Kada ste napravili svoju prvu čokoladu?

Bilo je to pre nekih 6-7 godina, ali ozbiljnije sam počela tokom pandemije, kada su online kursevi postali dostupniji. Tada sam se posvetila učenju o sastojcima i procesima. Kad sam videla da ono što se reklamira kao zdravo, često nije baš potpuno zdravo, poželela sam da napravim nešto autentično.

A što se tiče brenda Kapetan Koko, zvanično je oživeo pre oko godinu i po dana. Krenula sam lagano, napravila svoj dizajn i počela da pravim čokolade. Naišla sam na podršku programa za preduzetnike, što mi je umnogome značilo. Dobila sam priliku da pokažem šta znam i shvatila da je ovo nešto u čemu zaista uživam.

Ko su bili vaši prvi kupci, a ko su oni danas?

Danas su najviše su to žene, posebno mlađe mame koje traže zdraviju alternativu za sebe i svoju decu. Mame su oduševljene, jer mogu deci ponuditi nešto zdravo i prirodno, bez griže savesti. Ima i sportistkinja i fitness entuzijasta koji cene što su proizvodi prilagođeni njihovom načinu života.

Što se tiče prve prodaje, dogodila se putem Instagrama. Bila je to jedna, meni potpuno nepoznata devojka, što mi je dalo posebnu motivaciju! Pre toga sam delila čokoladu prijateljima, oni su poklanjali drugima i tako se priča širila. Imala sam i kontakte iz ranijeg posla – pravila sam zdrave mikseve od semenki i prodavala ih u radnjama zdrave hrane, tako da je to bio moj ulazak u taj svet.

Kako ste se tada organizovali za prodaju?

Na početku sam sama zvala radnje i nudila im da uzmu proizvode, raznosivši ih sama. Bilo je teško, jer dok radite sve sami, nemate vremena da se posvetite usavršavanju proizvoda. Danas je lakše – odnedavno imam i sajt koji je aktivan, pa se prodaja sada sve više odvija putem tog kanalu.

Kako je tržište reagovalo na vaš proizvod?

Ljudi su bili oduševljeni, posebno oni koji žele da uživaju u čokoladi, ali se snebivaju zbog zdravog načina života. Moj cilj je bio da napravim proizvod koji je podjednako ukusan i kvalitetan, a reakcije, čini mi se, kažu da sam na pravom putu.

Da li ste tada imali ideju da će vas čitava priča odvesti u ovom pravcu?

Iskreno, tada nisam ni zamišljala da će priča ovako da raste. Počela sam s idejom da pravim nešto svoje i vidim kako će ljudi reagovati. Ali, vremenom sam shvatila da postoji veliki potencijal, te da je ključ u tome da ne odustanete, čak i kada izgleda teško.

Kada nešto radite kući i iz hobija, to je jedna priča. Međutim, kada to preraste u posao, postavka je dosta drugačija. Kako je izgledao vaš poslovni početak?

Iskreno, početak je bio poprilično haotičan! Recepti su mi se stalno vrteli u glavi – hoće li uspeti, neće li uspeti?! Potrebno je da čokolada bude savršeno izbalansirana, da se stegne na sobnoj temperaturi, da ima pravi odnos lešnika i kakaa. Od starta sam želela da svaki deo procesa radim sama, a to je podrazumevalo i mlevenje kakaa. Kupila sam mali mlin i počela kod kuće, kilogram po kilogram.

Jeste li koristili neki već poznat recept?

Ne, mada su mi svi to predlagali. Želela sam da imam nešto svoje, unikatno. Zato sam dugo „cinculirala“ s proporcijama, menjala sastojke gore-dole sve dok nisam konačno našla savršenu kombinaciju.

U kom momentu ste prelomili da se u potpunosti posvetite ovom poslu?

Kada sam odlučila da više ne mogu raditi pola-pola. Završila sam s treninzima, kupila veći mlin, uredila prostor za proizvodnju i jednostavno rekla sebi: „To je to, sad ću se potpuno posvetiti čokoladi.“ Da bi nešto uspelo, morate mu se dati u potpunosti.

„Kapeta Koko“, pored neobičnog imena, ima i veoma zanimljiv dizajn. Kako je do njega došlo?

Prvobitna zamisao bila je “Kapetan Kakao”, ali sam se na kraju odlučila za „Kapetan Koko„. Moj tata je bio pilot, prvo vojni, a kasnije civilni, i odatle je potekla ideja o kapetanu i avionu, a Koko je moj bul-terijer i baš on se nalazi na slici. Jako je smešan, s tim svojim nosom. Želela sam da svaki proizvod ima neku priču.

Na tržištu zdravih čokolada većinom su zastupljeni, natron papir, smeđe i bež boje – za mene sve to deluje ozbiljno i monotono. Bilo mi je važno da bude šareno, veselo, da privuče pažnju i prenese radost.

Inače, dizajn je radio moj prijatelj sa tekvonda. Trenirali smo zajedno jako dugo, a pored toga što je jako dobar sportista, sjajan je i dizajner. Sve je crtao ručno, nije koristio ništa s interneta, što mi je bilo jako važno. Napravio je baš ono što sam zamislila i naša saradnja se nastavlja sa svakim novim ukusom, jer svaki ukus ima svoj jedinstven dizajn.

Koji je bio prvi ukus koji ste razvili i kako se dalje odvijao proces uvođena novih ukusa?

Prvi ukus bio je nugat, jer sam ja „bajadera osoba“ – volim te kremaste varijante poput Ferrero ili Kinder Bueno proizvoda. Ovo je jedan od razloga zašto nugat ima je skoro 40% lešnika. Crna čokolada mi je, takođe, bila važna, jer je to standard, ali ona mi je lično manje zanimljiva zato što je ima svuda. Međutim, želela sam zdravu varijantu crne čokolade, što se retko nalazi.

Posle toga sam krenula s kombinacijama poput lomljenog lešnika i „milk“ varijante, koristeći urmin šećer, koji je jedan od najzdravijih prirodnih zaslađivača koji možete pronaći. Svi ukusi se zasnivaju na visokokvalitetnim sastojcima, a lešnik je glavna zvezda. Sledeći plan je napraviti neku varijantu poput eurokrema ili čokoladnog bloka, ali u zdravijoj verziji.

Koliko je bilo izazovno nabaviti opremu za rad?

Bilo je potrebno malo istraživanja po internetu. Mašine sam morala da uvezem, jer ovde jednostavno nije bilo ništa što odgovara mojim potrebama. To su manje industrijske mašine koje nisu baš jeftine, ali su ključne za kvalitetnu proizvodnju. Imala sam neku ušteđevinu i sve sam uložila u proizvodnju.

Pomenuli ste da koristite isključivo kvalitetne sastojke. Da li su svi domaćeg porekla ili nešto uvozite?

Lešnik je domaći i to je za mene bilo ključno – saradnja s jednim fantastičnim proizvođačem koji pravi lešnik pastu baš za mene. Kakao puter, takođe, nabavljam preko njih. Što se tiče urminog šećera, on dolazi iz Dubaija, dok kakao uvozim iz Venecuele, preko Španije. Venecuelanski kakao je jednostavno najbolji. Kod nas ima nekih opcija, ali je proces nabavke komplikovan, a često i neisplativ zbog visokih cena.

Kako izgleda sam proces pravljenja čokolade?

Sve počinje od četiri osnovna sastojka: kakao zrna, kakao putera, lešnik paste i urminog šećera. Proces kreće tako što meljem kakao zrna u specijalnom mlinu, uz dodatak otopljenog kakao putera. Zatim postepeno dodajem lešnik pastu i šećer. Taj miks se melje i obrađuje oko 24 sata, jer je potrebno da se šećer samelje do mikroskopske veličine kako bi se savršeno uklopio u teksturu čokolade.

Nastanak jedne ture traje čitavih 24 sata. Ujutru sve sastojke stavljam u mašinu i sutradan ujutru je smesa spremna. Nakon toga sledi temperiranje, što je ključan korak. Kakao buter se zagreva, hladi i ponovo zagreva da bi se formirali stabilni kristali.
Temperirana čokolada se sipa u kalupe, hladi u frižideru, a zatim vadim pločice iz kalupa i pakujem. Sve deluje jednostavno, ali svaki korak zahteva vreme, preciznost i posvećenost.

Kako ste naučili sve veštine pravljenja čokolade?

Kao što rekoh, na početku sam učila kroz online kurseve. Prvi je bio kod jedne Engleskinje koja pravi sirovu čokoladu, što mi je pomoglo da se upoznam s osnovama procesa. Najviše mi je značio petodnevni kurs u Milanu. Tamo su nas učili sve – od odabira kakao zrna (kako da birate kafu) do detalja o mlevenju i mešanju. Naravno, u Srbiji to birate šta možete da nađete, ali koncept mi je bio jasan.

Posle toga sam bila i na radionici u Sloveniji, gde me je jedna žena sa svojom malom fabrikom uvela u detalje zanata. Kod nas postoji Akademija čokolade, ali to je bilo neko osnovno znanje. Najveće znanje sam stekla kroz praksu: rad, vežbu, i još vežbe. Kao i kod sporta, disciplina je ključna.

Da li je bilo izazova tokom učenja i pokretanja biznisa?

Svakako! Na početku je bilo teško, jer sam morala sve sama – od pravljenja čokolade do razvoza, nabavke i marketinga. Često sam se suočavala sa problemima, poput uvezenog zrna koje nije odgovaralo očekivanjima ili neuspešnih pokušaja da izbalansiram recept. Šest meseci su trajali pokušaji da se napravi savršen recept i isplatilo se.

Kako sada uspevate da sve postignete?

Nedavno sam našla kurira, što mi je znatno olakšalo posao. Imam i pomoćnicu koja mi povremeno pomaže u proizvodnji, što mi daje više vremena da se fokusiram na ono što volim – pravljenje čokolade i usavršavanje recepata. Početak je uvek težak, jer sve radite sami, ali vremenom se posao razvija i učite kako da se organizujete.

Gde sve možemo da pronađemo vaše proizvode i da li razmišljate o širenju poslovanja?

Trenutno su dostupni u nekoliko gradova. Osim u Beogradu, čokolade možete pronaći u Novom Sadu, Kragujevcu, Šapcu, Bečeju i Kruševcu. Sarađujem sa ukupno 13 prodajnih mesta, a spisak možete pronaći kako na Instagramu, tako i na sajtu. Dosta radnji zdrave hrane se interesovalo za saradnju, pa se trudim da proširim distribuciju i na druge gradove.

Trenutno sam fokusirana na saradnju sa njima, kao i online prodaju putem sajta, i Instagrama, ali nije isključeno da jednog dana otvorim i svoj mali prostor. Kvalitet mi je prioritet, i ne želim da ga kompromitujem zbog velikih količina. Radim u svom ritmu, jer mi je najvažnije da svaki komad bude savršen.

Dokle su sve stigle Kapetan Koko čokolade?

Pakujem i šaljem pakete širom Srbije. Jedini izazov je slanje tokom leta, kada temperature prelaze 30 stepeni – to je jedini period kada ne šaljem porudžbine, jer čokolada jednostavno ne može da izdrži transport. Sada, kad je hladnije, sve funkcioniše odlično.

S obzirom na to da koristite prirodne sastojke, verujemo da je i rok trajanja kraći. Da li je izazovno raditi sa takvim ograničenjima?

Tako je. Rok trajanja je znatno kraći od komercijalnih čokolada, oko osam meseci, ali i to zavisi od uslova čuvanja. Čokolada mora da stoji u frižideru kako bi ostala u savršenom stanju. Ako se drži van frižidera duže vreme, može promeniti boju – postane bela zbog prirodnog procesa kristalizacije masnoće. To nije kvarenje, već samo vizuelna promena, ali radim na edukaciji kupaca da znaju šta mogu da očekuju.

Svaka čokolada je pažljivo upakovana u papir sa nalepnicom i kutijicom. Ne vakumiramo je, pa ako se čokolada dugo čuva van idealnih uslova, može povući vlagu ili vazduh. Ipak, to je deo mog koncepta – sve prirodno i ručno pravljeno.

A da li je izazovno? Jeste, posebno kad pravim za radnje. Zato radim manje serije, 20-50 komada, kako bih bila sigurna da će svaki kupac dobiti svež i ukusan proizvod. Ne mogu i ne želim da pravim velike količine koje bi dugo stajale. Fokusiram se na kvalitet i prirodnost, a to zahteva poseban pristup.

Možemo li vas sresti na bazarima ili festivalima?

I te kako, takvi događaji predstavljaju jedno sjajno iskustvo! Noćni marketi i vege festivali su posebno uspešni. Ljudi vole da probaju proizvod pre nego što ga kupe, a kad jednom probaju, obično se vraćaju po još. Ovakvi doogađaji su odlična prilika za predstavljanje proizvoda široj publici.

Koliko vrsta čokolade imate u ponudi i kako je pakujete?

Imam tri vrste čokolade. Pakujem ih pojedinačno ili u manja pakovanja, obično po tri komada. Uglavnom to ide kao poklon-pakovanje ili za korporativne klijente. S obzirom na to da još uvek nisam povezana sa štamparijama, ne radim personalizaciju za ovaj tip klijenta, već se čokolade najčešće nađu u sklopu njihovih brendiranih kutija.

Da li postoje neke novosti koje možemo očekivati u skorije vreme?

U nekom trenutku planiram da se otisnem u izradu pralina i skulptura od čokolade, ali trenutno sam fokusirana na praksu i usavršavanje trenutnih proizvoda. Ono što svakako možete očekivati jesu novi ukusi. Planiram da se poigram sa različitim varijacijama crne čokolade, voća i začina, kao i izradom bele čokolade. Možda vas čak obradujem i nekom kombinacijom poput Rafaela.